EU usvojila ambiciozan plan naoružavanja, Tramp i Putin imali dug telefonski razgovor - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Dva telefona, nakon razgovora Donalda Trampa i Vladimira Putina, nisu se još ohladila, a Rusija je prekršila dogovor od 30 dana obustave napada na energetsku infrastrukturu Ukrajine. Bivši američki ambasador u Mosvki Majkl MekFol napisao je na Iksu da se nada da je gotovo sa apsurdnim mitom da Putin želi mir. Zelenski je prihvatio tridesetodnevnu obustavu vatre, a Putin je to (svojim postupcima) odbio zaključio je MekFol. Ruski ciljevi ostali su na tome da se Ukrajina onesposobi za samoodbranu. Upravo zato je Putin, prema saopštenju Kremlja, tražio da se obustavi pomoć Ukrajini i deljenje obaveštajnih podataka. Govoreći za Foks njuz, Donald Tramp je rekao da Rusija nije tražila obustavu pomoći Ukrajini tokom razgovora. Rusija je u operaciji čiji je cilj da Ukrajinu učini lakom metom. Ono što Rusija nije uspela da postigne tokom tri godine rata pokušaće da postigne manipulacijama, aktivnim merama i obmanama tokom pregovora sa američkom stranom.

Ne bez razloga, Rusija fokus stavlja na „bezbednost Crnog mora za komercijalne brodove“. U suštini Rusija želi obustavu vatre u područjima gde trpi gubitke. Od početka agresije Ukrajina je uništila dve trećine ruske crnomorske flote. Ukrajina sa svojim vodenim dronom Magura V5 zadaje ozbiljne poteškoće Rusima. Kompaktan, ali veoma sposoban, dron meri 5,5 metara u dužinu i 1,5 metara u širinu, omogućavajući skrivene i okretne operacije u spornim vodama. Može se pohvaliti maksimalnom brzinom od 78 km/h (42 čvora) i operativnim dometom do 800 kilometara, što ga čini efikasnim za misije velikog dometa. Njegova eksplozivna nosivost od 200 kg omogućava mu da nanese razorne udare na pomorsku imovinu visoke vrednosti, uključujući ratne i desantne brodove. Rusiji je potreban predah na Crnom moru kako bi mogla da povrati operativnu inicijativu u ovom veoma važnom teatru. Istovremeno, Rusija ne želi da obustavi razarajuće opsade ukrajinskih gradova i udare po civilnoj infrastrukturi.

Pregovori u Rijadu se odvijaju na dva koloseka. Jedan je ukrajinsko-američki, a drugi je rusko-američki. Američka administracija ulaže pune napore da postigne obustavu vatre. Ključno je pitanje po kojoj ceni i koji će kompromisi biti stavljeni na sto. Od početak rata Rusija je strana koja je uverena da vreme radi za nju iako je Rusija već sada nefunkcionalna ekonomija. Dok traju pregovori u Rijadu, predsednik Tramp je objavio da je ugovor o strateškim sirovinama sa Ukrajinom završen i da se čeka potpisivanje.

Savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Majk Volc izjavio je da bi SAD mogle da traže od Rusije da oslobodi, kako je rekao, ilegalno deportovanu ukrajinsku decu "kao deo izgradnje poverenja".

Francuski predsednik Emanuel Makron nudi ugovore evropskim proizvođačima oružja. Od 2023. Francuska je u prvih deset država prema vojnoj potrošnji, a u prvih pet se nalazi kada je reč o vojnom izvozu. Francuski vojno-industrijski kompleks čini 25% evropskih kapaciteta. Francuska je retka evropska zemlja koja je sposobna da u svim fazama proizvodnje nema zavisnost od SAD. Indija se sprema da svoje MIG avione ruske proizvodnje zameni za francuske Rafale. Nemački parlament je izglasao istorijsko povećanje potrošnje za odbranu kojim je odobreno 500 milijardi evra za vojnu infrastrukturu i odbranu. To je 25% celog ruskog bruto domaćeg proizvoda. Ministar finansija SAD Skot Besnet ponavlja da će pojačati sankcije prema Rusiji dok se Putin ne dovede za pregovarački sto i da su sve opcije na stolu. Italijanska premijerka Đorđa Meloni komentariše ako Rusija ne planira invaziju svojih suseda ponovo, ostaje nejasno zašto ne prihvata bezbednosne garancije?

