Mnogi Srbi greše i ne slave slavu kada u porodicu imaju smrtni slučaj, predočavajuz poznavaoci verske teorije.
Proslavljanje krsne slave i ne podrazumeva spremanje jela,zvanje gositju i veselje.
- Slava je pre svega jedan duhovni događaj - napominje Slobodan Nikolić, kolekcionar i poznavalac verske teorije iz Kruševca. - Najvažnije je rezanje kolača, a sve ostalo je stvar volje i mogućnosti. Dakle, spremanje jela, zvanje gostiju i veselje uopšte nisu uslov da se krsna slava proslavi kako treba.
Zbog neshvatanja smisla krsne slave, pojašnjava Nikolić, u našem narodu postoji pogrešno mišljenje da u smrtnom slučaju ne treba da slavimo slavu.
- Upravo je onda važno da režemo slavski kolač, jer kada sveštenik čita molitve za naš napredak, on to čini i za pokoj duša naših umrlih srodnika, a molitva i milosrđe su jedino što možemo da učinimo za upokojene- iznosi Nikolić.
To praktično znači da se i praksa na dan uoči slave ne menja. Pripremaju se crno vino, dve sveće i slavsko žito. Među vernicima se neretko pojavljuje i dilema u kom trenutku sin nasleđuje slavu i dešava se da sin počinje da zove goste tek kada mu premine otac, odnosno domaćin kuće, gde se prvobitno proslavljala krsna slava.
Slava se,međutim, nasleđuje kada sin zasnuje svoju porodicu i ode iz očeve kuće.
-Te prve godine, sin dolazi kod oca na slavu, od uza u desnoj ruci uzima četvrtinu slavskog kolača i posle čestitki, sin nodi deo kolača sovjoj kući i deli ga sa svojom porodicom - predočava Nikolić.
- Sledeće godine, sin samostalno slavi slavu.
Autor:
