Putin odabrao nastavak rata, očekuje se zajednički odgovor Amerike i Evrope - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Prema pisanju medija, američki predsednik Donald Tramp i ruski lider Vladimir Putin razgovarali su više od dva i po sata povodom okončanja rata na istoku Evrope. Saopštenja su jako štura i teško je ukrštanjem poruka iz Amerike i Rusije prodreti u suštinu razgovora dvojice lidera. Ruski državni mediji saopštavaju da je Putin zadovoljan iskrenošću tokom vrlo informativnog razgovora sa predsednikom Trampom. Na svojoj društvenoj mreži, Tramp je obznanio da je nakon Putina razgovarao sa Volodmirom Zelenskim, Ursulom fon der Lajen, Emanuelom Makronom, Đorđom Meloni, Aleksandrom Stubom i Fridrihom Mercom. Na svojoj mreži Truth Social predsednik Tramp je objavio da će Rusija i Ukrajina odmah početi pregovore o prekidu vatre.

“Upravo sam završio svoj dvočasovni razgovor sa Putinom. Mislim da je prošlo jako dobro. Rusija i Ukrajina će odmah započeti razgovore o prekidu vatre i, što je još važnije, o okončanju rata”, stoji u Trampovoj objavi na Truth Social. “O uslovima za to će razgovarati obe strane, kako to jedino može biti, jer znaju detalje pregovora koje niko drugi ne zna. Ton i duh razgovora bili su odlični. Rusija želi da vodi veliku trgovinu sa Sjedinjenim Državama kada se ovo katastrofalno krvoproliće završi i ja se slažem sa tim” napisao je Tramp. Potpredsednik SAD Džej Di Vens rekao je 19. maja da Tramp namerava da izvrši pritisak na Putina da li je istinski zainteresovan za okončanje rata protiv Ukrajine tokom njihovog telefonskog razgovora. „Shvatamo da je ovde pomalo ćorsokak“, rekao je Vens iz Italije, gde je prisustvovao vatikanskoj inauguraciji pape Lava XIV. „I mislim da će predsednik reći predsedniku Putinu: 'Vidi, jesi li ozbiljan? Da li si stvarno u vezi ovoga?”

Da li je Tramp izvršio pritisak na Putina to još uvek ne znamo. Ruski mediji pišu da je Putin vratio razgovore na “korene sukoba”. „Dogovoreno je sa predsednikom SAD da će Rusija predložiti i spremna je da radi sa ukrajinskom stranom na memorandumu o mogućem budućem mirovnom sporazumu“, rekao je Putin novinarima posle poziva. Mnogi komentatori u prvim satima nakon razgovora dva predsednika ukazuju da je ovo još jedan od trikova Vladimira Putina u pokušaju da opstruiše ponovno jedinstvo SAD i EU. “Posebno je interesantno da Vladimir Putin nastoji da pregovorima dobije ono što nije mogao oružjem tokom tri godine u svom komentaru”, navodi Biljana Šahrimanjan Obradović. Nejasan je komentar predsednika Trampa o trgovini velikog obima sa Rusijom kada rat stane. Da li je ovo još jedna od Trampovih šargarepa pre nego što usledi batina? Popustljivost adminsitracije Baraka Obame definitivno je ohrabrila Rusiju za agresivne planove. Čitaoci pinkovog geopolitičkog preleda treba da imaju na umu da rat protiv Ukrajine traje od 2014. da bi prerastao u otvorenu rusku agresiju 2022. godine.

Komentarišući saopštenja ruskih medija predsednik Zelenski je kategoričan: “To znači da oni ne žele mir. Ako oni zahtevaju ono što znaju da im mi nećemo dati”. Vatikan se sve više promoviše diljem globalnih medija kao adresa za pregovore. Nemački izvori saopštavaju da EU koordiniše snažan paket sankcija prema Rusiji u koordinaciji sa SAD. Zbog odbijanja obustave vatre snažne EU sankcije su u izradi, a od SAD se očekuje da sankcijoniše ruske banke i energetiku, kaže Zelenski.

Vladimir Putin je odbio da učestvuje na mirovnim pregovorima održanim prošlog četvrtka u Istanbulu. Nakon usaglašavanja sa evropskom četvorkom, a uz podršku SAD, Ukrajina je bezuslovno prihvatila predlog od 30 dana primirja. To primirje je trebalo da nastupi u utorak, ali nažalost ruska strana je to odbila. Posle jasnih signala da Evropska unija i SAD imaju saglasnost sa Ukrajinom za mirovni plan, iz Rusije je stigao predlog za dirketnim pregovorima. Uporedo je pokrenuta kampanja dezinformisanja koja je trebalo da omalovaži ukrajinskog predsednika Zelenskog i predstavi ga kao slabića koji „moli“ Putina za mir. Cilj ove kampanje dezinformisanja, za koju je odgovorna bot mreža „Matroška“, je da se Zelenski predstavi sebičnim, a njegova volja za pregovorima kao spašavanje ličnog rejtinga. Ukrajina je spremnost za direktne razgovore dvojice predsednika zastupala sa pozicije usaglašavanja sa američkim predsednikom Trampom. Nažalost, od kako je Putin promovisao ideju direktnih razgovora, ruski zvaničnici su radili sve da stvore uslove zbog kojih bi Putin odbio direktne pregovore sa Zelenskim.

Uključivanje turskog predsednika Tajipa Erdogana nije doprinelo dolasku Vladimira Putina. Svetski lideri rusko ponašanje tumače kao rukavicu u lice Donaldu Trampu i odugovlačenje postizanja mira. Dok dobar deo globalnog juga i anti-zapadnog bloka Putinove poteze tumače kao ishode visoko kompetentnog operativca, njegovi kritičari izlaze sa 12 teza koje pokazuju katastrofalnost Putinovog državništva. Prva je tragedija sa podmornicom Kursk, zatim Čečenski rat koji je rezultovao „prljavim dogovorom“, a ne pobedom, teroristički napad u Beslanu, gubitak Ukrajine iz ruske sfere uticaja, suprotstavljanje „širenju“ NATO-a, pogrešna procena da će Kijev pasti pred demonstracijom ruske vojne moći 2022, 9 meseci boravka ukrajinskih trupa u Kurskoj oblasti, 8. tačka se odnosi na „raketni teror“ duboko po ukrajinskim gradovima, zatim katastrofalan gubitak prihoda Gasproma, zabluda da predvodi Rusiju u istorijsku slavu, kvalitet života prema kome očekivani životni vek muškaraca je na nivou Haitija i Konga, i kao tačka broj 12. navodi se gubitak 2/3 crnomorske flote.

Rusija se sada nalazi u poziciji koju su jasno promovisali lideri Francuske, Velike Britanije, Poljske i Nemačke, a to je zahtev za bezoslovnim primirjem od 30 dana, pa tek onda pregovori. Ovakav zahtev se uklapa u pristup Donalda Trampa i upravo zbog toga i dolazi do ruske opstrukcije. Naime, bezuslovno primirje od 30 dana bi značilo diplomatski trijumf predsednika Trampa. Sve glasnije se govori o snažnijem paketu sankcija u slučaju da Rusija nastavi sa odbijanjem primirja. Kako bilo, sastanak Putin-Zelenski koji je planiran za 15. maj nije se dogodio. Dve delegacije su dogovorile najveću razmenu ratnih zarobljenika od početka rata, po 1.000 sa svake strane. Koliko se stvari komplikuju pokazuje i Putinova izjava da su pregovori u Istanbulu „političko pozorište“. Ne treba zaboraviti da je inicijativa došla upravo od Rusije, a da je Putin taj koji je odbio sastanak. Istanbulski pregovori pokazuju pokušaj da Rusija vrati pregovore na svoju tezu o „uzrocima sukoba“.

Američki predsednik tokom svoje turneje na Bliskom istoku izrazio je spremnost da se priključi pregovorima, što bi bio prvi susret Putina i Trampa od 20. januara kada je Tramp stupio na dužnost. Rusija ostaje pri svojim zahtevima da se Ukrajina razoruža i ustupi joj teritorije koja ova ne može da osvoji. Visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas, nakon kraha planiranog sastanka u Istanbulu, rekla je da Rusija bira rat. Tokom samoproglašenog ruskog primirja 9. maja na Ukrajinu je izvršeno 115 vazdušnih napada, bačeno 197 krilatih bombi, 12.100 granatiranja i 187 višecevnih lansiranja. Podatak koji je izneo predsednik Zelenski je alarmantan, a tiče se 7.303 napada kamikaza dronovima 9. maja na teritoriju Ukrajine. Kaja Kalas saopštava da „mi podižemo pritisak na Rusiju, pozdravljamo dogovor o 17. paketu sankcija. On će pogoditi rusku flotu u senci koja ilegalno prevozi naftu kako bi se finansirala Putinova agresija. Sankcije cede rusku ekonomiju“. Sličnog je stava i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. „Ovaj rat mora da se završi, mi ćemo nastaviti sa snažnim pritiskom na Kremalj“. 17. paketom sankcija EU obuhvaćeno je takođe više od 20 subjekata i pojedinaca koji šire dezinformacije.

