Zoran Đorđević, član Predsedništva Srpske napredne stranke:
Na jednom opsukrnom portalu, koji je inače u vlasništvu tajkuna ovdašnjeg i političara u pokušaju, Dragana Đilasa – najvažnija vest je sramna i svake logike i istine lišena izjava predsednika Hrvatske, Zorana Milanovića, naslovljena sa: „Vučić je gospodar neuspešne države, koja neće u EU, a uz to je drzak i bezobrazan“.
To što, zapravo, Milanović – drsko i bezobrazno – laže, ne bi trebalo nikoga u Srbiji da čudi, pogotovo u svetlu najnovijih događaja, a tiče se najavljivanja pojačanog hrvatskog vojnog prisustva na KiM u okviru snaga KFOR-a, kao i nekakvoj obećanoj pomoći koju su namerni pružiti „braći po oružju“, kosovskim Albancima, u izgradnji nekakve vojne baze.
Tu je sve jasno i svakom, iole politički upućenom u zakulisne radnje oko različitih pritisaka na Srbiju, očigledno.
Izostala je, očekivano, reakcija međunarodne zajednice, EU, NATO-a, kao i svih onih koji su na neki način involvirani u proces rešavanja kosovskometohijskog problema i odnosa Beograda i Prištine, što je, zapravo, još jedan od načina da se Srbiji poruči da ona mora biti poslušna, mora prihvatati gotova, tuđa i negde drugde osmišljena, rešenja – te da ne može imati svoj stav u odnosu na vitalne državne i nacionalne interese, već se mora saglasiti sa onim što joj je neko drugi namenio.
Nažalost, ne čudi ni to što mediji, koje Dragan Đilas finansira novcem opljačkanim od građana Srbije, u periodu dok je bio jedan od visokopozicioniranih pripadnika bivšeg režima – takvim stavovima daju podršku, jer je sve to, i pritisci spolja i podrška tim uslovljavanjima iznutra, takođe deo jedne zajedničke. antisrpske po pojavnosti i antipatriotske po suštini, politike – koja ima svoje osnovno geslo: Mrzimo Vučića.
Ali, mora se priznati, da je za čuđenje kako jedan predsednik jedne države, javno i bez ikakvog stida i srama, govori neistine – naročite ono o neuspešnosti Srbije kao države, upravo u trenutku kada naša država dobija javna priznanja i pohvale sa svih strana, i to i kada je borba sa pandemijom i proces imunizacije stanovništva u pitanju, kao i kada je ekonomska politika i mere koje se preduzimaju zarad oporavka i napretka privrede predmet procene i ocenjivanja.
Za čuđenje je, takođe, kako to Milanović zaključuje da „Srbija neće u EU“ i na osnovu čega je do toga došao, osim ako to ne čini na osnovu toga što smatra da bi Srbija trebala da se odrekne svega, a naročito KiM, kao i da ne bi trebala da ima svoju politiku, svoje stavove o svakom političkom i bilo kom drugom pitanju, već smatra da bi trebalo da bude ponizna (i ponižena uz to, što mu je takođe očigledna želja) i poslušna, da bi trebala da bude ono što je bila dok su je vodili Đilas i njemu slični – slaba, siromašna, ekonomski opustošena i bez mogućnosti da samostalno odlučuje o svojoj sudbini.
Doduše, to je donekle i razumljivo od „sina tisućljetne kulture“, koji je, da parafraziram velikog srpskog pesnika, Jovana Dučića – večno čekao da mu slobodu donesu tuđi bajoneti, koji nikada nije znao mreti kraj slomljenog mača, već je uvek novog gazdu snivao i tuđu pušku o rame kačio. Razumljivo je, stoga, onda i zašto je toliko ostrašćen, zašto se i ne trudi da sakrije svoju zavist, pa i mržnju, jer mora da mu je zaista teško što ne može, kako to jedan pisac reče – da pokaže nijednog viteza njegovog roda, osim ako u takve ne računa „viteza“ Rafaela Bobana, Juru Francetića, Maksa Luburića i takvim „junacima“ slične ubice srpske, jevrejske i romske dece.
U jednom je, ipak, praznoslovni i lažljivi Milanović u pravu, a to je kada kaže, da ga citiram – „mi nismo u ravnopravnom položaju“ – govoreći o položaju i poziciji Srbije i Hrvatske, kada je u pitanju EU.
To je tačno, jedino tačno u njegovom namerno uvredljivom i lažima prepunom tekstu, s tim što bih dodao – mi nikada nismo, ni 1914., ni 1941., da ne idemo dalje u istoriju, bili ravnopravni, jer – mi smo uvek bili na strani pravde, istine, slobode, a vi uvek, setite se gospodine Milanoviću, na onoj drugoj. Možda zbog toga Milanović smatra da je predsednik Vučić – „drzak i bezobrazan“ – jer se upravo Vučić danas, hrabro, odgovorno, državnički mudro, zalaže za pravdu, istinu i slobodu, slobodu i samostalnost i suverenost Srbije.
Žao mi je što sam na sve ovo morao da Vas podsetim baš sad, u ovo vreme, kada obeležavamo još jednu godišnjicu pobede nad fašizmom, kome je, pamtite li, saveznik bila upravo država (zapravo karikatura od države, NDH) čiji ste predsednik.
Niste, izgleda, nikakve pouke izvukli iz iskustava koje je vaša „crna legija“ pod Staljingradom imala, pa ste namerni da ih upotpunite, ovaj put na Kosovu i Metohiji, koje je, kao što verujem znate – Srbija. I koje će biti i ostati Srbija.
