Tramp obeležio prvih 100 dana vlasti, mir u Ukrajini sve dalje od realnosti - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Tokom obeležavanja prvih 100 dana na vlasti, američki predsednik Donald Tramp saopštio je da je odlučio da poštedi proizvođače automobila u SAD plaćanja kumulativnih carina na vozila i uvozne rezervne delove. Rejting Trampa pao je na oko 42 odsto. No, on tvrdi da ima prekrasne rezultate. Prvih sto dana svoje vlasti Tramp, 57. američki predsednik, proslavio je na velikom mitingu u Mičigenu. “Večeras smo ovde u srcu naše nacije da proslavimo najuspešnijih sto dana bilo koje administracije u istoriji naše zemlje. I to kažu mnogi, mnogi ljudi. To je najboljih sto dana bilo kog predsednika u istoriji. Svi to kažu. I tek smo počeli. Ništa još niste videli. Tek smo krenuli“, izjavio je Tramp pred svojim pristalicama.

Za sto dana Tramp je doneo 140 ukaza, od kojih su neki doneli velike potrese i proteste. Neke od ukaza blokirali su sudovi, a više od 200 tužbi je podneto protiv Trampove administracije. No ilegalne migracije su na najnižem nivou od 2000. godine, pokazuju zvanični podaci. Od Trampovih carina prema svima, od kojih su potom neke i povlačene, pao je dolar, berze, akcije velikih komapnija uključujući i Teslu, desne ruke trampa Elona Maska. Kompanija drugog miijardera koji podržava Trampa, Džefa Bezosa, najavila je da će na cene proizvoda koji se kupuju preko Amazona posebno označiti vrednost carina što je Bela kuća ocenila kao “neprijateljsku i političku akciju Amazona”.

Na spoljnopolitičkom planu Tramp je takođe izazvao potrese. Od prijateljske Kanade je napravio neprijatelja. Rat u Ukrajini koji je obećavao da će završiti, i dalje traje pojačanim intenzitetom, no odnosi SAD i Rusije su nešto bolji. Ali predsednik Donald Tramp je izgleda zadovoljan svojim učinkom iako mu je rejting za prvih sto dana najniži predsednički rejtin za taj period u poslednjih 80 godina.

Takođe i američki multi-milijarder Ilon Mask je priznao da njegova kampanja za smanjenje američke savezne potrošnje, koju je pokrenula Komisija za efikasnost vlade (DOGE), nije u potpunosti ostvarila svoje početne ciljeve nakon što je naišla na kritike, uključujući i od administracije predsednika. „Pitanje je koliko su administracija i Kongres spremni da trpe. Jer to se može učiniti, ali zahteva rešavanje mnogih žalbi“, rekao je Mask američkim medijima. On je priznao da je ta komisija do sada smanjila savezne rashode za 160 milijardi dolara, što je znatno ispod početnog cilja od dva biliona dolara. Veći rezovi bi zahtevali smanjenje glavnih državnih rashoda, kao što su penzije i zdravstvena zaštita za starije osobe i budžeta za odbranu.

Međutim, neposredno pred proslavu, Tramp je zabeležio i jedan značajan spoljnopolitički uspeh. Sjedinjene Američke Države i Ukrajina u sredu su potpisale sporazum o pristupu prirodnim resursima Ukrajine, saopštilo je Ministarstvo finansija SAD. Dve zemlje su potpisale sporazum o ekonomskom partnerstvu koji će Vašingtonu dati pristup retkim zemnim mineralima Kijeva u zamenu za uspostavljanje investicionog fonda u Ukrajini.

„Kao što je predsednik (Donald Tramp) rekao, Sjedinjene Američke Države su posveće pružanju pomoći radi okončanja ovog surovog i besmislenog rata (u Ukrajini)“, navodi se u saopštenju ministra finansija Skota Besenta. On je istakao da taj sporazum jasno signalizira Rusiji da je Trampova administracija posvećena mirovnom procesu u čijem je središtu slobodna, suverena i prosperitetna Ukrajina u dugoročnom smislu. „I da budemo jasni – nijednoj državi niti osobi koja je finansirala ili snabdevala rusku ratnu mašineriju neće biti dozvoljeno da izvuče korist iz obnove Ukrajine“, naglasio je on.

