Prof. ddr. Milan Krajnc psiholog sistemskih rizika i kriznog odlučivanja, specijalista za otkrivanje bezbednosnih rizika i profilisanje, objavio je autorski autorski tekst koji prenosimo u celosti.
Evropa danas ne vodi samo političku ili ekonomsku borbu. Evropa vodi unutrašnju borbu – borbu identiteta. Kada je počeo rat u Ukrajini, reakcija je bila jasna. Podrška Ukrajini, sankcije Rusiji, snažno oslanjanje na Sjedinjene Američke Države. To nije bila samo politička odluka. To je bila psihološka reakcija na pretnju. Kada se sistem oseća ugroženo, traži stabilnost. I stabilnost pronalazi tamo gde je moć.
Ali kako vreme prolazi, pojavljuje se druga dinamika. Ekonomski pritisci rastu. Energetska zavisnost se ponovo otvara kao pitanje. A unutrašnja nesigurnost počinje da menja percepciju. I tada dolazi do onoga što u psihologiji nazivamo: prilagođavanje realnosti. Evropa počinje da balansira. Sa jedne strane, politički okvir ostaje jasan. Sa druge strane, interesi počinju da traže fleksibilnost. To nije izdaja. To nije slabost. To je mehanizam preživljavanja sistema. Svaki sistem, kada je pod pritiskom, traži način da smanji napetost. Ponekad kroz savezništva. Ponekad kroz distancu. Ponekad kroz redefinisanje odnosa.
Ono što danas vidimo nije promena principa. To je promena intenziteta. Ali tu leži ključni izazov? Ako se sistem previše prilagođava, gubi svoj identitet. Ako se ne prilagođava dovoljno, gubi stabilnost. Evropa se danas nalazi tačno između te dve tačke. Između principa i interesa. Između sigurnosti i autonomije. Između globalne politike i unutrašnje realnosti. I zato pitanje više nije: da li će se Evropa približiti jednoj ili drugoj strani? Već: koliko može da ostane svoja? Jer u konačnici, psihologija prilagođavanja ima jedno pravilo: onaj ko se stalno prilagođava drugima, na kraju zaboravi ko je.
Evropa danas ne menja strane. Menja način prilagođavanja. A najveći rizik nije izbor saveznika. Najveći rizik je gubitak identiteta.
Autor: Milan Krajnc
