Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu objavio je autorski tekst koji prenosimo u celosti:
Samit BRIKS-a privukao je relativnu pažnju medija, državnika i ekspertskih organizacija. Razlog popularnosti samita u Kazanju, ruskoj republici Tatarstan, leži upravo u tome što je ovogodišnji domaćin bio ruski predsednik Vladimir Putin.
U borbi da zadrži narušenu poziciju, ugled i status Rusije, Putin je ovogodišnji samit BRIKS-a pretvorio u međunarodnu promociju. Paradoksalno još uvek se licitria ko je od država bio, ko je obećao da će doći i ko je došao ali nije pristupio BRIKS-u.
U zapadnim medijima mogu se pronaći sledeći naslovi „Putin se vratio na svetsku pozornicu, 36 lidera na samitu BRIKS-a“ kao i ovakvi „Vladimir Putin ugostio BRIKS samit da pokaže da Zapadni pritisak ne funkcioniše“, ima i naslova koji glase „Putin okupio saveznike i pokazao nemoć zapadnog pritiska“. Pravo je pitanje šta se zaista desilo u Kazanju i šta će se događati nakon samita?
Podaci o prisutnim liderima i državama variraju od 22 do 36 delegacija i državnika. BRIKS sve češće prati maglovitost po pitanju učesnika samita. Lako se donose zaključci da su okupljene države ruski saveznici. Većina prisutnih nisu i ne žele da budu ruski saveznik.
Ispod oštrog geopolitičkog tona koji je formirala Rusija povlačeći tvrde linije razdvajanja između BRIKS-a i njegovih rivala poput G7,EU i MMF-a. Deklaracija iz Kazanja odražava mnogo realističniji pristup u odnosu na ruska saopštenja. Čitanjem Deklaracije iz Kazanja prepoznaju se snažni rukopisi Pekinga, Moskve, Indije i Brazila i to baš tim redom po jačini iznetih zaključaka. Upečatljivo je da se rat ili agresija pa čak ni „kriza“ vezana za Ukrajinu ne spominje u tekstu. Poruka je dvojaka. U prvom redu Rusija nije mogla da izgura svoje viđenje ovog evropskog sukoba, i broj dva ostale države nisu htele da stave potpis iza ruske vizije za prekrajanje bezbednosne arhitekture Evrope.
Opšta formulacija o „legitimnim bezbednosnim interesima“ je najdalje što se otišlo u pravcu sadržaja koji bi mogao da se dovede u vezu sa agresijom na Ukrajinu. Ton Deklaracije odražava kinesku poziciju prema sukobu u Ukrajini, kroz pozivanje na miroljubiva rešenja putem dijaloga i doplomatije, i ostavlja prostor za kinesko-brazilski mirovni plan. Prvi pokušaj kineskog plana za mir doživeo je međunarodni debakl jer predstavlja legalizaciju okupacije i agresije, a mnogi diplomatski krugovi taj predlog smatraju grubim kineskim mešanjem u poslove na evropskom kontinentu. Na sve to treba dodati snažne političke osude da je Kina odlučajući podržavaoc ruske agresije i ima moć da zaustavi ruske vojne operacije.
Daljom analizom veoma dugačke Deklaracije iz Kazanja nailazimo da nema ni govora o „dedolarizaciji“. U prvom redu
Indija se protivi takvim obavezama. Od 2017. godine BRIKS se aktivno bavi temom „dedolarizacije“, ovoj temi najviše su posvećene Kina i Rusija, ali dolar i dalje čini 80% svetske trgovine. Deklaracija upućuje ili hrabri članice da više trguju u lokalnim valutama. Centralna banka Brazila odavno je odbacila političke ideje o dedolarizaciji, a slično su uradili i mnogi drugi u odnosu na političke poruke svojih lidera.