Ministarka ekonomije Ukrajine Julija Sviridenko u Vašingtonu je potpisala sporazum u ime ukrajinske vlade. Među odredbama sporazuma je i ta da „puno vlasništvo i kontrola“ ostaju u rukama Ukrajine. Ovim potezom Kijev je uspeo u nastojanju da učvrsti podršku predsednika SAD u pregovorima o prekidu vatre sa Rusijom. Sporazum će Sjedinjenim Državama dati privilegovan pristup novim investicionim projektima za razvoj prirodnih resursa Ukrajine, uključujući aluminijum, grafit, naftu i prirodni gas. Ukrajina ima nalazišta 22 od 34 minerala koje je Evropska unija identifikovala kao kritične, prema ukrajinskim podacima, navodi Rojters. To uključuje industrijske i građevinske materijale, fero legure, plemenite i obojene metale i neke retke zemne elemente.

Na drugoj strani, nastavljeni su pojačani napadi Rusije na ukrajinske gradove uz velika razaranja i civilne žrtve. U odgovoru na najavljeno jednostrano primirje Moskve predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da ne treba čekati 8. maj da bi se uspostavio prekid vatre i da se to može učiniti odmah. „Ovo je još jedan pokušaj manipulacije: iz nekog razloga svi treba da sačekaju 8. maj, pa tek onda prekinu vatru da bi se obezbedilo primirje tokom parade. Mi cenimo ljudske živote, a ne parade. Zato verujemo, a veruje i svet, da nema razloga da se čeka 8. maj. I vatru ne treba zaustaviti na nekoliko dana, da bi kasnije ponovo ubila“, naglasio je Zelenski. Prema njegovim rečima, trenutni, potpuni i bezuslovni prekid vatre i to na najmanje 30 dana, jeste ono što može da pruži osnovu za pravu diplomatiju.

Zelenski je poručio da Kijev ne može da garantuje bezbednost svetskih lidera koji će boravitu u Moskvi devetog maja povodom obeležavanja osamdesete godišnjice od pobede u Drugom svetskom ratu. „Mi ne znamo šta će Rusija tog dana uraditi. Kremlj bi mogao da se služi, na primer, eksplozijama i onda za to optuži Ukrajinu“ rekao je Zelenski. Očekuje se da će paradi u Moskvi prisustvovati oko 20 šefova država, među kojima će biti i predsednik Kine Si Đinping, predsednik Brazil Luiz Lula de Silva kao i delegacije tradicionalnih ruskih saveznika Kazahstana, Belorusije, Jermenije, Kube i Venecuele.

U odgovoru na poruku Zelenskog, ruski lider Vladimir Putin ponovo je uključio nuklearno oružje kao faktor za rešavanje ukrajinske jednačine. On je poručio da se "nije pojavila potreba za upotrebom nuklearnog oružja" u Ukrajini i da se nada i da neće. U odlomcima intervjua za rusku državnu televiziju, objavljenim unapred na mreži Telegram, Putin je rekao da Rusija ima snagu i sredstva da privede sukob u Ukrajini „logičnom kraju“.

Odgovarajući na pitanje o ukrajinskim udarima na rusku teritoriju Putin je rekao: „Nije bilo potrebe za upotrebom tog (nuklearnog) oružja… i nadam se da neće biti potrebno. Imamo dovoljno snage i sredstava da privedemo ono što je početo 2022. godine logičnom kraju sa ishodom koji je potreban Rusiji“, rekao je Putin. On je u novembru 2024. potpisao izmenjenu verziju ruske nuklearne doktrine u kojoj se određuju uslovi koji bi mu dozvolili da koristi ruski nuklearni arsenal. U njoj je spuštena granica za pribegavanje tom oružju, dajući mu tu opciju čak i u slučaju konvencionalnog napada koji podržava nuklearna sila.

