Molekularni biolog na Univerzitetu u Torontu Igor Štagljar je govoreći o pandemiiji koronavirusa za Pink, ocenio da nema povratka na staro sve dok ne bude pronađena vakcina ili lek za pošast koja je u svetu odnela više desetina hiljada života.
Štagljar je odgovrajući na pitanja Pinka rekao da su naučnici ovaj virus potcenili na početku i da sve ono što su mislili da će se dogoditi, da se nije dogodilo.
Kakva je trenutno situacija u Kanadi i Americi?
- Do kraja ove godine zbog pandemije u Kanadi moglo biti nešto više od 5.000 umrlih, a čak se prognozira da bi do kraja godine moglo biti 10.000, što je 0,01, odnosno 0,02 odsto populacije. Situacija u Americi polako izmiče kontroli, kako smo videli iz medija do pre sedam dana je američki predsednik odbijao da se radi o bilo kakvom ozbiljnom virusu, ali stvari su se sada promenile. Njujork je postao zarište, bolnice ne mogu da primaju pacijente jer nemaju dovoljno respiratora.
Amerika će doživeti katastrofu biblijskih razmera
Foto: TV Pink Printscreen
Koliko se danas zna o virusu SARS – COV -2?
- Taj virus je jako infektivan i mi naučnici smo ga potcenili na početku. Sve ono što smo mislili da će se dogoditi sa tim virusom nije se dogodilo. Sada znamo da se radi o izuzetno infektivnom virusu koji se vrlo lako prenosi od osobe do osobe. Dobro je to što će većina zaraženih ljudi, njih 80 odsto imati vrlo blage simptome, dok će 20 odsto morati da bude hospitalizovano, a oko pet odsto će imati potrebu za respiratorom. To što oko 80 odsto ima blage simptome je razlog zašto je taj virus toliko opasan. Danas imamo slučajeve gde su ljudi dobili virus, a da nisu imali baš nikakve simptome, odnosno izuzetno blage, poput kijavice i bola u grlu. Ti ljudi koji su asimptomatični mogu jednako zaraziti ljude kao i neko što leži u bolnici. Moramo biti u mogućnosti da učestalim testiranjem pronađemo ljude koji imaju vrlo blag simptome i da ih izolujemo, jer se samo tako možemo boriti protiv ovog virusa.
Kakav će tok pandemija koronavirusa imati?
- Mere socijalne distance su jedine koje možemo primenjivati i očekujemo da će broj inficiranih sa dve do tri sedmice da se smanji i nakon toga moramo očekivati da pet do šest sedmica budemo na dnu te krivulje. Pitanje je šta će se tada dogoditi – da li će izolovani slučajevi zaraziti druge ljude ili će jednostavno iščeznuti kao što je to bilo sa Sarsom pre 17 godina. Teško je davati bilo kakve procene. Ovo je virus koji smo podcenili i puno toga što znamo o njemu znamo na osnovu podataka koji su se dogodili u zadnjih mesec dana.
Foto: TV Pink Printscreen
Kako napreduje rad na vakcini?
- Sada je pola naučnog sveta uključeno u to. Sve labaratorije su se ujedinile, pokušavaju sa njihovim metodama da nađu vakcinu, odnosno neki lek koji bi se mogao prenameniti. To je jedno što možemo da napravimo u ovom trenutku. To se najraniije može dogoditi za godinu dana. Sa vakcinama je stvar takva da se ona mora prvo testirati na zdravim ljudima, da vidimo kolika je toksičnost, koliko se maksimalno može dati, nakon šest do devet meseci se može davati inficiranim pacijentima. Mislim da vakcinu možemo imati za najranije godinu dana.
Kada će se situacija u potpunosti stabilizovati?
- Najbolji slučaj bi bio da imamo vakcinu ili pronađemo neki lek. Stvari bi se onda mnogo brže vratile u normalu. U ovom slučaju mi moramo živeti ovako kako živim, izolovati se i skrivati od virusa. Nadam se da će za nekih tri meseca moći situacija da se delimično stabilizuje.Dok ne budemo imali lek ili vakcinu nema povratka na staro.
