Aleksandar Đurđev, poslanik i predsednik Srpske lige, objavio je novi autorski tekst koji prenosimo u celosti.
“Ne može Rusija umom da se shvati, Opštim se aršinom izmeriti ne da: Njen lik je čudan i čudno te gleda – U Rusiju možeš samo verovati.” - Fjodor Tjutčev (Fёdor Tюtčev)
Danas se navršava godina od kada je Evropska unija uvela sankcije na ruske naftne derivate. Sudeći po efektima ove beskompromisne sankcije nisu imale efekta. Na ruski izvoz mnogo više utiču situacija na domaćem tržištu i dogovori u okviru OPEK+.
Na vrhuncu moći neoliberalnog unipolarnog poretka istom se suprotstavila mala, ali prkosna i ponosna Srbija koja ne samo da je odbila da albanskim teroristima sponzorisanim od strane zapadnih centara moći preda Kosovo i Metohiju, već i da se utopi u globalistički narativ o potrebi da nacionalna država i njena kultura odumru. Nakon tri najduža i najteža proletnja meseca te 1999. godine, tokom kojih je srpski narod pružio herojski otpor vojnoj alijansi sačinjenoj od 19 zemalja, svim ostalim slobodarskim zemljama i narodima širom sveta ne samo da je bilo jasno kakva ih sudbina čeka ukoliko se ne suprotstave povampirenom zapadnom kolonijalizmu, već i da je uistinu moguće suprotstaviti mu se i pobediti. Ta 1999. godina, odnosno Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti ujedinjenih nacija koju je Srbija na vojnom polju izvojevala kao garanciju očuvanja njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, bila je početak kraja unipolarnog poretka po meri kolektivnog Zapada i početak rađanja multipolarnog sveta koji je danas, više nego ikada, tako očigledan i sa jasnom slikom pred našim očima.
Rusi znaju da su te 1999. godine Srbi odbranili ne samo Srbiju, već i pomogli u odbrani Rusije. Srbi su pomogli Rusima jer su pokazali kakav scenario čeka Rusiju ukoliko ne uspravi glavu, okrene se sebi i ojača dovoljno da bude sposobna da onesposobi svoje neprijatelje. Možda je na početku 21. veka Srbija bila umorna od ratova, sankcija, embarga, rečju od jedne teške oluje koja je deset godina duvala sa Zapada, ali se zato za svo to vreme podigla savremena Rusija, a sa njom, polako, ali sigurno, i ostatak slobodarskog sveta. Rusija od 24. februrara 2022. godine ne vodi samo vojnu bitku protiv kolektivnog Zapada čiji su Ukrajina i Ukrajinci samo instrument, kao što su to bili Albanci u našem slučaju (a i danas su), već i borbu protiv same sebe, protiv svega lošeg, pokvarenog, korumpiranog i Zapadom opčinjenog i zasenjenog u sebi. Borbu rodoljubive i nacionalno svesne i samodovoljne Rusije protiv one globalističke i neoliberalne. Pre dve godine započeta je svojevrsna dekolonizacija Rusije koja je značila napuštanje politike ,,ruski gas u zamenu za nemačke mercedese” i ona se pokazala štetnim po njene neprijatelje, a ne po nju. Prošle godine među zemljama G8 grupe najrazvijenijih država sveta ruska ekonomija je zabeležila najveći rast, a britanska, nemačka i italijanska najveći pad. Pokazalo se da su jeftini i pristupačni ruski energenti bili temelj razvoja evropske privrede tokom proteklih nekoliko decenija, a ne devizni prihodi i trgovinski viškovi Evropljana kao lažna slika ekonomskog blagostanja. Zapadnu Evropu danas tresu protesti njenih poljoprivrednika, mašinovođa, lekara, dok Rusija nezadrživo grabi ka tome da prestigne Japan po BDP i paritetu kupovne moći, ali i da u ne tako dalekoj budućnosti bude 4. svetska ekonomija, odnosno odmah iza SAD, Kine i Indije. Rusija je odavno našla kupce svojih energenata i spremno dočekala zaoštravanje odnosa sa kolektivnim Zapadom. Nisu to ,,samo” Kina i Indija kako se često misli, to su sada i zemlje Afrike i jugoistočne Azije. Ruski izvoz nafte i naftnih derivata našao je nova tržišta. Na mnogo načina, to je bila banalna razmena sa monarhijama Zaliva: vi nama Indiju, mi vama Evropu, inače ćemo se deponovati, a vi nećete moći da izbalansirate svoje budžete. Međutim, sada je pred ruskim naftnim i gasnim sektorom teži zadatak – izgradnja „normalnog“ marketinga nafte, naftnih derivata, uglja i LNG-a, što ne podrazumeva brojne popuste i ustupke kupcima. Do kraja decenije ekonomski rast zasnovan na potrošnji fosilnih goriva (povećanje emisije ugljen-dioksida) desiće se u samo četiri makroregiona sveta: naftom bogatim zemljama Bliskog istoka, Indiji, kao kao i u Africi i jugoistočnoj Aziji. Upravo dva poslednja regiona treba da postanu prioritet u prodaji ruskog goriva. Ovo će omogućiti da zauzmu rastuća tržišta i diverzifikuju izvoz bez da postanu zavisni od jednog kupca.
Globalna potražnja za naftom mogla bi da poraste za 2 miliona barela dnevno, od čega će četvrtina dolaziti iz Kine. Svetska potražnja za naftom ove godine bi mogla da poraste za 2 miliona barela dnevno. - do 103,5 miliona barela/dan. Od ukupnog rasta, četvrtina će doći iz Kine; očekuje se povećanje potrošnje u Indoneziji, Vijetnamu, Tajlandu i Sjedinjenim Državama; potražnja će biti podržana povećanom preradom nafte na Bliskom istoku. Potražnja za naftom i gasom narednih godina biće sve veća, a time i sve jača pozicija Rusije, odnosno slabija pozicija Evrope. Nije, naravno, Evropa isto što i Evropska unija i tu treba biti jasan. Da se pitaju nemački, francuski i belgijski farmeri, njihove zemlje bi odmah povukle sankcije koje su uvele Rusiji i vratile se trgovini sa istom. U istinski slobodnim zemljama Evropske unije od briselske birokratije poput Mađarske i Slovačke, vlasti rade sve što je u njihovoj moći da spreče otvoreni sukob sa Rusijom, ali i da je zadrže kao ekonomskog i energetskog partnera. Da su se pitali građani Finske i Švedske, a ne njihove levo-liberalne elite, teško da bi ove zemlje ikada ušle u NATO i tako stale na prvu liniju fronta u potencijalnom sukobu između Rusije i te vojne alijanse. Konačno, tu je i naša zemlja, koja je danas jedina u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji. Naš narod kaže - ne plaši se medved rešetom, pa tako ni Rusi ne treba da brinu, jer kad nismo dozvolili da u sred najmoćnijeg unipolarnog poretka, sami protiv svih, vojnički pobede i slome našu zemlju, daleko od toga da ćemo dozvoliti da nas prazne pretnje sa Zapada nateraju da uvedemo sankcije Rusiji. Možda će novonastajući multipolarizam imati ruski mozak i kinesko telo, ali će mu duša biti srpska - široka i slobodarska.