Da do mira u Ukrajini neće uskoro doći potvrdio je i američki potpredsednik Džej Di Vens koji je poručio da Rusija i Ukrajina moraju da se dogovore kako da okončaju konflikt. “Sada kada svaka strana zna kakvi su uslovi druge strane za mir, biće na njima da postignu dogovor i zaustave ovaj brutalni, brutalni sukob. To ne vodi nikuda. Neće se uskoro završiti“, rekao je Vens u intervjuu za Foks njuz. Istovremeno, američki državni sekretar Marko Rubio je rekao da uskoro mora da dođe do napretka u vezi sa ratom u Ukrajini ili će američki predsednik Donald Tramp “morati da odluči koliko će još vremena posvetiti tom pitanju“, prenosi Rojters.

“Mislim da znamo gde stoji Ukrajina i znamo gde stoji Rusija upravo sada… Bliže su, ali su i dalje daleko“, ocenio je Rubio. Nakon te izajve Stejt department je upozorio da će odustati od posredovanja u diplomatskim naporima za okončanje rata u Ukrajini ako se ne postigne napredak. „Sada smo u trenutku kada dve strane moraju da dostave konkretne predloge o tome kako da se okonča taj rat“, rekla je portparolka Stejt departmenta Tami Brus, napominjući da prenosi poruku državnog sekretara Marka Rubija „Kako ćemo dalje postupati je odluka koja sada pripada predsedniku. Ako ne bude napretka, povući ćemo se kao posrednici“, rekla je Brus, prenosi CNN.

Šef ukrajinskog HUR-a general Kirilo Budanov potvrdio je da raketa ispaljena sa vodenog drona Magura-V7 oborila dva ruska aviona Su-30 nad Crnim Morem. Raketa koja je ispaljena je američke proizvodnje AIM-9 “bočni vetar”. Magura-V7 je u osnovi proslavljeni vodeni dron Magura-V5 sa mogućnošću ispaljivanja raketa. Analiza rušenja Su-30 pokazuje da je ruski pilot uhvaćen na prepad jer ni jednim manevrom nije pokušao da izbegne napad. Objašnjenje leži u scenariju da je HUR pasivno pratio i gađao avion. Rusija će morati obaveštajnim radom da sazna šta Ukrajina radi, a do tada ukrajinci će imati prednost iznenađenjem. Francuska ubrzava proizvodnju AASM Hamer pametne bombe za Ukrajinu. Ove precizne bombe već su isporučene Ukrajini. Nakon potpisivanja ugovora o strateškim sirovinama sa Ukrajinom SAD su odobrile novih 310 miliona dolara za potrebe treninga i podrške za avione F-16.

Forbs je objavio da ako ovako nastavi Rusija može osvojiti Ukrajinu 2256 godine sa cenom od 101 milion gubitaka. U aprilu Rusija je napredovala 90 kvadratnih kilometara uz gubitak 4.800 vozila i 36.600 ljudi. Trenutno je u Ukrajini aktivirano 600.000 ruskih vojnika i regrutuje 30.000 ljudi mesečno. Poređenja radi Rusija izdvaja 40% budžeta za odbranu, dok SAD izdvaja 13%.

Ukrajinski predsednik Zelenski najavio je da će Ukrajina započeti sopstveni razvoj balističke rakete.

Svoj Dan pobede u Drugom svetskom ratu ubuduće će imati i SAD. Predsednik SAD je objavio je da namerava da 11. novembar i 8. maj, ključne datume u dva svetska rata, preimenuje u "Dane pobede". „Preimenujem 8. maj u Dan pobede u Drugom svetskog ratu i 11. novembar u Dan pobede u Prvom svetskom ratu“, napisao je Tramp na svojoj platformi Truth Social. Osmi maj, koji se široko slavi u Zapadnoj Evropi (Rusija ga slavi 9. maja), nije državni praznik u SAD. Taj dan se slavi kao dan kapitlacije nacističke Nemačke 1945. godine. Posle završetka neprijateljstava u Evropi, Drugi svetski rat se nastavio u Aziji sve dok Japan nije potpisao kapitulaciju 2. septembra. Jedanaesti novembar se obeležava kao dan potpisivanja primirja 1918. godine kojim su okončane borbe u Prvom svetskom ratu između Nemačke i saveznika. Taj datum je praznik u SAD i naziva se Danom veterana.