Evropska unija planira da oslobodi 65% svog masovnog plana za odbranu koji iznosi 800 milijardi evra. Prema pisanju piortala Politiko, to uključuje savezničke nacije kao što su Norveška, Ukrajina Japan, Južna Koreja, Albanija, Severna Makedonija i Moldavija. Srbija i Turska mogu dobiti pristup finansijama zavisno od njihovog procesa pridruživanju EU. Suštinski se misli zavisno od usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije jer namenjeni novac je usmeren na odbranu od pretnji kako ih definiše EU. EUTELSAT (francuski operater satelita) objavio je potpunu pokrivenost ukrajinske teritorije. Ovaj operater se sprema da zameni Starlink ukoliko se Elon Mask odluči na suspenziju usluga.

Šefovi država i vlada EU okupili su se 21. marta na samitu Evropskog saveta koji je bio fokusiran na konkurentnost i budućnost evropske odbrane. Što se tiče konkurentnosti, Evropski savet je pozdravio nedavne inicijative Komisije, uključujući sporazum o čistoj industriji, dva paketa Omnibusa o pojednostavljenju, akcione planove za automobilsku industriju i za čelik i metale i Uniju štednje i ulaganja. Tokom završne konferencije za novinare, predsednica EK Ursula fon der Lajen je podvukla potrebu da se iskoristi potencijal evropske štednje: „Veoma je interesantno da smo mi u Evropi svetski šampion po pitanju štednje. Godišnje se uštedi 1,4 triliona evra, uglavnom na bankovnim računima, dok u poređenju sa tim, američka domaćinstva štede 800 milijardi dolara.

Druga glavna tema samita bila je odbrana. Predsednica EK je podvukla da su konkurentnost i odbrana dve strane istog novčića i insistirala na tome da će inicijative poput Unije štednje i ulaganja koristiti i evropskoj odbrani usmeravanjem investicija u odbrambenu industriju EU. Predsednica Fon der Lajen predstavila je liderima nedavno usvojeni plan Spremnost 2030. koji uključuje aktiviranje nacionalne klauzule o bekstvu kako bi se otključala nacionalna ulaganja u odbranu bez rizika od procedure prekomernog deficita. Takođe uključuje SAFE (Akcija bezbednosti za Evropu), šemu za podršku zajedničkim nabavkama iz evropske odbrambene industrije sa do 150 milijardi evra zajmova državama članicama koje podržava budžet EU. „Želimo da trošimo više zajedno, želimo da trošimo bolje i želimo da trošimo više evropski“, rezimirala je Fon der Lajen.

Tokom konferencije za novinare, Fon der Lajen se takođe osvrnula na kontinuiranu podršku EU Ukrajini u kontekstu Spremnosti 2030: „Pošto je bezbednost Ukrajine i bezbednost Evropske unije, Ukrajina i njena neverovatna odbrambena industrija će moći da učestvuju u zajedničkoj nabavci u SAFE-u. Evropski savet je pozdravio odbrambene inicijative Komisije i pozvao Evropski parlament i Savet da brzo nastave sa radom. Andrius Kubilius evropski komesar za odbranu izjavio je da “Putin neće biti odvraćen ako mu pročitamo beli papir. On će biti odvraćen ako beli papir pretvorimo u akciju. Od sada pa nadalje naš prioritet je implementacija”.

Sve članice Evropske unije (EU) osim Mađarske potpisale su u Briselu zajedničku izjavu podrške Ukrajini, što je drugi put u mesec dana da je jedino Budimpešta odbila da potpiše takav dokument. Zaključke koji potvrđuju „kontinuiranu i nepokolebljivu podršku“ Evropske unije (EU) nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine snažno je podržalo 26 od 27 lidera, navodi se u saopštenju objavljenom tokom samita Unije.