Deklaracija se dalje bavi pitanjima od Haitija preko Afrike koristeći se pozivanjem na dokumente UN kako bi se obezbedio privid saglasja sa ovom organizacijom. Suštinski stiglo se do pitanja „velikih mačaka“ (tigrovi, lavovi i slično) ali o situaciji u Ukrajini ni jedan red niti stav nije zauzet zvanično. Opasnost je što Deklaracija odražava izrazito anti-izraelski narativ. Ovi stavovi su zauzeli značajan prostor i kao takvi su opasni jer svrstavaju BRIKS u anti-izraelsku koaliciju. Mnogima iz BRIKS-a je potrebno starozavetno žrtveno jagnje kako bi se ostvarila veštačka moralna simetrija. U svakom slučaju samit BRIKS-a je propustio da donese bilo koju značajnu odluku u oblastima bezbednosti, ekonomije i finansija.
Još jedno značajno mesto u Deklaraciji zauzimaju različite formulacije koje se tiču sankcija, ekonomskog pritiska i trgovinskih ograničenja. Vidimo da se Rusija i Kina, kao i ostale države, i te kako plaše zapadnih sankcija i trgovinskih ograničenja. Možda ni same članice BRIKS-a poput Kine ne veruju da 45% svetske populacije, koliko čini BRIKS+, može zameniti tržište Evropske unije i SAD. Iz velikog fokusa na trgovinske barijere čitamo da je ovo pitanje prioritet odnosa Istoka i Zapada.
Geopolitička težina BRIKS-a i BRIKS+ ostaje veoma upitna zbog suprotstavljenih interesa između članica, odsustva poverenja i organizacione strukture međunarodnih organizacija. BRIKS(+) se na geopolitičkom planu može smatrati deklarativnom organizacijom ali ne i savezom i međunarodnom organizacijom. Deklaracija iz Kazanja se ne bavi ključnim organizacionim pitanjima poput onih kao što je kriterijum članstva, kriterijum za prestanak članstva, prava i obaveze članica. BRIKS ne poseduje ni sekretarijat kao organizacioni aparat. Deklaracija u Kazanju sadrži obilje opštih mesta koje bi podržao svako dobronameran, međutim anti-zapadni ton kojim je Rusija obojila samit uplašio je mnoge države.
Saudijska Arabija je demantovala svoje formalno pristupanje BRIKS-u dok ruski zvaničnici u svojim obraćanjima navode baš nju kao članicu. Rijad smatra da je za njih daleko sigurniji dogovor sa Amerikancima po principu „nafta za bezbednost“. Od velikih geopolitičkih očekivanja dobili smo zajedničku deklaraciju sa puno opštih mesta i vrlo konkretnim anti-izraelskim stavom. BRIKS poseduje ogroman potencijal za bolje povezivanje različitih ekonomija, inkluzivnost i snažniji međunarodni pristup. Grudva se zakotrljala i Zapad predvođen Amerikom treba dobro da se zamisli zbog čega su neki od njihovih partnera otišli u Kazanj. U prvom redu je reč o Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Egiptu i Turskoj. Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati imaju američke vojne baze na svojoj teritoriji. Egipat dobija 1,3 milijardi dolara u vojnoj pomoći od Amerike. Turska je članica NATO-a koju je predstavljao predsednik Erdogan lično. Kreatori nacionalne bezbednosti na Zapadu moraju sebi postaviti pitanje zbog se određene države upuštaju u avanturu kao što je učešće na Putinovom samitu.
Suprotno od poslovice, sa BRIKS-om je stanje alarmantno i ide u pravcu „ko laje može da ujede“. Okupljeni u labav savez ipak poseduju dominaciju u oblasti energenata i strateških sirovina. Strateška prednost Zapada leži u odsustvu poverenja i zajedničkih interesa među briksovcima. Kina i Indija nisu imale bilateralni sastanak Ksi-Modi već 5 godina. Indija i Brazil se protive širenju kluba. Rusija i Iran su globalna pretnja i dovode se u vezu sa sponzorisanjem terorizma. Iza velikih brojeva o udelu BRIKS u globalnoj ekonomiji krije se Kina koja čini više od 65% ekonomije bloka. Egipat i Etiopija su na ivici sukoba i vode svoje obračune preko Somalije. Saudijci i Emirati na Iran gledaju kao državu koja podriva iz temelja njihovu nacionalnu bezbednost. Sve ovo nije prepreka da se sedne za isti sto, ali da bi se Zapad zatresao potrebno je mnogo više od deklaracije.