I dok su očekivanjha većine posmatrača bila da će pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD dovesti do rasta desnice širom sveta, u dve važne američke saveznice favoriti američkog predsednika nisu dobro prošli na izborima. Na parlamentarnim izborima u Kanadi, koja se među prvima našla na udaru novog američkog predsednika, Liberalna partija premijera Marka Karnija osvojila je najviše poslaničkih mandata.

Prema tim rezultatima, liberali su osvojili više mesta od konzervativaca, iako se još ne zna da li će imati potrebnu većinu, najmanje 172 poslanička mandata od ukupno 343, ili će morati da se oslone na neku od manjih partija kako bi formirali vladu. Činilo se da liberali ne mogu da osvoje većinu, sve dok američki predsednik Donald Tramp nije počeo da napada kanadsku ekonomiju i da ugrožava njen suverenitet, sugerišući da bi ona trebalo da postane 51. država SAD. Spoljna politika nije dominirala na kanadskim izborima od 1988, kada je, slobodna trgovina sa SAD bila preovlađujuće pitanje na tim izborima. Trampovi postupci podstakli su talas nacionalizma koji je pomogao liberalima da preokrenu izborni narativ i osvoje četvrti uzastopni mandat.

Slično se dogodilo i na izborima u Australiji gde je Entoni Albaneze postao prvi australijski premijer koji je osvojio drugi uzastopni mandat u poslednje dve decenije. Albaneze je proglasio pobedu na parlamentarnim izborima i sugerisao da je njegova vlada povećala većinu time što se nije ugledala na administraciju američkog predsednika Donalda Trampa. „Australijanci su izabrali da se suoče sa globalnim izazovima na australijski način, brinući jedni o drugima dok grade budućnost. Ne moramo da molimo, pozajmljujemo ili kopiramo nigde drugde. Ne tražimo inspiraciju u inostranstvu. Nalazimo je upravo ovde, u našim vrednostima i u našim ljudima“, rekao je Albaneze pristalicama u pobedničkom govoru.

Njegova levocentrična Laburistička partija nazvala je Albanezeovog rivala Pitera Datona, lidera opozicije, „DOGE Dutton“ i optužila njegovu konzervativnu Liberalnu partiju da imitira Trampa i njegovo Ministarstvo za efikasnost vlade (DOGE). Daton je ranije priznao da je njegov savez konzervativnih stranaka poražen na izborima i da je izgubio svoje poslaničko mesto koje je držao 24 godine. Datonova nevolja je paralelna sa situacijom kanadskog opozicionog lidera, Pjera Poalijevra, koji je izgubio mesto nakon što je Tramp objavio ekonomski rat američkom severnom susedu. Analitičari tvrde da je oponašanje Trampa za australijske konzervativce prešlo iz političkog pozitivnog u negativno, nakon što je Tramp uveo globalne tarife.

Loši dani su nastupili i za ekstremno desničarsku Alternativu za Nemačku (AfD) koju je nemačka obaveštajna služba označila kao ekstremističku desničarsku stranku. Nemačka obaveštajna služba je klasifikovala tu kao "dokazani ekstremistički desničarski" pokret, što bi trebalo da omogući njeno stavljanje pod strog nadzor. Ideologija AfD-a, koja „obezvređuje čitave grupe stanovništva u Nemačkoj i potkopava njihovo ljudsko dostojanstvo, nije kompatibilna sa osnovnim demokratskim poretkom“, navodi se u saopštenju Kancelarije za zaštitu Ustava. Na parlamentarnim izborima 23. februara, AfD ostvarila je istorijski proboj i udvostručila svoj prethodni rezultat sa više od 20 odsto glasova.

Kazahstan je pokrenuo akcije slamanja ruske propagande. Kazahstan je zabranio ulazak za nekoliko poznatih ruskih propagandista. Crna lista je sastavljena na osnovu anti-kazakstanske retorike i na njoj se nalazi Aleksandar Dugin.

