Ove preporuke, zasnovane na međunarodnim i evropskim pravnim instrumentima, trebalo bi da pruže sveobuhvatne smernice za delovanje evropskih vlada, kaže se u saopštenju Saveta Evrope.

Kako se navodi, digitalno okruženje utiče višestruko na život dece donoseći im prilike ali i rizike, kako po bezbednost tako i ljudska prava.

Vladama se preporučuje da preispitaju svoje zakonodavstvo, politike i prakse kako bi osigurale da garantuju čitav niz prava deteta.

Takođe, vlade treba da osiguraju da preduzeća i drugi ključni partneri ispunjavaju svoje odgovornosti kada je reč o ljudskim pravima i da u slučaju zloupotrebe, budu pozvani na odgovornost.

U saopštenju se ukazuje da nedovoljan pristup digitalnom okruženju može da ugrozi sposobnost dece da poptuno uživaju svoja ljudska prava zbog čega se države pozivaju da im obezbede adekvatan, dostupan i siguran pristup uređajima, povezanosti i sadržaju namenjenom deci, a na određenim javnim mestima kao što su škole taj pristup bi trebalo da bude besplatan.

Ipak, kako se dodaje, trebalo bi preduzeti konkretne mere radi zaštite dece od preuranjene izloženosti digitalnom okruženju. Naglašava se da države treba da garantuju prava deteta da izražava svoje mišljenje, bez obzira da li to smatraju pogodnim.

Države moraju da poštuju, štite i sprovode pravo deteta na privatnost i zaštitu podataka, navodi se i dodaje da bi obrada ličnih podataka trebalo da bude moguća samo uz eksplicitnu saglasnost dece i ili njihovih roditelja ili pravnih zastupnika.

Komitet ministara SE ukazuje da treba promovisati mere za jačanje digitalne pismenosti, uključujući kritičko razumevanje dece i obrazovne resurse.