Poljska izvlači vojne lekcije invazije na Ukrajinu i posejaće 1 milion protivpešadijskih mina na svojoj granici sa Rusijom i Belorusijom kao deo šireg istočnog štita. Program Istočni štit podrazumeva izgradnju odbrambenih linija prema Rusiji i Belorusiji.

Nemačka je zaplenila ruski tanker iz flote u senci pod nazivom Eventin sa 100.000 tona nafte vrednosti 40 miliona evra. Sve je manja tolerancija na aktivnosti šverca koje sprovodi Rusija. U međuvremenu Nemačka je odlučila da izdvoji dodatne 3 milijarde eura za finansiranje odbrane Ukrajine u 2025. godini. Za period 2026-2029. Nemačka je izdvojila 8,25 milijardi evra. Ova pomoć uključuje vazdušnu odbranu, artiljeriju, dronove, oklopna vozila, opremu za deminiranje i slično. Predsednik Zelenski je rekao da to znači da će ugovori sa nemačkom industrijom biti potpisani za buduće nabavke i da je to značajan korak ka izgradnji dugoročnih bezbednosnih garancija. U svojoj autorskoj analizi “Simatije za đavola: Laž o širenju NATO-a” Makiej Bukovski, saradnik Centra za analizu evropske politike, navodi da je Kremlj postigao nešto što bi njegovi najgorljiviji propagandisti smatrali nemogućim, a to je da ličnosti na Zapadu šire njihove laži o širenju NATO”.

Više od 1.130 demonstranata uhapšeno je u Turskoj od početka talasa protesta izazvanih pritvaranjem vodećeg opozcionara, gradonačelnika Istanbula Ekrema Imamoglua u sredu. Gradonačelnik najvećeg grada u Turskoj uhapšen je pod optužbama za korupciju i finansiranje terorističke organizacije. Turska opoziciona Republikanska narodna partija (CHP) imenovala je Imamoglua za kandidata na predsedničkim izborima 2028. godine, uprkos njegovom hapšenju. Imamoglu, glavni protivnik predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, bio je jedini stranački kandidat. Gradonačelnik je u nedelju odveden u zatvor Silivri, zapadno od Istanbula, zajedno sa nekoliko kooptuženih za korupciju.

Londonski aerodrom Hitrou, najveći u Evropi, zatvoren je bio na jedan dan zbog nestanka struje izazvanog požarom na gradskoj električnoj mreži. Prema saopštenju operatera aerodroma, najveća vazdušna luka u Evropi bila je zatvorena do 22.00, po londonskom vremenu, kako bi se osigurala bezbednost putnika i zaposlenih. Požar je izbio na trafostanici u zapadnom predgrađu Londona koja opslužuje i aerodrom, saopštili su vatrogasci koji su od sinoć na terenu. Na Hitrou, koji dnevno obavlja 1.300 poletanja i sletanja i kroz koji prođe 230.000 putnika, očekuje se poremećaj u redu letenja koji će potrajati najmanje nekoliko dana.

U sredu su napadnuta područja Jemena pod kontrolom pobunjenika Huti, preneo je njihov kanal Al-Masira, optuživši SAD. „Američki napad gađao je glavni grad Sanu, okolinu grada Sada na severu“, kao i okrug Al Savadija u provinciji Al Bajda u centralnom delu zemlje, dodao je taj kanal. Posle američkih napada na njihove položaje Huti su preuzeli odgovornost za navodni napad na američki nosač aviona USS Hari Truman (Harry) u Crvenom moru. Huti će „biti potpuno uništeni“, zapretio je predsednik SAD Donald Tramp i pozvao Iran da im „odmah“ prekine podršku. Prema američkim izvorima, u napadima na uporišta pokreta Huti u Jemenu eliminisano je nekoliko visokih pripadnika tog pokreta.