Tramp šalje Patriot u Ukrajinu, Rusija tvrdoglavo insistira na nastavku agresije - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Nakon što je prethodne sedmice Donald Tramp više puta najvio isporuku oružja Ukrajini, iz Vašingtona je objavljeno da će SAD prodati oružje NATO savezu, koji će ga potom poslati u Ukrajinu. "Poslaćemo oružje u NATO, koji će nam ga platiti, a onda će ga distribuirati, rekao je Tramp televiziji NBC njuz i dodao da će u tom paketu biti i sistemi Patriot. Prošle nedelje SAD su obustavile isporuke sistema protivvazdušne odbrane i druge municije Ukrajini, nakon čega je nemački kancelar Fridrih Merc rekao da je njegova vlada spremna da kupi za Ukrajinu sisteme protivvazdušne odbrane Patriot. Prethodno je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zatražio od Vašingtona da dozvoli Evropi da kupi američko oružje za Ukrajinu. "Razgovarali smo sa našim partnerima o mogućnosti kupovine neophodnih paketa oružja u Evropi, ali pre svega u SAD“, rekao je u četvrtak Zelenski i dodao da se, pre svega, radi o nabavci sistema protivvazdušne odbrane.

Nakon toga američki predsednik je izjavio da će Vašington poslati Ukrajini sisteme protivvazdušne odbrane Patriot kao pomoć u odgovoru na ruske napade. "Poslaćemo im Patriote koji su im očajnički potrebni", rekao je Tramp. "Još nisam odlučio koliko, ali će ih dobiti jer im je potrebna zaštita", rekao je Tramp. Prema njegovim rečima, isporuka oružja biće deo sporazuma u koji je uključen NATO i koji će platiti SAD za oružje koje će poslati Ukrajini. "Zapravo ćemo im poslati razne delove veoma sofisticirane vojne opreme, a oni će nam platiti 100 odsto za to", rekao je Tramp novinarima. Američki predsednik je ponovio da je razočaran ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. "Putin je zaista iznenadio mnoge ljude. Lepo priča, a onda noću bombarduje", rekao je Tramp.

Ranije je Blumberg objavio da američka vojska planira masovno povećanje nabavke raketa "Patriot" zbog rastuće potrebe za protivvazdušnom i protivraketnom odbranom, kako za Ukrajinu, tako i za američke snage na Bliskom istoku. Prema vojnim budžetskim dokumentima, planirani broj presretača "Patriot" za fiskalnu 2026. godinu povećan je s 3.376 na 13.773 komada, a predviđena je i potrošnja veća od 1,3 milijarde dolara na te rakete.

Rusija je tokom protekle sedmice poslala više od 700 dronova na Ukrajinu, znatno više nego u prošlim napadima u poslednje dve nedelje. Sa 728 dronova i 13 raketa, taj ruski napad je uključivao najveći broj angažovanih dronova u jednoj noći u ratu. U petak je Rusija poslala 550 dronova, manje od nedelju dana nakon što je lansirala 477, što je bio najveći broj u to vreme, rekli su zvaničnici. Rusija pokušava da masovnim napadima probije ukrajinsku vazdušnu odbranu. Najnoviji napad je izgleda imao za cilj da poremeti vitalno snabdevanje Ukrajine zapadnim oružjem, piše AP.

Dok Rusija pojačava svoje napade svetski lideri su postigli dogovor o fondu za obnovu Ukrajine. Svetski lideri dogovorili su fond od 10 milijardi evra za obnovu razrušene Ukrajine. Domaćica skupa, italijanska premijerka Đorđa Meloni traži još žešće sankcije prema Moskvi. Saveznici Ukrajine iz Evrope i SAD konkretizovali su planove za ispomoć nakon prekida vatre, Zemlje spremne da ustupe deo svoje vojske nakon prekida vatre u Ukrajini složile su se danas da u Parizu osnuju štab za brzo raspoređivanje posle završetka rata sa Rusijom. Članice koalicije navele su da će se poduhvat u Parizu ozvaničiti kao Multinacionalne snage Ukrajine, a taj sastav bi mogao da se premersti u London i ima koordinacionu ćeliju u Kijevu. Tom sastanku, održanom na marginama godišnje konferencije o obnovi Ukrajine, prisustvovali su specijalni izaslanik predsednika Sjedinjenih Američkih Država (SAD) za Ukrajinu i Rusiju Kit Kelog (Keith Kellogg), predsednik Francuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron), premijer Velike Britanije Kir Starmer (Keir), premijerka Italije Đorđa Meloni (Giorgia) i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

Na Konferenciji o oporavku Ukrajine u Rimu, Velika Britanija je objavila svoj najveći ikada sklopljeni ugovor o odbrani sa Ukrajinom, potkrepljen garancijom izvoznog kredita od 2,5 milijardi funti i finansiranjem na 19 godina. Sporazum će omogućiti Ukrajini da kupi preko 5.000 protivvazdušnih raketa, jačajući svoju protivvazdušnu odbranu od pune invazije Rusije.