Ruski pregovarač u Istanbulu bio je Putinov savetnik Vladmir Medinski koji je rekao: „Možda će neki od vas koji sedite ovde za ovim stolom izgubiti još vaših voljenih. Rusija je spremna da se bori zauvek“. Statistika kaže da je Rusija okupirala 27% ukrajinske teritorije 2022., a danas pod okupacijom drži 18%. Nakon Istanbula zaključak je da se radi o ruganju diplomatiji i pregovorima jer su SAD poslale državnog sekretara Marka Rubija, a Ukrajina predsednika Zelenskog. Među nerealnim i neprihvatljivim zahtevima Moskve nalazi se potpuno povlačanje ukrajinskih oružanih snaga iz četiri anektirane oblasti. Britanski premijer Kir Starmer je izjavio da je Putin prepreka primirju nakon što je odbio da se sastane sa Zelenskim u Turskoj. „Šta se desilo danas je još jedan delić u dokazima da je Putin taj razlog za odugovlačenje postizanja primirja“ jasan je Starmer. Na kraju ovog diplomatskog trilera Zelenski se zahvalio Tajipu Erdoganu i njegovom timu za podršku teritorijalnom integritetu i suverenitetu. Predsednik Turske Erdogan još jednom je potvrdio da je Krim deo Ukrajine.

Zaključak Instituta za proučavanje rata navodi da je Kremlj naredio svojim medijima da zataškaju Istanbulske pregovore i da pripreme stanovništvo Rusije za dug rat u Ukrajini. Poljski ministar spoljnih poslova Radek Sikorski na svom X nalogu piše „Putin je probudio džina. On nema pojma koliko će ga ovo koštati. Mi, EU, imamo 19 triliona dolara vrednu ekonomiju. Zajedno sa Kanadom, od kad je predsednik Tramp prvi put došao na vlast, udvostručili smo troškove odbrane. Sada ćemo to duplirati ponovo i bolje nego ranije. Rusija je ekonomija od 2 triliona dolara. Kao Evropa mi sada trošimo 2,5 puta više za postizanje mira nego što Rusija troši na rat. Sve ovo traži da trošimo novac bolje“. Ruska ekonomija ima 27 milijardi dolara prihoda od nafte. Ovakav scenario doveo je do kolapsa Sovjetskog Saveza. EU već priprema 18. paket sankcija snažniji nego ranije sa verom da će to Putina naterati na zaključenje mira.

U Tirani je održana Evropska politička zajednica koja predstavlja odgovor EU na pokušaj destabilizacije kontinenta nakon otpočinjanja ničim isprovocirane ruske agresije na Ukrajinu. Obraćajući se novinarima visoka predstavnica za bezbednost i spoljnu politiku kaže; „Svi žele mir osim Rusije. Sankcije i politička izolacija su neophodni da se održi pritisak na Rusiju. Zato je jedinstvo važnije više nego ikada“. Evropska politička zajednica okupila je sve države Evrope izuzev Rusije i Belorusije. Sastanku su prisustvovali čelnici EU i NATO čime je nivo političke komunikacije zaokružen. Samit se fokusirao na četiri strateške teme: Demokratska bezbednost i stabilnost, sa akcentom na podršku Ukrajini i zaštitu od stranog mešanja; Konkurentnost i ekonomska sigurnost, kroz inovacije, energetsku tranziciju i industrijsku održivost; Migracije, mobilnost i mladi, suočavanje sa izazovima i potencijalima mlade evropske generacije u digitalnom dobu; Evropsko liderstvo u novom svetu, gde se očekuje jasnija vizija i odlučnost za delovanje u međunarodnoj areni.

