Srbija je danas suočena sa hibridnim ratom, koji predstavlja kompleksnu kombinaciju vojnih, političkih, ekonomski i digitalnih taktika sa ciljem ostvarivanja političkih agendi bez potrebe za formalnom objavom rata, što je slučaj već godinama, navodi Zoran Đorđević, član Glavnog odbora Srpske napredne stranke.
Prema njegovim rečima, odluka da se inicira ovakva vrsta sukoba protiv Srbije nije bila slučajna niti spontana, ona je rezultat pažljivo razmotrenih kalkulacija koje prema mišljenju Đorđevića datiraju još od početka 2016. godine.
"U tom trenutku, međunarodni centri moći postali su svesni značajnog, ubrzanog oporavka Srbije pod liderstvom Aleksandra Vučića. Napredak je bio evidentan ne samo u ekonomskom smislu već i u pogledu jačanja vojne moći države, koja se pre svega odlikovala odbrambenim i odvraćajućim kapacitetima", ističe Đorđević.
Kako kaže, Srbija je istrajala na politici vojne neutralnosti, negujući razvijene odnose transkontinentalne saradnje, kako sa EU sa jedne strane, tako i sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom sa druge strane, čime je zaštitala samostalnu i suverenu politiku donošenja odluka.
"Hibridni rat protiv Srbije odvija se po mom mišljenju na tri primarna fronta: prvi - nastojanje da se Srbija odrekne Evropske Unije, drugi - podsticanje raskida saradnje sa Kinom, te prisila na uvođenje sankcija Rusiji i priznavanje nezavisnosti tzv. Kosova, treći - da se spreči ubrzani ekonomski rast Srbije. Kao specifičan primer metode korišćene u ovom ratu izdvaja se pokušaj sprečavanja eksploatacije litijuma, koje ima za cilj upravo usporavanje ekonomskog razvoja zemlje.
Instrumentalizacija medija, društvenih mreža i organizovanje protesta opozicije predstavljaju primere taktike ovog rata, sa jasnim ciljem - podsticanje neke nove vrste obojene revolucije koja bi Srbiju ekonomski oslabila i odvojila od njenog puta samostalnosti i neutralnosti u odlučivanju", navodi Đorđević.
Jedan od najeksponiranijih ciljeva takvog pritiska jeste predsednik Aleksandar Vučić, čija je pozicija često na udaru, uključujući pokadkad u trenucima neefikasnosti tih pritisaka ili želje da ti pritisci budi jači, napade na njegovu porodicu, poručuje Đorđević.
"Naznake ovih napada na predsednika i njegovu porodicu ogledaju se u svakodnevnom životu, kroz širenje lažnih kratkih vesti i površnih izvora informacija, sa ciljem stvaranja vakuuma između građana i institucija, a koji opozicija u ovakvom hibridnom ratu nastoji iskoristiti i doći na vlast bez izbora", rekao je Đorđević.
Njegovo mišljenje je da je istina najbolje oružje u borbi tokom hibridnog rata, naročito kontinuirani napori predsednika Vučića da se pojavljuje u medijima i njegova nastojanja da izlaže stvarne činjenice, naspram raznih manipulacija i Đorđević, kako dodaje, veruje da se ta metoda često susreće sa kritikama opozicije, koja nastoji da ograniči njegovu vidljivost, naglašavajući na taj način njegovu ispravnost i efektivnost u borbi protiv hibridnih prijetnji.
Podsetio je na lični primer koji se odnosi na lažnu informaciju da je radio kao vozač Jorgovanke Tabaković, pre nego što je ušao u politiku i dodaje da je ta dezinformacija za cilj imala da ga diskredituje u javnosti
"Sučeljavanje sa komponentama hibridnog rata zahteva konstantnu budnost, kritičko razmišljanje i insistiranje na transparentnosti istine. Iskustvo Srbije jasno ilustruje složenost i dinamičnost savremenih geostrateških sukoba", zaključuje Đorđević.
Autor: Jovana Nerić