Portparol Kremlja Dmitri Peskov je izjavio da je cenzura u Rusiji opravdana tokom rata. Peskov je naveo da je od početka rata u Ukrajini zatvoreno mnogo medijskih kuća, dok su neki novinari napustili Rusiju za protekle tri godine. "Ali, nemojte zaboraviti situaciju u kojoj se nalazimo. Ovo je vreme vojne cenzure, bez presedana za našu zemlju. Rat se vodi i u informativnom prostoru", rekao je Peskov.

Za to vreme lider Severne Koreje Kim Džong Un je poručio Sergeju Lavrovu da "bezuslovno podržava Rusiju u ratu protiv Ukrajine”. Severnokorejski lider je dao uveravanja ruskom šefu diplomatije o svojoj "bezuslovnoj" podršci Rusiji u ratu protiv Ukrajine, ocenjujući da je pobeda Moskve sigurna, preneli su zvanični mediji u Pjongjangu. Moskva i Pjongjang prošle godine su potpisali sporazum o uzajamnoj odbrani i Severna Koreja je poslala hiljade vojnika da pomogne Rusiji da povrati Kursku oblast, čiji deo je zauzela ukrajinska vojska tokom leta 2024. godine. Severna Koreja takođe šalje Rusiji granate i rakete. Prema svedočenju šefa ukrajinske tajne službe Kirila Budanova Severna Koreja isporučuje do 40% ruske municije što ukazuje da ruske ratne ambicije sada počivaju na zemlji sa BDP-om manjim od bilo koje pojedinačne američke države.

Istovremeno finski predsednik Aleksandar Stub j eizjavio: “Putin je strateška budala i vojni neuspeh. Želeo je da uništi Ukrajinu, ali ona će postati članica EU, a na kraju i NATO-a“.

I dok zapadni saveznici sve glasnije negoduju zbog ruske nepopustljivosti po pitanju agresije na Ukrajinu, iz Moskve i dalje autistično ponavljaju stare ideološke mantre kao preduslov za sklapanje mira u susednoj državi. Tako je, govoreći o preduslovima za mir u Ukrajini, ruski šef diplomatije Sergej Lavrov je poručio da je “neophodno ispuniti pet uslova za postizanje mira sa Ukrajinom”. Kao uslove on je u intervjuu za "Mađar nemzet" nabrojao “demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine, povlačenje tužbi i ukidanje sankcija protiv Rusije, kao i vraćanje zamrznute imovine”, koje prema uverenju Mosvke “moraju da budu deo mirovnog sporazuma”.

I dok Lavrov ponavlja kremaljske uslove za mir, njegov kolega iz vlade je doživeo tragičnu sudbinu. Roman Starovojt, koga je predsednik Rusije Vladimir Putin smenio s mesta ministra transporta, istog dana je navodno izvršio samoubistvo. "Roman Vladimirovič Starovojt nađen je mrtav u svom automobilu s prostrelnom ranom", piše u saopštenju istražnog komiteta gde se kaže da je "glavna teza" o uzroku njegove smrti "samoubistvo". Neposredno pre smrti Starovojt je iznenada smenjen po Putinovnom naređenju.

Za to vreme ruska ekonomija nastavlja da se raspada, jer je prodaja opreme za izgradnju puteva pala za 41,3% za samo pet meseci. Ukupna domaća prodaja pala je na 18,4 milijarde rubalja, investicije u industriju su zaustavljene dok kineski uvoz dominira u preko 90% ključnih segmenata. Čak i sektori koji nisu pogođeni sankcijama guše se pod rastućim kamatnim stopama, padom potražnje i budžetskim prioritetima Kremlja koji se odnose na rat. Kolaps tržišta nekretnina u Rusiji počinje da se oseća sve bliže kući, jer glavni grad Moskva više nije imun. Prodaja novih stanova u junu ulazi u stanje slobodnog pada, sa padom od 42%.