Evropska petorka, Ukrajina, Francuska, Nemačka, Poljska i Velika Britanija, ponovo se pohvalila fotografijom na kojoj lideri preko spikerfona održavaju razgovor sa predsednikom Trampom. Naporima za mir pridružio se novoizabrani Sveti otac Lav 14. sa predlogom da bude domaćin pregovora Rusije i Ukrajine. Tokom vikenda Rusija je izvela jedan od najmasovnijih napada na Ukrajinu. Ovaj napad se uklapa u ruski obrazac jer je slično urađeno nakon nekoliko događaja. Prvi porast u napadima usledio je nakon inauguracije predsednika Trampa. Sledeći put je eskalacija usledila posle telefonskog razgovora Putina i Trampa u februaru. Treći put usleđuje nakon američko-ruskih pregovora u Saudijskoj Arabiji, zatim nakon američko-ukrajinske ponude za 30 dana primirija, i poslednji u nizu značajno uvećanih napada nastupa nakon pregovora u Istanbulu. Mahom je reč o napadima dronovima tokom noći na centre koncetracije civilne populacije. Volstrit Džurnal saopštava da je vrednost ukrajinske proizvodnje oružja uvećana 35 puta, sa 1 milijarde dolara 2022, na 35 milijardi dolara 2025. godine. Za to vreme Rusija sprema vojnu vežbu „Zapad-2025“ na istoku Evrope, a slična vežba Bars je prethodila invaziji na Ukrajinu. Ukoliko Putin bude nezadovoljan razvojem događaja u Ukrajini verovatno je da će otvoreno anektirati Belorusiju i izvršiti provokacije ka baltičkim državama.

Predsednik Tramp zaključio je istorijski ugovor sa Kraljevinom Saudijskom Arabijom. Na sajtu Bele Kuće saopšteno je „zakuljučavanje“ 2 triliona dolara vrednih dogovora, uključujući 600 milijardi dolara investicija Saudijske Arabije u SAD, 1,2 triliona dolara ugovora o ekonomskoj razmeni sa Katarom od čega 243 milijarde dolara za trgovinu i odbranu, i 200 milijardi dolara sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. “Prvi najavljeni poslovi jačaju našu energetsku bezbednost, odbrambenu industriju, liderstvo u tehnologiji i pristup globalnoj infrastrukturi i kritičnim mineralima. Ugovor sa Saudijskom Arabijom obuhvata najveći odbrambeni dogovor u istoriji vredan 142 milijardi dolara“. Kasnije je Bela Kuća objavila listu od preko 10 američkih kompanija koje sa zahvalnošću komentarišu postignute dogovore na Arabijskom poluostrvu. Među navedenima su kompanije koje spadaju u prvih 10 najbogatijih na svetu. Ministarstvo industrije i mineralnih resursa Kraljevine Saudijske Arabije i Ministarstvo energetike Sjedinjenih Američkih Država potpisali su Memorandum o saradnji u oblasti rudarstva i mineralnih resursa. Sporazum doprinosi ekonomskom razvoju i diversifikaciji i otpornosti kritičnih lanaca snabdevanja mineralima. Ovim sporazumom predsednik Tramp uvodi arapski kapital u razvoj rudarskih potencijala SAD, ali i osigurava rude iz najavljenih rudnika u Saudijskoj Arabiji. Tramp je ukinuo sakncije novim vlastima u Sriji, a Katar i Saudijska Arabija su otplatile vrtoglavi dug ove arapske države.

Izrael je obnovio svoj pohod na pojas Gaze usled nestrpljenja zbog odugovlačenja razmene talaca. Na pomolu je obnova iscrpljujućih urbanih borbi u ratom razorenom pojasu Gaze.

U nedelji za nama održan je neformalni sastanak ministara spoljnih poslova NATO-a u cilju pripreme samita alijanse u Hagu. Iste nedelje sastali su se šefovi generalštaba u Briselu sa istim zadatkom da usaglase pozicije pred samit u Hagu. Američki ambasador pri NATO Vitaker na brifingu za medije najavio povećanje izdvajanja za odbranu u iznosu od 5%. Ambasador Vitaker je jasno podvukao da u 5% BDP-a za nacionalnu odbranu država članica mora biti efektivno. SAD očekuju da saveznici sredstva izdvajaju za oružje i stvarne sposobnosti, a ne na „krevete i čarape“ kako bi predstavili da su ostvarili zacrtanih 5%. Zaključci neformalnog sastanka NATO-a u Turskoj odnose se na povećanje odbrambene potrošnje, unapređenje kapaciteta odbrambene industrije i nastavak podrške Ukrajini, poruke su iz Antalije. „Povećanje odbrambene potrošnje je ključno za našu bezbednost“, izjavio je generalni sekrater NATO-a Mark Rute. 10 NATO saveznika uzelo je učešće u najvećoj i najzahtevnijoj podmorničkoj vežbi „Dinamički mungos 2025“ na obalama Islanda dok je u Baltičkom moru realizovana aktivnost „Otvoreni duh“ čiji je zadatak bio lov na mine.