Povodom državne posete predsednika Izraela Isaka Hercoga Srbiji Pink portal donosi još jedan intervju sa izraelskim ekspertima. Biljana Šahrimanjan Obradović je razgovarala sa generalom(res.) Efraim Lapid, predsednikom Hagana fondacija I visokim obaveštajnim oficirom u penziji koji je odličan poznavaoc Srbije i Zapadnog Balkana.
Efraim Lapid je u više navrata bio učesnik mnogih naučnih konferencija u Srbiji I član je Instituta za nacionalnu I međunarodnu bezbednost iz Beograda što ga čini pravim sagovornikom.
1. Generale Lapid, koliko su značajni odnosi Izraela i Srbije u savremenim geopolitičkim i međunarodnim odnosima?
Izrael i Srbija imaju dinamičan i višestruki odnos, obeležen diplomatskim, ekonomskim, kulturnim i istorijskim vezama. Naš odnos je generalno bio pozitivan, sa posetama političkih lidera na visokom nivou tokom godina, a posebno sada sa drugom posetom Izraelskog predsednika Isaka Hercoga. Ekonomski odnosi između Izraela I Srbije su u porastu, sa povećanjem trgovine tehnologijom, nekretninama, poljoprivredom i turizmom. Izraelske kompanije su posebno aktivne na srpskom tržištu nekretnina, doprinoseći velikim građevinskim projektima. Pored toga, obe zemlje istražuju partnerstva u sektorima inovacija i visoke tehnologije. Jevrejsko-srpski odnosi su ukorenjeni u zajedničkoj istoriji, posebno tokom Drugog svetskog rata, kada je srpsko i jevrejsko stanovništvo stradalo pod nacističkom okupacijom. Nova izraelska ambasadorka Avivit Bar Ilan je veoma iskusana. Ona vuče korene iz istorijske Srbije I doprineće na polju širenja saradnje.
2. Poštovani gospodine Lapid, kako ocenjujete trenutnu situaciju na Zapadnom Balkanu i kako Izrael može da doprinese daljem ekonomskom i tehnološkom napretku?
Foto: Privatna arhiva
Izrael ima bogato iskustvo u izvozu visokotehnoloških projekata i sa zadovoljstvom će ovde uključiti srpske organizacije u napredna rešenja vezana za agrobiznis, uključujući rešenja za suprotstavljanje štetočinama na usevima, na bazi veštačke inteligencije, predviđanje prinosa i žetve, upravljanje imovinom I na operacijama zasnovane GIS sistemima. Takođe, Privredne komore naše dve zemlje stalno promovišu svoje poslovanje.
3. Gospodine Lapid, moram da Vas pitam sledeće. Kakva je trenutna situacija u Izraelu u vezi sa terorističkim pretnjama Hamasa i Hezbolaha?
Trenutna situacija u izraelskom sukobu sa Hamasom i Hezbolahom značajno je eskalirala od početka rata 7. oktobra 2023.godine. Izrael je sproveo opsežne vojne operacije u Gazi, ciljajući na komandante Hamasa i infrastrukturu. Borbe su i dalje intenzivne. Izraelski vazdušni napadi se nastavljaju, dok Hamas nastavlja dalje da drži taoce, kao I da ispaljuje rakete na Izrael. Situacija na severnom frontu Izraela sa Hezbolahom se pogoršala. Hezbolah, podržan od Irana, lansira hiljade taktičkih raketa i dronova na civilne gradove na severu Izraela. Izraelske snage aktivno izvode vazdušne napade na položaje Hezbolaha, ali postoji sve veća zabrinutost zbog mogućeg kopnenog rata u Libanu. Desetine hiljada izraelskih građana još uvek nisu kod kuće nakon što su evakuisani da bi se zaštitili od ovog ogorčenog rata. To su fenomeni koje je svet zaboravljao mnogo godina.
4. Kako ocenjujete stav drugih velikih sila po pitanju situacije na Bliskom istoku, konkretno njihovo ponašanje u pogledu egzistencijalne pretnje Izraelu?
Tekuća kampanja u Gazi, uključujući direktnu konfrontaciju Irana i Izraela u aprilu 2024. godine, mogla bi doneti promene u strateškoj koncepciji Islamske Republike. Ove promene bi mogle uticati na izazove u upravljanju regionalnom mrežom proksija i promenu nuklearne doktrine. Iako, ponašanje Irana od početka rata trenutno ne ukazuje na bilo kakve strateške zaokrete od strane iranskog rukovodstva, jasno je da zbog unutrašnjih, regionalnih i međunarodnih događaja – zajedno sa poukama iz tekućeg regionalnog rata – Teheran sve više procenjuje da se strateški balans okreće u njegovu korist.
Autor: Snežana Milovanov