Potpuno drugačije je bilo ponovljenim predsedničkim izborima u Rumuniji na kojima je kandidat krajnje desnice Đorđe Simion dobio najviše glasova u prvom krugu predsedničkih izbora. Na kraju glasanja Simion, lider nacionalističke stranke AUR, dobio je 40 odsto glasova, ispred gradonačelnika Bukurešta Nikuzora Dana i kandidata proevropske koalicije na vlasti, Karina Antoneskua.

Nagoveštena pobeda može da se preokrene u drugom krugu 18. maja, što je komplikovan zadatak jer Simion ima manji „rezervoar glasova“ na papiru od svojih rivala, rekao je za AFP profesor političkih nauka Sergiu Miscoiu, predviđajući tesnu trku. Ali drugi eksperti ukazuju na lomove protivnika desničarskih suverenista posle kampanje koju su obeležile žestoke optužbe i niski udarci čak i među potencijalnim saveznicima u drugom krugu. Dok lider stranke AUR poriče bilo kakvu prorusku sklonost, on deli istu averziju prema „briselskim birokratama“ i protivi se bilo kakvoj vojnoj podršci Kijevu.

Evropska unija će predložiti izdvajanje od 500 miliona evra za period 2025-2027 da bi u Evropu privukla vrhunske naučne istraživače, objavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. „Uloga nauke je trenutno dovedena u pitanje. Investicije u osnovno istraživanje, slobodno i otvoreno je dovedeno u pitanje. Kakva ogromna greška u proceni… nauka je ključ naše budućnosti ovde u Evropi“, rekla je Fon der Lajen na zatvaranju konferencije „Izaberite Evropu za nauku“. Konferencija organizovana u Parizu, na inicijativu francuskog predsednika Emanuela Makrona, ima za cilj da privuče naučnike iz SAD, čiji istraživački rad je pod pretnjom zbog politike administracije Donalda Trampa.

Jemenski pobunjenici Huti preuzeli su odgovornost za ispaljivanje balističke rakete na međunarodni aerodrom Ben Gurion u Tel Avivu, javila je televizija pobunjenika al Masirah. Pojedine avio-kompanije objavile su da prekidaju letove za Tel Aviv do 6. maja. U saopštenju Huti tvrde da su ciljali aerodrom Ben Gurion hipersoničnom balističkom raketom, koja je, kako dodaju uspešno stigla do svoje mete. Izraelska policija je prethodno saopštila da je došlo do udara rakete blizu aerodroma, bez preciziranja da li je napad izazvan raketom ispaljenom iz Jemena ili izraelskom kontra-raketom ispaljenom da je presretne. Izraelski ministar odbrane Izrael Kac obećao je danas sedam puta jači odgvor na napad iz Jemena. Zbog novonastale situacije Lufthanza i Er Indija suspendovali letove za Tel Aviv.

Iako je prethodnih dana svet strepeo od izbijanja novog rata između dve nuklearne sile, Indije i Pakistana do njega za sada ipak nije došlo. Pakistan je u sredu saopštio da očekuje vojni napad Indije u roku od dva dana pošto je indijski premijer Narendra Modi odobrio odmazdu za nedavni smrtonosni napad u Kašmiru. U telefonskom razgovoru sa pakistanskim premijerom Šehbazom Šarifom, državni sekretar SAD Marko Rubio je pozvao Islamabad da osudi taj „odvratan“ napad i sarađuje u istrazi Indije, navodi Vašington. U telefonskom razgovoru sa svojim indijskim kolegom, Subrahmaniamom Jaishankarom, Rubio je izrazio solidarnost, zalažući se za uzdržanost, jer Indija smatra Pakistan – koji to negira – odgovornim za napad počinjen 22. aprila. Rubio je „takođe podstakao Nju Delhi da radi sa Islamabadom na smirivanju tenzija i održavanju mira i bezbednosti u Južnoj Aziji“. Uprkos međunarodnim pozivima na deeskalaciju, tenzije rastu između dve susedne nuklearne sile, koje zajedno čine 20 odsto svetske populacije, više od nedelju dana od kada je 26 civila ubijeno u napadu u Pahalgamu, u ; delu Kašmira koji kontroliše Indija.