Večeras sam se vratila s posla i malo kupovala namirnice s porodicom.
Pošto imamo netradicionalni brak, došli smo kući i ja sam sela na kauč, jela umak od pasulja i gledala utakmicu Heat-a dok je moj muž spremao večeru. Moj muž nije veliki ljubitelj sporta, ali počinje da razvija interesovanje za košarku.
Da li je ovo mala zamena uloga? Možda. Ali stvar je u tome da u našoj kući i našem braku tradicionalne rodne uloge - mama i tata, muškarac i žena - ne znače gotovo ništa. Moj muž obavlja veliki deo kućnih poslova, kuva većinu obroka i brine o našem sinu kada sam ja na sastancima ili radim dokasno.
Izuzetno smo zadovoljni ovim aranžmanom. I čini se da postoji sve veći broj porodica koje su baš poput nas.
Izgleda da kada majke više rade van kuće, srećnije su kada se vrate kući.
Jedna teorija je da kada mame preuzmu više posla, tate preuzimaju dodatne obaveze kod kuće, smanjujući neke kućne pritiske sa žena u njihovim životima.
Interesantno je da kada tate više rade, zadovoljstvo parova opada.
Međutim, kada oba roditelja rade, zadovoljstvo oboje raste, pod uslovom da vole svoje poslove. (Kada nema dece, čini se da ne šteti vezi kada muškarac više radi.)
Znam da u mom braku najbolje funkcionišemo kada je moj muž kod kuće za porodicu tokom uobičajenih sati posle posla. Kada je radio posao koji je uključivao mnogo kasnih noći, pa, imali smo problema.
Deo problema je bio što to nije bio posao koji je voleo, deo je bio što sam počela da se osećam preopterećeno. To nije bilo dobro za nas kao par, i nije bilo dobro za mališana.
Imali smo sreće da smo imali priliku da promenimo stvari kada je moj muž uspeo da nađe posao sa redovnim dnevnim satima. (Doduše, ovo je bilo pre krize, kada je izbor bio malo veći. Danas bi ovo bilo daleko teže učiniti.)
Od tada, ja obično preuzimam većinu kasnonoćnih i ranoujutarnjih radnih zadataka, a on radi stvari poput pakovanja ručka za dečaka i brine se da imamo zdrav obrok uveče. To nam dobro funkcioniše.
Mislim da je dobro za našeg sina da vidi našu dinamiku i da zna da će se u životu od njega očekivati da kuva, čisti i brine ne samo o sebi već i o svojoj porodici zajedno sa svojom ženom ako odluči da ima takav život jednog dana.
Naš sin treba da vidi da nije samo posao žene da se pobrine da večera bude na stolu na vreme, i da je u redu ako ona ponekad želi da se opusti i gleda utakmicu nakon dugog radnog dana. (Njegov otac mu često govori da me ne uznemirava tokom plej-ofa, dragi čovek kakav jeste. Dečak nikada nije ni trepnuo na to.)
Nadamo se da ćemo mu pokazati da sposobnost i želja definišu uloge u vezi, a ne neka arhaična definicija muških i ženskih poslova.
Mi ne oponašamo ono što romantične komedije i sitkomi prikazuju da brak treba da bude.
On ne treba da vidi ženu koja gnjavi muža da ustane s kauča, treba da vidi muškarca i ženu koji zajedno rade za svoju porodicu. Potrebni su mu uzori iz stvarnog života koji ne igraju po stereotipu.
Treba da zna da su neke žene srećnije kada naporno rade van kuće, dok su neki muškarci srećniji da preuzmu kućne uloge poput kuvanja.
Smatram donekle ohrabrujućim kada vidim da su drugi parovi doživeli slično kao i mi, i volim da vidim studije koje se objavljuju o tome.
Lepo je znati da za mnoge porodice, odmak od norme može svima uključenima pružiti šansu da se osećaju ispunjeno, napisala je Amber Kopland za Your Tango.
Autor: Jovana Nerić
