AKTUELNO

Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu, objavio je novo autorski tekst koji prenosimo u celosti:

Od svog priključenja NATO-u 12. Marta 1999.godine Poljska predstavlja ključnog saveznika Amerike na istoku Evrope. Svojim članstvom u Evropskoj uniji Poljska je uspešno izvela reforme i višestruko uvećala svoj bruto domaći proizvod. Podaci o bruto domaćem proizvodu Poljske ukazju da je on 1997.godine iznosio 159 milijardi dolara dok danas iznosi 845 milijardi dolara.

Neverovatan ekonomski skok Poljske omogućio je ovoj slovenskoj državi da krene putem stvaranja jedne od najmodernije i najbrojnije vojske na svetu. U Strateškom pregledu odbrane još 2016.godine Poljaci su naslutili dolazak nestabilnosti i geopolitičke rizike od strane Rusije. Poljaci kao i Srbi su više puta bili žrtve povlačenja geopolitičkih tvrdih linija – sfera uticaja. NATO i Amerika su ne odvojivi delovi nacionalne beznednosti i odbrane Poljske. Istovremeno Poljska se fokusira na sopstveni razvoj odbrambenih kapaciteta. Oružane snage Poljske čine kopnene snage, pomorske snage, vazdušne snage, specijalne snage i snage teritorijalne odbrane.

U razvoju svoje odbrane Poljska se fokusirala na smanjenje trenutne strateške asimetrije. U tom pogledu nabavlja oružje i oruđe sa ciljem da osnaži svoju vatrenu moć u domenu preciznosti i dometa. Čitajući dostupne infromcaije poljaci veruju da se potencijal odvraćanja može ostvariti sposobnostima nanošenja velikih gubitaka agresoru. Svi znamo na koga se misli, Rusija je pretnja za Evropu, a Poljska se graniči sa Rusijom, Belorusijom i Ukrajinom kao aktuelnim žarištima. Militarizovana ruska esklava Kalinjingrad oslanja se direktno na Poljsku dok celim svojim istočnim delom na granici ima ruski satelit Belorusiju i ratom zahvaćenu Ukrajinu.

Foto: Figures for 2024 are estimates

Kada se gledaju dokumenti na kojima se zasniva razvoj poljskih odbrambenih kapaciteta primetićemo da su planovi ukazivali na 2,5% BDP-a za potrebe odbrane, kao donje granice, sa rokom do 2030.godine. Sa izbijanjem agresije na Ukrajinu, Poljaci koje je istorija vaspitala, preko noći su od 2,5% BDP-a za odbranu stigli do 4,2% BDP-a, da bi 2025. prema budžetskim projekcijama izdvojili 4,7% BDP-a za potrebe odbrane. Poređenja radi Poljaci su 2014. godine izdvajali nešto manje od 2% BDP-a za potrebe odbrane u apsolutnim brojevima 8,5 milijardi dolara, to je danas više nego utrostručeno. Važno je napomenuti da u Poljskoj postoji potpuna politička saglasnost za troškove odbrane.

Foto: NATO

Za 2025. godinu poljski budžet za odbranu predviđa 48,7 milijardi dolara, ili preko 50 milijardi eura. Prema podacima NATO za 2024.godinu Poljska je rangirana kao peta članica alijanse na osnovu troškova odbrane, ispred nje se nalaze Amerika, Nemačka, Velika Britanija i Francuska. 51% odbrambenog budžeta Poljaci izdvajaju za potrebe nabavke najmodernije opreme. Nedavni ugovori o nabavci Poljske sa Sjedinjenim Državama uključivali su ugovor od 4,6 milijardi dolara za 32 aviona Lokid Martin F-35A, 10 milijardi dolara za 96 helikoptera Boing Apač, stotine borbenih tenkova Abrams i ugovor o direktnom zajmu od 2 milijarde dolara za inostrano vojno finansiranje objavljenog u julu ove godine. Poljske nabavke američke vojne opreme u prethodnom periodu bile su više kao vid “geopolitičkog osigurača ili osiguranja”, Poljska je ulagala u svoje “kasko odbrambeno” osiguranje razvijajući na taj način sve snažnije odnose sa Amerikom. Karakteristika svih ovih nabavki zasnovana je na sveobuhvatnom strateškom partnerstvu koje podrazumeva dvosmerene ugovore. Jedan od najboljih primera je da prilikom nabavke američke opreme Poljaci dobijaju garancije da će u istom iznosu uslediti investicije iz Amerike. Vrlo zanimljiv prinicp trgovanja kada je ulog geopolitički interes. U cilju odgovora na rusku agresiju NATO je rasporedio 8 borbenih grupa duž linije Baltik-Crno More. Borbena grupa koju predvodi Amerika, pogađate, nalazi se upravo u Poljskoj.