Veliko veće Evropskog suda za ljudska prava donelo je 9. jula istorijsku presudu u slučaju Ukrajina i Holandija protiv Rusije, potvrđujući sistematska kršenja ljudskih prava od strane Rusije tokom njenog agresivnog rata. Slučaj obuhvata period od ruske invazije na Donbas 2014. godine do njene potpune invazije 2022. godine. Sud je proglasio Rusiju odgovornom za neselektivno granatiranje, mučenje, vansudska pogubljenja, progon verskih grupa i obaranje leta MH17. Iako se Rusija povukla iz Evropske konvencije 2022. godine, ona ostaje odgovorna za zločine počinjene pre toga. Sud je naglasio da nikada od Drugog svetskog rata nije bilo tako jednoglasne osude postupaka jedne države.

U pokušaju stabilizacije prilika na Bliskom istoku američka administracija je ukonila sirijsku islamističku grupu Hajat Tahrir el Šam sa spiska "stranih terorističkih organizacija". Ovo je navedeno u zvaničnom dokumentu Stejt departmenta kojim se ukidaju američke sankcije protiv Sirije. Odluka, koja se očekivala, dolazi nakon što je predsednik SAD Donald Tramp 30. juna potpisao dekret kojom se formalizuje ukidanje američkih sankcija protiv Sirije, što je novi korak u približavanju dve zemlje nakon pada sirijskog predsednika Bašara el Asada.

Iranska vlada je objavila novi bilans žrtava u ratu sa Izraelom, navodeći da je najmanje 1.060 ljudi poginulo, i da bi taj broj mogao porasti. Grupa Aktivista za ljudska prava sa sedištem u Vašingtonu saopštila je da je poginulo 1.190 ljudi, uključujući 436 civila i 435 pripadnika snaga bezbednosti. U napadima je ranjeno još 4.475 ljudi.

Međunarodni krivični sud izdao je naloge za hapšenje vrhovnog vođe avganistanskih talibana i predsednika vrhovnog suda te zemlje zbog optužbi za progon žena i devojčica. U nalozima se talibanske vođe optužuju za progon osoba koje se ne slažu sa politikom talibana o rodu, rodnom identitetu ili izražavanju i iz političkih razloga protiv osoba koje se doživljavaju kao saveznici devojaka i žena. Nalozi za hapšenje izdati su protiv vrhovnog vođe talibana Hibatulaha Akunzade i predsednika Vrhovnog suda Avganistana Abdula Hakima Hakanija.

Predsednik SAD Donald Tramp ljutito je odgovorio na pitanja novinara o Džefriju Epstinu, optuženom za trgovinu ljudima i zlostavljanje dece. Pitanja su usledila nakon što se deo MAGA glasača pobunio jer je Trampova administracija uradila upravo suprotno od onog što je obećavala u predizbornoj kampanji. Ministarstvo pravde SAD (DOJ) i FBI su na zajedničkoj konferenciji izneli zaključak da je Džefri Epstin izvršio samoubistvo, te da je delovao apsolutno sam i nije posedovao „listu klijenata“. Oni su takođe rekli da neće objaviti nikakve nove dokumente u vezi sa ovom slučajem.

Podsetimo, Tramp je u predizbornoj kampanji 2024. godine u dva navrata rekao da "razmišlja o tome da deklasifikuje" tzv. "listu Epstinovih klijenata" ako bude ponovo izabran. On je sada stao u odbranu najviše državne tužiteljke SAD Pam Bondi od kritike uticajnih ličnosti desnice i konzervativnih internet ličnosti zbog naglog odbijanja Ministarstva pravde da objavi dodatna dokumenta iz istrage o trgovini seksualnim uslugama dece i snimcima seksa s decom čime se bavio Epstajn. Pošto je Ministarstvo pravosuđa u ponedeljak saopštilo da ne postoji Epstajnova (1953-2019) "lista klijenata" za koju je Bondi ranije nagovestila da je ima, dodatno su se razbesneli konzervativni kritičari, koji su se nadali da bi taj spisak dokazao šta američka vlada zataškava. Čitav slučaj je izazvao Trampov bes koji je na pitanja novinara odgovorio da "u vreme kada imamo neke od najveć́ih uspeha, ali i tragediju u Teksasu, to pitanje je neumesno".

