Danica Crnogorčević s porodicom živi u Podgorici u elitnom kraju.
Crnogorska etno pevačica Danica Crnogorčević privukla je pažnju javnosti sa pesmom "Veseli se srpski rode", koja je i omiljena numera najboljeg srpskog tenisera Novaka Đokovića. Danica s porodicom živi u Podgorici u elitnom kraju.
- Ovo je bilo crkveno zemljište i izgrađena je velelepna zgrada. Reč je o centru grada gde kvadrat ide i preko tri hiljade evra, što je jaka cena za Podgoricu. Zgrada ima svoj privatni parking i ušuškana je. Često je gledam sa decom i suprugom. Baš su divna porodica. Ona je uvek raspoložena. Vidi se da deca rastu okružena ljubavlju - rekla je jedna starija gospođa koja jako poštuje kako Danicu, tako i njenog supruga sveštenika.
Kraj ima mnogo kafića, ali manje supermarketa, s obzirom na to da je centar grada.
- Danica je divna kao i njen suprug. Ovde je blizu crkva gde oni redovno idu. Nedeljna liturgija je kod njih obavezna. Ovde u zgradi žive i pojedina sveštena lica, pa se obilaze. Druže se divno i to je lepo videti. Kao da su porodica u celoj zgradi - rekla je jedna od komšinica Danice Crnogorčević.
Iz obližnjih lokala kažu da nije čest gost, ali da decu voli da prošeta po brdu Gorica.
- Tu je naše poznato izletište. Vidimo ih vikendom da prošetaju. Sa Danicom se često fotografišu kada dođe do crkve. Ljudi je vole. Ima tu blagu narav i uvek je nasmejana - rekao je jedan gospodin.
Pitaju je kakav je Novak
Komšije kažu da je često zaustave da je pitaju kakav je Novak Đoković kojem je nebrojeno puta pevala na slavljima.
- Prvi je moj unuk pitao Danicu za Novaka. Ja mislim da nema dana kada joj to neko ne postavi pitanje. Ali ljubazna je ona. Često je i na putu. Dosta putuje. Pa kada nije tu, vidimo da suprug brine o deci ili neko od njihovih članova porodice dođe da im pomogne - rekao je jedan gospodin i ima reči hvale za to što su oboje posvećeni deci.
- Retko se danas ljudi odluči da imaju više dece, a njima svaka čast. Oboje imaju ozbiljan posao, koji zahteva stalno agnažovanje ali gde ima želje. ima i načina. Oni sve postižu.
Autor: Nikola Žugić