DEDA i ja krenuli smo kroz vodu na prvu peščanu plažu na Dunavu. Odjednom smo upali u dubinu. Zagrlila sam dedu, jer ne znam da plivam, ali smo počeli da tonemo. Deda me je gurnuo ka obali. Htela sam da se spustim, da proverim da li je blizu dno, ali nisam uspela da ga dohvatim. Plakala sam i govorila: Deda, pomozi mi, pomozi... On je odjednom nestao, a onda se stvorio ispred mene. Gurao me je i ja sam nekako stigla do obale. Kad sam izašla iz vode videla sam samo dedinu kosu.

Oči dvanaestogodišnje Aleksandre Jovanović se pretvaraju u dve velike suze, dok nam govori šta se dogodilo kobnog dana kada je izgubila voljenog dedu Milorada. Šezdesetogodišnji Mile, kako ga komšije zovu, utopio se u Dunavu. Spasao je unuku, ali njemu nije bilo spasa. Porodica, rodbina i prijatelji, okupljeni u njegovom skromnom domu u Belegišu, i dalje su u šoku.

- Deda i ja smo želeli da pređemo reku, da pecamo ribe - seća se Aleksandra. - Kada smo došli na prvu peščanu plažu, deda je predložio da idemo na špic. Hodali smo kroz plićak i iznenada smo upali u duboku vodu.

Tragedija se dogodila na peščanom kupalištu Ada u Belegišu. Nesrećni Jovanović je bio invalid, nije imao jednu ruku, ali je uprkos hendikepu i bez razmišljanja dao sve od sebe da spasi unuku. Nju je uspeo da izvuče, ali nije imao snage za sebe i ostao je pod vodom.

- Kada sam isplivala na obalu, nije mi bilo dobro, videla sam neke ljude i oni su pozvali tatu, Hitnu pomoć i policiju - drhtavim glasom govori Aleksandra. - Deda je bio dobar, mnogo sam ga volela.

Ronioci Žandarmerije su telo Jovanovića pronašli dan kasnije. Sin nesrećnog čoveka kaže da je iznenađen kako se ovo dogodilo, jer je Milorad bio dobar plivač. Ali, nije iznenađen njegovim herojskim činom.

- Nisam ni slutio da će se desiti strašna tragedija kada su krenuli na pecanje. Tata je mnogo voleo Aleksandru i ona njega - kaže on. - Jedva je čekala letnji raspust da više vremena provodi sa svojim dedom. Naša kuća je nekoliko stotina metara odavde, nova je i velika, ali ona je najviše volela da provodi vreme u dedinoj. Ovo je njen dom.

Meštani Belegiša ispratili su Milorada na večni počinak.

- Kako su upali u duboku vodu, niko od nas ne ume da objasni - kaže njegov komšija Ilija. - Bio je dobar komšija. Spasao je jedan mladi život, tako da njegova žrtva ima smisla.

Tuga za dobrim i vrednim čovekom, koji se uvek našao da pomogne onima kojima je pomoć bila potrebna, zahvatila je čitavo naselje gde je živeo sa najmilijima.

- Žao mi je što mu se ovo dogodilo - iskren je njegov prijatelj Đorđe. - Pamtićemo ga po dobrom, bio je veseo, dobrodušan i čvrst. Imao je dobru narav. Zašto je sve tako moralo da bude, nikome nije jasno.

CRNA SUBOTA U BELEGIŠU

DAN kada se utopio Milorad Jovanović, bio je crn i za Belegiš. Prošle subote se udavio u Dunavu još jedan pecaroš, a u teškoj saobraćajnoj nesreći život je izgubila još jedna meštanka ovog sela.