U budućnosti nastupiće borba za dominaciju unutar BRIKS-a. Diplomatski izvori ukazuju da je Kina bila zadužena da „motiviše“ dolazak država jer je u njenom interesu da proširi anti-američki blok. Deklaracija pokazuje sinhronizovanost sa kineskim globalnim inicijativama za bezbednost, razvoj i civilizaciju. Brazil i Indija ne žele da budu anti-američki blok. Atratkivnost bloka će proporcijalno opadati kako se on bude afirmisao u anti-zapadni blok.
U tom slučaju BRIKS će doživeti brodolom Pokreta nesvrstanih koji su bili i ostali jedna međunarodna margina koja nema kapacitet da rešava krize. Tokom svog postojanja BRIKS nije ostvario ni jedan proklamovani cilj. Simbolično istovremeno je u Americi održan sastanak MMF-a na kome je bilo 190 država. BRIKS nema zamenu za MMF jer niko nije spreman da ulaže u države visokog fiskalnog rizika osim MMF. Kina svoje kredite daje uz državne imovinske garancije korisnika. Zapad ne radi dovoljno kako bi zauzdao BRIKS u odnosu na to koliko BRIKS sam sebe koči. BRIKS nije atraktivan za razvijene države i kandidate za članstvo u EU. Srbija nije geografski, ekonomski, politički i bezbednosni kandidat za BRIKS. Srbija kao evropska država ubrzanog razvoja svoj pun potencijal ostvaruje evropskim integracijama.
Da je Srbija kojim slučajem deo globalnog juga mogli bi sa realnih pozicija razmatrati BRIKS kao stratešku alternativu. Ponuda EU još uvek nema alternativu. Trgovinska razmera Nemačke i Srbije prevazilazi ukupnu trgovinu sa BRIKS+.
Pogledajmo preklapanje BRIKS-a sa EU. Sve države su članice UN, Zapad daje tri, a BRIKS dve stalne članice Saveta Bezbednosti. U Svetskoj trgovinskoj organizaciji su sve članice EU, u slučaju BRIKS-a samo Etiopija i Iran nisu. U OECD-u nema nikog iz BRIKS-a. U G7 nema članica BRIKS-a, u G20 su EU, Italija, Nemačka, Francuska i BRIKS bez Eigpta, Emirata i Etiopije. Hajmo da vidimo vojne saveze i hibridne saveze. NATO broji 32 članice, Šangajska organizacija za saradnju koja nije klasičan odbrambeni savez ne okuplja sve članice BRIKS-a već Kinu, Rusiju, Indiju i Iran. Evroazijska ekonomska unija koju predvodi
Rusija ne okuplja ni jednu drugu članicu BRIKS-a, pitanje je zašto je to tako? Na terenu kineskih inicijativa učešće država pokazuje mnogo veće poklapanje istok-zapad. Put svile okuplja 17 članica EU, i 6 kandidata za članstvo sa Srbijom na čelu. Zapadna inicijativa Globalni prolaz koja se bavi infrastrukturnim razvojem okuplja Brazil, Južnu Afriku i Egipat zajedno sa EU i Amerikom. Strateški važan koridor Indija-Bliski Istok-Evropa koji se tretira kao ekonomsko-energetski koridor okuplja Indiju, Saudijsku Arabaiju, Ujedinjene Arapske Emirate zajedno sa partnerima poput Amerike i EU. Ovaj koridor je direktna konkurencija kineskim ekonomsko-trgovinskim koridorima. Sa ovim koridorom Kina više neće imati monopol na azijsku trgovinu.
Kada smo sve ovo sagledali BRIKS treba posmatrati kao fenomen a ne proces. Zapad mora pažljivo da
osluškuje svoje partnere jer ima potencijal za bolju ponudu od Rusije i BRIKS-a.
Autor: Snežana Milovanov
