Izmene Zakona o energetici donose određene promene za građane Srbije, a najbitnija od svih tiče se onih koji u svojim domovima imaju dvotarifna brojila i koji se decenijama služe trikom da preko noći, kada je struja jeftinija, koriste električne uređaje sa većom potrošnjom.
Ranija iskustva govore da građani sa nepoverenjem mogu prihvatiti nove promene, uzevši u obzir situacije od pre, kada je cena električne energije na berzi znala da odleti u nebo.
Iz resornog ministarstva pak navode da ove „promenljive cene“ neće biti skoro uvedene, jer bi za to bilo potrebno stvaranje određenih tržišnih preduslova.
Nove tzv. dinamičke tarife za električnu energiju znače da se cena iste koju plaća kupac menja u određenom periodu, a sve to zavisi od ponude i tražnje. U zavisnosti od primene, ove promene mogu biti promenjive po danima, ili po satima u toku jednog dana. Ovakva tarifa zahteva i određenu meru digitalizacije, shodno tome iz Ministarstva rudarstva i energetike najavljuju nastavak akcije zamene brojila.
Foto: Pixabay.com
Takođe, pojašnjavaju da je za praćenje promena cena neophodno obezbediti blagovremenu dostupnost informacija o promeni cene struje, a da su pametno brojilo i digitalizovana mreža ključni za upravljanje potrošnjom.
Uz to, dodaju da je Zakon otvorio mogućnost za učesnike na tržištu da sami prepoznaju interes za zaključivanje ugovora sa promenljivom cenom. U prevodu, to znači da će potrošači imati mogućnost izbora da li će se opredeliti za dinamičke tarife ili ne. Iz Ministarstva očekuju da EPS kao kompanija u vlasništvu države razmotri najbolje opcije za građane i privredu, ali istovremeno i za funkcionisanje energetskog sistema.
Pitanje je da li građani uopšte imaju motiv da pređu na plaćanje električne energije po berzanskim cenama, pošto trenutno to čine po mnogo povoljnijim uslovima, a neki stručnjaci smatraju da bi takav vid naplate bio samo skuplji za krajne korisnike, i da stvaranje novih uslova zarade na električnoj energiji predstavlja pokušaj država da se obogate, kao što su to nekad činile preko industrija uglja i čelika.
Autor: Jovana Nerić
