O mentalnom zdravlju bez osude — jer se svi suočavaju sa tihim bitkama koje mahom se ne vide.
U svetu koji slavi produktivnost i spoljašnji sjaj, često zaboravimo da najdublje bitke vodimo unutra. Anksioznost, napetost, nemir — to nisu moderne tendencije, već stvarne reakcije tela i uma na pritiske svakodnevice. I upravo tu počinje jedna tiha dilema: kada je uzimanje lekova za smirenje znak slabosti, a kada zdrav izbor?
Prema poslednjim podacima, u Srbiji se izdaje preko 5 miliona pakovanja lekova za smirenje godišnje, što pokazuje da se sve više ljudi suočava sa stresom i unutrašnjim nemirima koji sami nisu jednostavni za rešavanje. To ne znači da su ljudi laki na uzimanju pilula — već da priznaju realnost kroz koju prolaze.
Neki vide terapiju kao podršku, kao dopunu mentalnoj higijeni — isto kao što idu kod zubara kad ih zub zaboli ili uzimaju vitamin kada osećaju slabost. Drugi osećaju stid, jer društvo još uvek povezuje lekove sa nečim lošim — iako su oni često most koji pomaže da se dođe do jasnijeg pogleda na sopstvene misli i emocije.
Važno je razumeti da lekovi za smirenje nisu crno-beli — oni nisu ni metak ni slabost. Oni su alat, i kao svaki alat, daju najbolje rezultate kada se koriste pametno i uz stručnu podršku. Ne postoje pravi i pogrešni razlozi da tražiš pomoć — postoji samo tvoja priča i tvoj put do lakšeg daha.
Foto: Pixabay.com
Hrabrost je reći sebi: „Ne moram da se mučim sama.“ Hrabrost da se suočiš sa svojim osećanjima. Hrabrost da vjeruješ da ti pripada mir, kao i svima drugima. Na kraju, lekovi — kao i razgovor, kao i terapija — nisu sudije. Oni su deo puta. I ako ti taj put donosi jasnoću, olakšanje i ponovo vraća radost u tvoj dan — onda je to put vredan poštovanja.
Autor: S.Paunović
