Dragan Đilas je smislio da bi nova ključna reč za njegovu beznadežnu borbu protiv Aleksandra Vučića trebalo da bude - „kolonija“, rekao je Nebojša Stefanović, član Predsedništva SNS-a.
- Inače, sve što radi protiv Vučića je besmisleno zato što misli da je dovoljno da smisli neku zvučnu reč i da će sve odmah da se sruši. Sve je to uzalud - čovek je nepopravljivi gubitnik. Svi koji rade u Đilasovom političko-medijskom preduzeću dobili su nalog da govore o Srbiji kao „koloniji“. Šef im je ubeđen da je to reč koja ruši Vučića i, evo, već dugo svi podanici - poslanici, novinari, analitičari, lažni ekolozi, govore samo o „koloniji“ - izjavio je Stefanović i dodao:
- Ali pošto se ništa nije srušilo pod teretom te strašne reči, veliki gazda je uzeo stvar u svoje ruke. Rešio je da u jednom od svojih medija napiše sve što misli o Srbiji kao nečijoj „koloniji“. Dobro je što je to uradio, jer je iz tog članka izbila na videlo sva zloba jedne promašene i očajničke politike.
- Dragan Đilas je pokušao ovim da napadne i da uvredi predsednika Srbije, ali je uvredio svakog našeg građanina. Često radi i jedno i drugo, ali sada je prevazišao sebe. Proglasio je svoju zemlju „kolonijom“, a njen narod robovima u lancima. Odakle toliki bezobrazluk? - rekao je Stefanović.
Kako kaže, čovek koji je bio na vrhu sistema pod kojim je četvrtina Srbije bila nezaposlena, živela u bedi, čekajući socijalnu pomoć koja je kasnila mesecima.
- To je čovek za čije vlasti je svaka kuća u Srbiji imala bar jednog bez posla i plate. Taj čovek je vodio Srbiju, zajedno sa pajtašima, do ivice ambisa prezaduženosti iz koje se ne bi oporavili ni naši praunuci da su Đilas i njegovi samo još dan duže ostali na vlasti. I to je čovek koji je u opštem propadanju Srbije zgrnuo stotine miliona evra, samo zato što je bio na vlasti, ni zbog čega drugog. Kako se zove takva zemlja, ako ne kolonija Dragana Đilasa? - rekao je Stefanović.
Kako kaže, Vučićeva Srbija zaposlila je svoj narod. Pola miliona naših ljudi je dobilo dobar posao, redovnu platu, čim su Đilas i njegovi kolonizatori sjahali. Ta 2012, koje se dobro sećam, bila je godina kada je Srbija stala na noge i postala svoja, a ne privatna prćija oligarha poput Dragana Đilasa.
- Najveće i najbolje svetske kompanije jedva su dočekale da dođu u Srbiju posle Đilasovog odlaska zato što nisu htele da imaju posla u zemlji u kojoj je državni reket uslov za investicije. Nisu hteli da imaju posla sa takvim ljudima. Ti koji su došli, a za njih se otimaju najbogatije zemlje sveta, zaposlili su naše ljude i vratili nadu među naše porodice, koje su umesto socijale počele da primaju dobre i redovne plate i da napreduju na poslu - rekao je Stefanović i dodao:
- Srbija je godinama rekorder po privlačenju stranih investicija, imamo ih duplo više nego ostatak Balkana zajedno. I Dragan Đilas za njih kaže da su „kolonizatori“.
- Dobro je da njegov članak pročitaju direktori Simensa u Subotici i Kragujevcu, japanskog Tojo-a u Inđiji, američkog NCR u Beogradu, kineskog Linglonga u Zrenjaninu. Dobro je da vide kako ih zove čovek koji želi vlast u ovoj zemlji i šta namerava da radi sa njima ako bude u prilici. Da ih protera, a da njihove investicije teške milijarde evra otme, a u sledećem koraku proda “na kilo”. To su on i njegovi već radili, onda kad su bili u prilici - rekao je Stefanović.
- Preporučujem čitanje Đilasa i evropskim, američkim, kineskim i svim drugim političarima i ambasadorima. Dobro je da i oni konačno vide šta stvarno o njima misli predvodnik nečega što za sebe smatra da je „bolji deo“ Srbije. Kaže Đilas da su nam Francuzi „uzeli“ aerodrom Nikola Tesla za „smešne pare“. Pa jesu li ga odneli u Francusku, ili je možda i dalje u Surčinu, gde je i bio za njegovog vremena, samo tada mnogo manji, zastareo, oronuo i bez budućnosti? Pored činjenice da se radi o koncesiji i da je aerodrom u vlasništvu Srbije, posao je ugovoren neposredno pred epidemiju Kovida, kada su investitori širom sveta bežali glavom bez obzira zbog gubitaka u ovom sektoru. Kaže da Kinezi izvoze bakar iz Srbije vredan milijardu evra. Tačno, ali u kakvom stanju je Đilas ostavio Bor i da li je Srbija u njegovo vreme zaradila jednu paru od bakra? Ili je možda Bor bio dužan milijardu dolara, a njegovih 5.000 radnika već jednim korakom na ulici, pa su ih država Srbija i kineski investitor vratili na posao? - kaže on i dodaje:
- Kaže Đilas da je Srbija „poklonila“ PKB kompaniji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, iako je privatizovan za više od 100 miliona dolara i to u stanju kliničke smrti posle Đilasovog upravljanja. Kaže još da je „kolonizovanje“ Srbije bila i prodaja NIS-a!? Pa ko ga je prodao? Ako stvarno ne zna, neka pita potpredsednika svoje partije, on je pregovarao o toj „kolonizaciji“.
- I neka Đilasova histerija oko „kolonije“ ne ostane samo na njegovim lažima o ekonomiji. Čija je Srbija bila kolonija kada nije smela da istakne svoju zastavu kako dolikuje, kada za agresiju NATO nije smelo da se kaže agresija, kada je šef države bežao u inostranstvo dok su u njegovoj smeni palili zapadne ambasade u centru prestonice? Gde je bio taj nacionalni ponos dok Srbija pod Đilasom nije bila kolonija? Gde je bio Đilas u toj ne-koloniji kad su priznanja Kosova i Metohije kao države stizala na dnevnoj bazi a tadašnja vlast se pravila da to i ne vidi? - kaže Stefanović.
Kako kaže, on je vodio takvu Srbiju direktno u propast, a tada više nikome ne bi bilo važno da li je kolonija ili nije. Jer od Srbije ne bi ostao kamen na kamenu. On se sada setio da za „kolonizaciju“ Srbije optužuje čoveka koji je istinski dekolonizovao Srbiju. Dekolonizovao i oslobodio od Đilasa i njegovih prijatelja, za koje reč Srbija nije značila baš ništa, kao što im ne znači ni danas.
- Zato je Đilasova priča o „koloniji“ i „kolonizatorima“ samo jedno obično gledanje u ogledalo gazde Đilasa, dok zamišlja kako bi mu bilo lepo da se vrate oni stari dani. Kada je imao sve, a Srbija nije imala ništa. Baš kao što se oterani kolonizatori sa setom sećaju svojih izgubljenih kolonija." - ističe Stefanović.
Autor: Aleksandra Aras
