Dalibor Arbutina: Rešenja za radioaktivni otpad

Usvajanjem nove Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2040. sa projekcijama do 2050. godine, kao i izmenama Zakona o energetici, Republika Srbija je otvorila put za mogućnost da se o perspektivi nuklearne energetike u Srbiji razgovara na racionalan i na činjenicama zasnovan način.Percepcija javnosti o rizicima nuklearnih tehnologija bila je pre svega posledica viđenih efekata koje nuklearna energija može da ima po stanovništvo i životnu sredinu. Iako su nuklearni akcidenti retki događaji, u poređenju sa operativnim iskustvom reaktora u pogonu koje danas iznosi 20.378 reaktor-godina, stoga što prouzrokuju ozbiljnu štetu, generišu jak signal o neuobičajeno visokom riziku nuklearno-energetskih postrojenja, to doprinosi formiranju njihove negativne percepcije.

Problemi globalnog zagrevanja i potreba za smanjenjem emisije ugljenika doveli su do preispitivanja uloge nuklearne energije u tom procesu. Danas se ponovo vidi porast broja reaktora u izgradnji, od čega najveći broj u Kini. Na konferencijama u Dubaiju i Briselu zaključeno je da je nuklearna energetika adekvatan odgovor za probleme klimatskih promena, a Srbija se izjasnila da će doprineti u tom procesu.

Program razvoja nuklearne energije definiše tri razvojne faze, od čijih rezultata će zavisiti kojom dinamikom i obimom će Republika Srbija implementirati nuklearnu energetiku. Prva faza se odnosi na period pre donošenja odluke o pokretanju nuklearno-energetskog programa i obuhvata aktivnosti na sveobuhvatnom prikupljanju i sistematizovanju informacija i znanja koja su potrebna za objektivnu, racionalno zasnovanu odluku o dugoročnom obavezivanju države za nuklearno-energetski program. U ovom trenutku Republika Srbija se praktično nalazi u ovom periodu, koji se procenjuje da bi mogao da traje dve godine. Sledeća faza, koja bi mogla da traje pet godina, jeste faza po donošenju odluke o uvođenju nuklearne energetike i odnosi se na podizanje svih infrastrukturnih elemenata potrebnih za sigurno i bezbedno funkcionisanje nuklearne elektrane. Čak i ako bi se u nekom slučaju odustalo od izgradnje ili bi se ona odložila na neko vreme, rezultati ove faze ostaju korisni efekti ovog procesa po društvo.

Pitanja sigurnosti nuklearnih elektrana su poslednjih godina značajno unapređena pooštravanjem sigurnosnih zahteva u delu projektovanja kao i organizaciono-proceduralnim delovima, težeći rešenjima koja su inherentno sigurna, bezbedna u odnosu na ljudsku grešku.

Jedno od pitanja koje je takođe potrebno adekvatno analizirati pri donošenju odluke o uvođenju nuklearne energije jeste pitanje rešenja radioaktivnog otpada koji nastaje radom nuklearne elektrane. To pitanje u ovom trenutku zaista nije u potpunosti rešeno. Treba, međutim, naglasiti i da visokoaktivni otpad generisan u NE, uglavnom istrošeno gorivo, jeste svega 3% zapreminski svog generisanog otpada i sadrži čak 95% ukupne generisane aktivnosti, a nisko i srednje aktivan otpad predstavlja 97% zapreminskog udela odnosno 5% generisane aktivnosti. Republika Srbija ima kadrovske i materijalne kapacitete za rešavanje pitanja nisko i srednje aktivnog otpada u Javnom preduzeću „Nuklearni objekti Srbije“, kao i za dalji stručni razvoj u tom smeru. Visokoaktivni otpad, u svakom slučaju, u prvo vreme mora da odleži na lokaciji elektrane kako bi se „ohladio", a u međuvremenu razvijaju se tehnička rešenja i za konačno rešenje tog pitanja. Treba imati u vidu isto tako da iskorišćeno gorivo, koje bi za nas bilo visokoaktivni otpad, za zemlje sa zatvorenim nuklearnim gorivnim ciklusom koje imaju postrojenja za reprocesing, postaje energetska sirovina, i u saradnji sa njima može se naći rešenje za našu zemlju.

Izgradnja i korišćenje nuklearne elektrane moraju se zasnivati na međunarodnim standardima sigurnosti, i Republika Srbija može na tom putu da računa na pomoć međunarodnih stručnih organizacija, a pre svega MAAE. U JP je u toku još jedan od međunarodnih projekata iz ove oblasti koji se odvija u saradnju sa MAAE i EU, a čiji je cilj sanacija istorijskog otpada koji se nalazi u krugu na lokaciji Vinča. Imajući u vidu da od efikasnosti realizacije projekta može zavisiti spremnost međunarodnih donatora za podršku novim projektima, JP u saradnji sa resornim ministarstvom ulaže napore za prevazilaženje povremenih, uglavnom finansijskih problema u tom procesu. Iskazana volja i kompetentnost za završetak tog projekta predstaviće kapacitet i opredeljenost Republike Srbije za dalji razvoj i primenu nuklearne energije u miroljubive svrhe.

Autor: Dalibor Arbutina