Ako se okrenemo unazad, ljudska ishrana je kroz vekove jako često menjana u zavisnosti od podneblja i dostupnosti namirnica, a sve u cilju što zdravije ishrane koja se može priuštiti samom sebi i članovima porodice.
Kako vreme prolazi, i način prehrane ljudi se menja, u modernom dobu lako možemo nabaviti čak i one namirnice koje ne rastu na našem podneblju, ali nam je cilj ostao isti – koristiti ono što je korisno za naše zdravlje, a izbegavati štetne namirnice. Ono što su drevni narodi odavno znali, mi danas ponovo otkrivamo i naučno potvrđujemo, a to je da gladovanje, odnosno post ili uzdržavanje od hrane može biti neverovatno korisno za ljudski organizam.
Nutricionista Verica Đokić jutros je, govoreći za TV Pink objasnila da fasting podrazumeva uzdržavanje od hrane u određenim delovima dana.
Foto: TV Pink Printscreen
- Postoji jedna određena razlika između gladovanja i fastinga. Fasting jeste uzdržavanje od hrane, sa jednom funkcijom. ćelija ne dobija hranu, i ona "jede samu sebe" odnosno, jede toksine, i na taj način čisti organizam. Potrebno je da postoji metabolička priprema, da ne bi bilo gladovanje. Ako hoćemo da trčimo maraton, moramo da se pripremamo - rekla je ona.
Kako kaže, podrazumeva da smo se određeni period pre toga zdravo hranili.
- To je prva stvar, a druga važna stvar bi bila, da u tim periodima kada se hranimo, to ne može biti bilo kakva hrana. To je zdrava, kontrolisana, nutritivno ispravna hrana... Da bi bio fasting, postoje različite razmere. Na primer, 16 sati se ne jede, osam se jede... I obrnuto. Voda sme da se pije. Bistre tečnosti da, kafa ne - navela je potom.
Foto: TV Pink Printscreen
Đokić je istakla, da u 6 sati, kada jedemo, ne akumuliramo toksine.
- Dakle, naša ćelija će posle da pojede ono neispravno što smo uneli. Dakle, ta hrana mora da bude lagana, dijetalna, lako svarljiva, da bude u razumnim količinama... - navela je Đokić.
Autor: Dubravka Bošković
