Očekuje se da će se Harmonija, koja uživa podršku velike ruske manjine u toj baltičkoj zemlji, suočiti s poteškoćama u formiranju vladajuće koalicije, nakon glasanja u kojem su nove populističke partije doživele uspon, a vladajuće stranke - pad, prenosi AP.

Dve populističke stranke - KPV LV i Nova konzervativna stranka - ukupno su osvojile 27,9 odsto glasova, navodi Bi-Bi-Si, uz napomenu da su ove stranke ranije formirale paktove kako bi Harmoniju izostavile iz vlade.

Vladajuća centristička koalicija premijera Marisa Kučinskog, koju čine Unija zelenih i farmera, Nacionalna alijansa i Partija jedinstva, osvojila je svega oko 27 odsto glasova.

Podrška im je opala zbog nezadovoljstva javnosti rezultatima borbe protiv korupcije i pranja novca, navodi britanski medijski servis. Analitičari kažu da bi Harmonija sada mogla da oformi vladu, ako udruži snage s populističkim partijama, a koalicioni pregovori bi mogli da traju nedeljama.

Ova proruska stranka će imati 24 mesta u 100-članom parlamentu, dok će Nova konzervativna partija imati 16, a KPC LV - 15. "Bez Harmonije nije moguća nijedna koaliciona kombinacija koja bi bila sposobna i stabilna", rekao je agenciji Leta predsednik Harmonije Nils Ušakovs, inače gradonačelnik Rige.

Harmonija je saopštila da želi da Letonija ostane u EU i NATO-u, ali i da ima bliže ekonomske veze s Rusijom.

Ova stranka je vrlo popularna u rusofonoj manjini i osvajala je ranije veliki broj glasova, ali nije uspevala da uđe u vladu jer su sve druge stranke odbijale da sa njom sarađuju, zamerajući joj suviše prijateljski stav prema Rusiji.

Proruska manjina čini oko 25 odsto od oko dva miliona stanovnika u toj bivšoj sovjetskoj republici. Na izborima je učestvovalo 16 stranaka, čijih se 1.400 kandidata borilo za 100 mesta u parlamentu.

Predizborna kampanja uglavnom se fokusirala na društvena politička pitanja kao što su zdravlje i istopolni brakovi, kao i ekonomska pitanja i borba protiv korupcije.