Jovan Babić iz Centra za stratešku analizu objavio je novi autorski tekst koji prenosimo u celosti.
Pre nešto manje od mesec dana u srpskim medijima digla se velika prašina oko rezultata izbora stranke Nacionalno okupljanje, koju predvodi Žordan Bardela, a nekada Marin Le Pen. To nisu bili izbori za Francusku već za Evropski parlament i ne predstavljaju u potpunosti volju francuskog naroda. Na izborima za Evropski parlament glasalo je 25 miliona ljudi, dok je na izborima za francuski parlament glasalo 33 miliona ljudi. Očigledno je da je došlo do velike promene u rezultatima, jer centrističke i levičarske stranke nisu vodile jaku kampanju kao krajnja desnica. Kada su obe strane vodile kampanju, rezultati su pokazali dominantnu pobedu nad krajnjom desnicom.
Nacionalno okupljanje je imalo malo bolji rezultat nego na prethodnim izborima, i oko toga se digla prašina u srpskim medijima, gde su mnogi navijali za krajnju desnicu. Međutim, ni taj rezultat Nacionalni front nije uspeo da materijalizuje, jer je predsednica Evropske komisije ostala Ursula fon der Lajen.
Pored svih poraza desnice, doživeli su još jedan debakl, a to je otvaranje Olimpijskih igara u Parizu. Pariz je pokazao da je svetski grad u kojem je svako dobrodošao, bez obzira na rasu, veru, nacionalnost, seksualnu opredeljenost ili hendikep.
Bes koji je nastao na društvenim mrežama zbog otvaranja Olimpijskih igara u Parizu je ogroman, makar od strane desnice, koja je opet izgubila. Homofobni i transfobni komentari dominiraju na društvenim mrežama, ne samo u Srbiji, već i svuda. U zapadnom delu sveta možemo videti naloge, koji su direktno ili indirektno ruski botovi, kako udaraju žestoko po promociji ljudskih prava i jednakosti. Olimpijada je namenjena za svakoga, bez obzira na bilo koju njegovu karakteristiku ili lično obeležje, ali desničarima i ruskoj propagandi nikako ne odgovara da postoji sloboda govora i izražavanja.
Francuska je postala predvodnik moderne Evrope i mnogi drugi će se ugledati na nju, pa bi i Srbija trebalo da prati francuski trend i pripadne modernom svetu.
Problem koji imaju srpski mediji sa “WOKE” kulturom
U srpskim medijima se woke kultura često pogrešno predstavlja, i to ne u skladu sa njenom definicijom. Niko ko koristi taj termin ne zna njegovo pravo značenje, ali ga redovno upotrebljavaju u negativnom kontekstu. Tumačenje termina "woke kultura" se preuzima iz američkih medija koji su desno orijentisani, a najviše informacija uzimaju sa Twitter naloga "End Wokeness", koji širi propagandu i iskrivljuje sliku o samom pojmu.
Šta je Woke kultura?
U Srbiji kruže svakakve teorije o "woke" kulturi, koje su više teorije zavere nego teorije. Mnogi tekstovi u Srbiji predstavljaju woke kulturu kao nešto loše, povezujući je sa terminima poput WEF-a, Bila Gejtsa, Svetske zdravstvene organizacije, itd. Međutim, woke kultura nema nikakve veze sa tim pojmovima. Ona predstavlja kulturu/ideologiju/način života ljudi koji su zagovornici woke kulture.
Sam termin se povezuje sa haštagom #StayWoke, odnosno talasom koji je krenuo sa tim haštagom. Pojam je relativno nov, jer da bi postojao haštag, mora prvo da postoji Twitter, a Twitter je veoma mlad u odnosu na društvo i društvene probleme, budući da je osnovan 2006. godine. Tek 2015. godine termin "woke" postaje tražen na Google-u, jer je pre toga postao popularan kao internet mim.
Reč "woke" se prevodi kao "probuđen", što označava da smo budni i da možemo da vidimo probleme oko nas, pre svega u oblastima pravde, manjina, rasizma, ksenofobije, homofobije, zaštite životne sredine, očuvanja prirodnih resursa, ekologije, reciklaže, fitnesa, veganstva, feminizma, vakcinacije, socijalizma, sajberbulinga, prekomerne upotrebe sile od strane policije, kao i da se bavi nepravdom iz prošlosti, kenselovanjem, brzom modom, naučno dokazanim teorijama, političkom korektnošću, i pravima osoba sa invaliditetom. Ove teme su vezane za Ameriku, ali u drugim državama mogu postojati drugi problemi koji su aktuelni.
Moramo biti svesni da je woke kultura našla mesto u tehnološki razvijenim društvima i da je ona posledica tehnološkog napretka.
Na primer, u tradicionalnoj podeli poslova muškarcima su pripadali fizički teški poslovi, dok su žene radile fizički lakše poslove, ali su oba pola vredno radila. Kako je tehnologija napredovala, nestala je potreba za fizičkom snagom jer sada mašine obavljaju teške poslove. Rad u polju je nekad zahtevao puno snage, kao i cepanje drva ili kopanje, ali sve to sada rade mašine. Pošto su poslovi sada prešli u domen usluga, znanja i obrazovanja, i više ne zahtevaju upotrebu snage, ta raspodela poslova je izgubila smisao u modernom društvu. Moderni poslovi su: prodavac, konobar, inženjer, doktor, pravnik, kozmetičar, glumac, umetnik, vozač/upravljač mašinama, tehničar itd. Za ove poslove nije potrebna fizička snaga, već znanje, umni rad I tipkanje po kompjuteru, a muškarci i žene mogu potpuno isto da obavljaju poslove za koje je potreban umni rad ili lakši fizički rad. Feminizam je posledica tehnološkog napretka, zato je razvijen isključivo u modernim i tehnološki naprednim društvima. U zemljama gde vlada tradicionalna podela rada, feminizam nije izražen jer je većina poslova bazirana na fizičkoj snazi, pa postojanje feminizma nema istu svrhu. Kada ta društva tehnološki napreduju, feminizam će imati daleko više smisla.
Zaštita životne sredine je očigledan problem u društvima gde je razvijena industrijska proizvodnja, jer u društvima u kojima ne postoji industrijska proizvodnja, ne postoji ni zagađenje od te industrije. Što je svest o zaštiti životne sredine veća, to je društvo više tehnološki razvijeno.
Jedan od simbola modernog društva je umetnost, a to je pokazala Francuska organizacijom Olimpijskih igara. Demonstrirali su svoj tehnološki napredak kroz korišćenje najnovijih tehnologija i priređivanje "lightshow-a". Takođe, pokazali su da poštuju sve ljude bez obzira na njihove lične karakteristike i pripadnost manjinama, čime su se predstavili kao deo globalne zajednice.
Međutim, nisu samo Francuzi pokazali da pripadaju svetu i modernom društvu. I u Srbiji imamo takvo mesto koje je preuzelo sve najbolje iz ostatka sveta i donelo to u Srbiju, a to je Teatar Odeon. Ono će modernizovati Srbiju i učiniti je lepšim i kulturnijim mestom. Najvažnije, doneće Srbiji planetarnu slavu i predstavljaće je na najelitnijim mestima na svetu, I to u najlepšem izdanju.
