Pobednik Beogradskog maratona prošao kroz cilj i srušio se na zemlju. To da maratonska trka postane veliki napor, i to ne samo za srce, već i za ceo organizam, nije uopšte redak slučaj, rekla je za Novo jutro TV PINK, specijalista opšte medcine, prim. dr Biserka Obradović.
Doktorka Obradović je bila deo ekipe koja je vodila računa o zdravlju učesnika maratona kao volonter Crvenog krsta.
- Crveni krst je juče izveo 210 volontera, od kojih je 54 bilo na trotinetima, imali smo 4 bolnice i tri prihvatna centra. Ove godine su bile razdvojene staze za maratonce i polumaratonce, tako da nam je bilo jednostavnije, iako smo imali veliki broj onih kojima je pomoć ukazana, i to znatno više nego prošle godine - rekla je dr Obradović.
Foto: TV Pink Printscreen
Kako kaže, Kenijac je imao velike šanse da obori rekord u prvom delu staze, međutim, u drugom delu staze je krenula temperatura da raste i to, kako dodaje, njemu nije odgovaralo.
- Iako smo svi željno očekivali da će oboriti rekord, njegova brzina se smanjivala kako je išao prema cilju. On se trudio pri velikoj želji i povećavao svoju brzinu i njegovo srce je jako brzo radilo, kako bi se stvorila dodatna energija i zbog velikog pulsa, on se bukvalno srušio kada je prošao kroz cilj - rekla je ona.
Dodaje da mu je pomoć ukazana u trijažnom centru i nije bilo potrebe da ide na dalje preglede.
- Svi se uglavnom žale na nedostatak vazduha, veliki broj otkucaja srca, ostaju bez daha i zbog toga kada prođu kroz cilj traže da prilegnu - rekla je doktorka.
Foto: TV Pink Printscreen
Takođe, dodaje, oni koji nisu profesionalci žale se i na grčeve u nogama.
- 16 učesnika je prebačeno u Urgentni centar - rekla je doktorka.
Trka postaje veoma naporna za sve kada je temperatura veoma visoka, kao i vlažnost vazduha, što usporava trku i predstavlja veliko opterećenje za organizam, jer ne može da isparava.
- Dolazi do širenja krvnih sudova, i telo ne može da se znoji u količini u kojoj bi trebalo - rekla je ona.
Autor:
