Naš najpoznatiji sakupljač narodnih umotvorina i izreka - Vuk Stefanović Karadžić zabeležio je i seriju narodnih izreka posvećenih ženama.
Prvi put su objavljene u knjizi "Srpske narodne poslovice" 1849. godine, a danas govore o ne baš laskavom odnosu prema ženama u srpskoj tradiciji.
Ovo su neke od tih izreka:
- Ako Turčin pogine, buli drugi ne gine.
- Da joj zašiješ usta, na stražnjicu bi progovorila. (kaže se za lajavu ženu)
- Do groba: lele! a od groba: ko će k mene! (kada sahrani muža)
- Dobro je nekad i (pametnu) ženu poslušati.
- Žena pijanica - gotova bludnica.
- Žena se uzda u plač, a lopov u krivokletstvo.
- Žena će samo onu tajnu sačuvati koju ne zna.
- Ženi, zmiji i mački ne treba verovati ni kada su mrtve.
- Ženu, decu i psa treba biti i hraniti.
- Ženu, pušku i konja može čovek pokazati, ali u naruč ne davati.
- Kada žena plače pitaj je šta hoće.
- Lajava žena, često puta bijena.
- Lakše je sačuvati zeca na gori nego ženu na domu.
- Ne daj kobile u najam, niti puštaj ženu na sajam.
- Nemoj biti ljuta da ne budeš žuta, već budi dobra da ne budeš modra. (preti poneki čovek svojoj ženi)
- Ni u moru mjere, ni u ženi vjere.
- Opasala se jezikom k’o kuja repom. (kaže se za lajavu ženu)
- Pruža pogan jezika kao krava posran rep. (kaže se za neko jezičavo čeljade koje druge grdi i ruži poganim rečima)
- Žene su da zbore, a ljudi da tvore
- Žena i zmija se u glavu udaraju.
- Gori je ženski jezik no turska sablja.
- Gde žena buči tu muž muči.
Narodne izreke koje je sakupio Vuk Stefanović Karadžić predstavljaju dragoceno svedočanstvo o duhu vremena u kojem su nastale, ali i o duboko ukorenjenim patrijarhalnim stavovima prema ženama. Iako danas mnoge od njih zvuče grubo, uvredljivo ili neprihvatljivo, važno ih je posmatrati u istorijskom i društvenom kontekstu.
One ne govore samo o ženama, već i o strahovima, normama i odnosima moći u tadašnjem društvu, te služe kao podsetnik koliko su se vrednosti, ali i svest, vremenom menjale.
Autor: Iva Besarabić