Poljska je domaćin mnogih NATO baza, a poslednja u nizu je američki protiv balistički štit, popularno nazvan anti-raketni štiti za Evropu kojim upravlja američka posada. Instaliranje anti-raketne odbrane je uvek odličan povod Rusima za širenje dezinformacijma. U Poljskoj nema nuklearnog oružja ali ima nuklearnih saveznika – Velika Britanija i Amerika. Investicije u odbranu obuhvataju nabavku naprednih PVO sistema kao što je američki Patriot. Poljaci nabavljaju i domaća rešenja poput višeraketnog lansera Homar-A koji je najsličniji varijanti HIMARs. Oslanjanjem na domaće proizvodne kapacitete jača se autonomnost ali I stimuliše domaći ekonomski rast kroz unapređenje lance snabdevanja. Još jedan od korisnih primera za Srbiju. Prema NATO standardima bilo koja nabavka ne bi smela da ima više od 40% snabdevanja od spolja. Na ovom mestu dolazimo do jednog univerzalnog pojma “polonizacija”. Polonizacija nema adekvatan prevod iz razloga što predstavlja opis procesa poljske nabavke vojne opreme iz inostranstva. Najjednostavnije polonizacija je postupak nabavke strane vojne opreme uz obavezu dobavljača da uspostavi određene proizvodne kapacitete u državi iz koje dolazi kupac. Reč je o lokalizaciji proizvodnje. Ovaj potez odražava širu strategiju integracije domaćih proizvodnih kapaciteta sa međunarodnom saradnjom. Poljska je prvi korisnih južnokorejskih borbenih aviona FA-50 Zlatni orao. Zatim su nabavili više raketni samohodni lanser K239 Čunmu, K9 haubice I K2 tenkove.

Na osnovu dogovra sa Južnom Korejom u Poljskoj će se proizvoditi 180 tenkova K2 Crni Partner. Kako piše portal Army Technology K2 Crni Partner, je napredni glavni borbeni tenk. Poseduje glatku cev od 120mm L/55 I teški mitraljez 12,7mm I mitraljez 7,62mm. Zaštita mu uključuje kompozitni oklop, eksplozivno reakitvni oklop I sistem aktivne zaštite za suzbijanje protivtenkovskih pretnji. Narudžbine iz Južne Koreje ubrzaće nabavku opreme, one uključuju brzu isporuku i transfer tehnologije Poljskoj. Polonizacijom je obezbeđeno učešće domaće vojne industrije i vojnih stručnjaka. Istovremeno Poljska će postati evropski hab za južnokorejsku vojnu opremu koja polako osvaja tržište.

Unutar Poljske postoji jasan strateški konsenzus u pogledu savezništva sa Amerikom, doprinosu NATO-u, pomoći Ukrajini i otporu Rusiji. Sa 200.000 vojnika Poljska ima najbrojniju vojsku u Evropi. Defense and Security monitor navodi da su SAD i Poljska dogovorile strani vojni zajam u vrednosti od 3,08 milijardi dolara. Sporazum predstavlja treći zajam SAD poljskom Ministarstvu nacionalne odbrane. Sa ovim formalizovanim zajmom, ukupno finansiranje Poljske iz SAD je sada dostiglo 7,08 milijardi dolara. Poljski predsednik Duda je prvi strani državnik koji je posetio izabranog predsednika Donalda Trampa. Ovaj manir je već postao tradicija u slučaju Poljaka koji su obično prva delegacija u poseti novo izabranim američkim predsednicima.