Aleksandar Đurđev, poslanik i predsednik Srpske lige, objavio je novi autorski tekst koji prenosimo u celosti:
Nemiri poljoprivrednika možda bi mogli bi da postanu stvarnost u Rusiji ako Ministarstvo energetike već ne počne da nameće kvote za izvoz dizela iz zemlje. Poslednjih meseci prerada nafte u ruskim rafinerijama je u problemu: u februaru 2022. ruska naftna industrija je prerađivala 5,8 miliona barela dnevno, a u februaru 2024. samo 5,2 miliona barela. Razlog je kvar u rafineriji u Nižnjem Novgorodu i nemogućnost da se brzo vrati u rad zbog sankcija na uvoz petrohemijske opreme u Rusiju („Kome trebaju vaše mašine?! Ako nam zatrebaju, kupićemo ih“. - Jegor Gaidar). Rafinerije Rjazanj, Volgograd, Afipski, Ilski i Tuapse ne rade punim kapacitetom ili uopšte ne rade, uključujući i zbog napada ukrajinskih dronova.
Uprkos nesrećama, postojeći kapacitet rafinerije je više nego dovoljan da zadovolji domaće potrebe za gorivom. Međutim, paralelno se odvija i druga priča: Indija je praktično prestala da snabdeva Evropu gorivom zbog blokade Crvenog mora od strane Huta. Prevoz naftnih derivata širom Afrike pokazao se dugim i skupim. Kao rezultat toga, za evropske zemlje je blokiran drugi najvažniji kanal za snabdevanje gotovim naftnim derivatima posle ruskog. Evropske rafinerije već duže vreme ne mogu da zadovolje celokupnu potražnju za gorivom, a po efikasnosti su mnogo inferiornije od ruskih, a da ne govorimo o američkim, indijskim i kineskim rafinerijama.
Istovremeno, nema izgleda za obnavljanje isporuka goriva iz Indije. Prema statistikama, indijske rafinerije su sve svoje viškove locirali u najvećem čvorištu goriva u Singapuru.
Nema izgleda za deblokadu Crvenog mora. Aktivnost Huta raste na pozadini demonstrativne bespomoćnosti flote zemalja NATO-a i savezničkih zemalja. Odnosno, sukob će ovde trajati mesecima, ako ne i godinama.Pored toga, krucijalno je da li će Ruske železnice da preuzmu posebnu kontrolu nad transportom goriva i materijala za poljoprivrednike? Ne tako davno, čelnici velikih naftnih kompanija uputili su pismo potpredsedniku Vlade Aleksandru Novaku, žaleći se na probleme sa dostupnošću cisterni.
Tokom protekle dve godine zabeležen je očigledan nedostatak cisterni, a prošlogodišnja kriza sa gorivom ukazuje da Ruske železnice imaju dosta problema sa organizacijom logistike goriva.
Bez snabdevanja iz Indije, Evropa bi se mogla suočiti sa nedostatkom gotovog goriva. Sada zalihe i činjenica da sezona još nije počela spašavaju stvar, ali predstoji sezona setve, zatim tradicionalni letnji vrhunac potrošnje povezan sa rastom turizma i intenziviranjem gradnje, a ovde bi moglo da zablista tržište benzina, dizela i kerozina i zalihe više neće pokrivati potražnju.
O tome se uopšte ne govori u medijima, uključujući i zapadne (Blumberg i Rojters ponekad mogu da prate kretanje svakog zarđalog tankera sa ruskom naftom, ali ne primećuju gigantsku nestašicu dizela u EU). Štaviše, poslednjih meseci ovo nije prva kriza sa gorivom u Evropskoj uniji: u septembru prošle godine cene gotovog goriva u evropskim lukama su naglo porasle, kao i marža prerade nafte, dostigavši 50 dolara po barelu u odnosu na 20-25 dolara. Zemlje EU, suočene sa nestašicom, uključile su režim usisivača goriva.
Rad ovog usisivača uprkos embargu na ruske naftne derivate od strane EU i odbijanju ruskih vlasti da isporučuju naftne derivate zemljama koje su se pridružile sankcijama je prošle jeseni odmah osetilo rusko domaće tržište. Cene benzina i dizela su naglo porasle.
Ministarstvo energetike je trebalo da uvede ograničenja na izvoz goriva, normalizacija ruskog tržišta goriva trajala je nekoliko nedelja.
Razlog je taj što su ruski naftni radnici naučili da koriste tursku snalažljivost, koristeći ovu zemlju kao trgovinsko i finansijsko središte za prodaju nafte i naftnih derivata. Danas je Turska treća zemlja uvoznica, posle Kine i Indije. A za razliku od njih, turski trgovci naftom radije trguju gotovim gorivom, reeksportujući ga u EU.
Razlog je taj što su ruski naftni radnici naučili da koriste tursku snalažljivost, koristeći ovu zemlju kao trgovinsko i finansijsko središte za prodaju nafte i naftnih derivata. Danas je Turska treća zemlja uvoznica, posle Kine i Indije. A za razliku od njih, turski trgovci naftom radije trguju gotovim gorivom, reeksportujući ga u EU.
Tako su za 2 nedelje cene benzina porasle za 14%. Dizel gorivo je za 2 nedelje poskupelo za 11%. Veoma vredno pitanje glasi da li će Ministarstvo industrije i trgovine, Ministarstvo energetike, Ministarstvo poljoprivrede i organi izvršne vlasti u regionima da prate cene naftnih derivata i đubriva uoči setve?
Uoči setvene sezone, koja će u Evropi početi ranije nego u Rusiji, ne bi valjalo da ruski poljoprivrednici budu šokirani cenama dizela i prateći svoje evropske kolege, počnu da organizuju glasne nerede ili da budu mirni i tihi ali da masovno bankrotiraju. Sada je na potezu Vlada RF i njena je odluka da li će da ograniči izvoz gotovog goriva iz Rusije.