Predsednik Francuske Emanuel Makron pozvao je danas Veliku Britaniju da ostane bliska svojim susedima uprkos izlasku iz Evropske unije i rekao da će Francuska i Velika Britanija "spasti Evropu" svojim zalaganjem za demokratiju, pravnu državu i međunarodni poredak. Makron je, na početku svoje trodnevne posete Londonu, rekao da Evropa mora da ojača svoju ekonomiju i odbranu i smanji zavisnost, kako je naveo, "i od Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i od Kine". On je u govoru poslanicima oba doma britanskog parlamenta rekao da dve zemlje predstavljaju "svetski poredak zasnovan na pravu, pravdi i poštovanju teritorijalnog integriteta, poredak koji se danas svakodnevno napada".

"Velika Britanija i Francuska moraju još jednom da pokažu svetu da naš savez može da napravi veliku razliku", rekao je Makron i dodao da će one "spasiti Evropu svojim primerom i solidarnošću". Istovremeno je objavljeno istraživanje koje govori da većina građana u četiri najveće članice EU podržava povratak Britanije u Uniju, ali pod određenim uslovima. Deset godina nakon što su britanski poslanici na referendumu izglasali izlazak Velike Britanije iz EU, novo istraživanje pokazuje da većina građana četiri najveće članice Unije podržava njen povratak, ali ne pod istim povlašćenim uslovima koje je ranije imala. Prema istraživanju "EuroTrack", koje je sproveo institut YouGov u šest zapadnoevropskih zemalja, uključujući Veliku Britaniju, najmanje polovina ispitanika u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i Španiji smatra da bi Ujedinjenom Kraljevstvu trebalo dozvoliti ponovni ulazak u EU. Podrška povratku Britanije u Uniju je najniža u Italiji (51 odsto), a najviša u Nemačkoj (63 odsto). U samoj Britaniji, 54 odsto građana podržava ponovno članstvo u EU ako se pitanje postavi uopšteno.

Evropski parlament je odbacio inicijativu z aizglasavanje nepoverenja Evropskoj komisiji koju je inicirao blok desničarskih stranaka. Sa 175 glasova za, 360 protiv i 18 suzdržanih, Evropski parlament je odbio u četvrtak predlog za izglasavanje nepoverenja Evropskoj komisiji i njenoj predsednici Ursuli fon der Lajen. Kako je objavljeno na sajtu Evropskog parlamenta, glasanje o predlogu održano je pojedinačnim glasanjem. Za usvajanje je bila potrebna dvotrećinska većina, koja predstavlja većinu svih poslanika u Parlamentu. Rasprava na plenarnoj sjednici s predsednicom Komisije Ursulom fon der Lajen održana je u ponedjeljak.

Američki predsednik Donald Tramp objavio je u pismu svom brazilskom kolegi Luisu Injasiju Lula da Silvi nameru da uvede dodatnu carinu od 50 odsto na brazilske proizvode kao odgovor za krivično gonjenje bivšeg predsednika Žaira Bolsonara. "Brazilski tretman prema bivšem predsedniku Bolsonaru je međunarodna sramota", napisao je Tramp u pismu, opisujući krivično gonjenje bivšeg brazilskog lidera ekstremne desnice kao "lov na veštice koji mora odmah da se završi". Brazilsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je ranije da je pozvalo otpravnika poslova SAD na razgovor u znak protesta zbog podrške ambasade Bolsonaru, kome se sudi za pokušaj državnog udara.

Nakon četiri decenije oružane borbe protiv turske države, zabranjena kurdska PKK održala je ceremoniju kojom je obeležila simboličan prvi korak u polaganju oružja. Oko 30 boraca, muškaraca i žena, stavilo je svoje oružje u kotao, započinjući proces razoružavanja koji će, kako se očekuje, trajati celo leto, piše BBC. Turska vlada je pozdravila ceremoniju kao prelazak „kritičnog praga“ ka postizanju „Turske bez terora“.

Turska stranka DEM, koja podržava Kurde, saopštila je da Turska ulazi u "novu eru" nakon prvog razoružavanja boraca Radničke partije Kurdistana (PKK)."Odluka PKK da se odrekne oružja omogućava da će se ne samo kurdsko pitanje, već i svi turski problemi rešavati demokratskim sredstvima", navodi se u saopštenju. DEM je treća najveća opoziciona stranka u turskom parlamentu. PKK i Turska su veoma dugo u oružanom sukobu zbog položaja Kurda, koji žive u pograničnim oblastima te zemlje sa Irakom. Kurdi takođe imaju svoju oblast sa iračke strane granice. Oko 40.000 ljudi je ubijeno od početka sukoba, a PKK se vodi kao teroristička grupa u Turskoj, SAD, EU i Velikoj Britaniji. Razoružanje će se osetiti, piše BBC, ne samo u Turskoj već i u Iraku, Siriji i Iranu.