PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED -Nazire se početak pregovora na Bliskom istoku, Ukrajina nastavila temeljno uništavanje naftne industrije Rusije

Rafinerija nafte Kirišinjefteorgsintez (KINEF) u gradu Kiriši, u Lenjingradskoj oblasti, pogođena je u napadu dronovima, preneo je ukrajinski Ukrinform. Kako tvrdi ukrajinska agencija, guverner regiona Aleksandar Drozdenko rekao je da je u napadu bespilotnih letelica oštećena industrijska zona u okrugu Kiriš. Kirišinjefteorgsintez (KINEF) je najveća rafinerija nafte u tom regionu i jedna od najvećih u Rusiji. U postrojenju se proizvode benzin, dizel, kerozin, lož ulje i petrohemikalije.

Ukrinform je preneo i da su dva velika ruska naftna terminala - luke Ust-Luga i Primorsk, obustavila isporuke nafte i naftnih derivata nakon talasa ukrajinskih napada dronovima. Ruska luka na Baltičkom moru Ust Luga oštećena je u napadu ukrajinskih bespilotnih letelica, koje su izazvale požar, saopštile su lokalne vlasti. Ust Luga je jedna od najvažnijih ruskih luka za izvoz nafte, navodi Rojters. Lukom iz koje se dnevno izvozi oko 700.000 barela nafte upravlja kompanija Transnjeft.

Najmanje 40 odsto kapaciteta ruskog izvoza nafte trenutno je onesposobljeno nakon napada ukrajinskih dronova, prema proračunima Rojtersa zasnovanim na tržišnim podacima. To je najteži poremećaj u snabdevanju naftom u savremenoj istoriji Rusije, drugog najvećeg izvoznika nafte na svetu i dolazi u trenutku kada su cene nafte prešle 100 dolara po barelu zbog rata sa Iranom. Proizvodnja nafte u Rusiji jedan je od glavnih izvora prihoda državnog budžeta i ključni je deo ekonomije vredne 2,6 biliona dolara. Ukrajina je ovog meseca intenzivirala napade dronovima na rusku infrastrukturu za izvoz nafte i goriva, pogodivši sve tri glavne luke za izvoz nafte iz Rusije, uključujući Novorosijsk na Crnom moru, Primorsk i Ust-Lugu na Baltičkom moru, kao i naftovod Družba, koji prolazi kroz Ukrajinu do Mađarske i Slovačke.

Na Bliskom istoku došlo je do razmene pretnji između američkog predsednika Donalda Trampa i vlasti u Teheranu, da bi potom usledilo odlaganje gađanja elektroenergetskih postrojenja i početka posrednog dijaloga uz posredovanje Pakistana.

Najpre je Tramp upozorio je da će SAD uništiti elektrane u Iranu ako Teheran ne otvori u potpunosti Ormuski moreuz u roku od 48 sati. Iran je uzvratio pretnjom da će napasti elektrane širom Bliskog istoka ako SAD ostvare svoju pretnju. Pretnja Teherana dovodi u opasnost i snabdevanje električnom energijom i vodom u arapskim državama Persijskog zaliva, jer su u sklopu njihovih elektrana nalaze i postrojenja za desalinizaciju. Nakon toga predsednik Tramp je izjavio da su SAD i Iran tokom vikenda vodili "produktivne razgovore" i da će odložiti vojne udare na iranska elektroenergetska i energetska postrojenja na pet dana. Iako je iransko ministarstvo spoljnih poslova isprva negiralo tvrdnje da se vode pregovori, ubrzo se ispostavilo da se razgovori ipak vode ali preko posrednika. Iran je dodao i da je Donald Tramp "odustao" od napada na njegove elektrane nakon "čvrstog upozorenja" iz Teherana.

Tada je najpre nezvanično, a potom i zvanično potvrđena vest da su SAD predložile Iranu plan od 15 tačaka za mogući prekid vatre, iako je vojska počela premeštanje padobranske jedinice na Bliski istok, kao podršku kontingentu marinaca koji se tamo ranije uputio. Vašington je prosledio plan Iranu preko posrednika iz Pakistana, koji su ponudili da budu domaćini eventualnih pregovora, rekla je neimenovana osoba upoznata sa predlogom, prenosi AP. Predsednik Tramp je u Beloj kući rekao da je Vašington "trenutno u pregovorima" i da su među učesnicima tih pregovora specijalni izaslanik Stiv Vitkof, državni sekretar Marko Rubio, potpredsednik DŽ. D. Vens, kao i njegov zet Džared Kušner. "Više ljudi radi na tome. A druga strana, mogu da vam kažem, želela bi da postigne dogovor", rekao je Tramp. Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Kalibaf odbacio je tvrdnje o direktnim pregovorima.

S druge strane je objavljeno da je Iran razmotrio Trampov predlog i da "smatra zahteve preteranim", rekao je zvaničnik koga je citirala iranska državna televizija, a prenosi Sky News. "Iran će okončati rat u trenutku koji sam odabere, i to samo ako njegovi uslovi budu ispunjeni. Iran neće dozvoliti predsedniku SAD Donaldu Trampu da diktira vreme završetka rata", naveo je zvaničnik, prenosi Sky News. "Prvi uslov Teherana za okončanje rata jeste prekid napada na Iran", rekao je zvaničnik. Drugi je "uspostavljanje konkretnih garancija koje bi sprečile ponovno izbijanje rata". Iran takođe zahteva "garantovanu nadoknadu" za štetu pretrpljenu u ratu. Zahteva se i prekid rata na svim frontovima i za sve uključene grupe otpora širom regiona. Teheran traži i kontrolu nad Ormuskim moreuzom, jednom od najvažnijih svetskih pomorskih ruta za transport nafte. Poslednje vesti govore da bi uskoro mogoa da se dogodi sastanak dveju delegacija na teritoriji Pakistana.

Izrael je saopštio da je ubio Alirezu Tangisirija komandanta mornarice Iranskog korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC), prenosi BBC. Ministar odbrane Izraela, Izrael Kac, izjavio je da je Tangsiri bio „direktno odgovoran za teroristički čin bombardovanja i blokiranja Ormuskog moreuza“, kao i da je raznet, javio je BBC. Dodao je, navodi ovaj medij, da je ubijen i veći broj drugih „visokih zvaničnika mornaričke komande“. Alireza Tangsiri je imenovan za komandanta mornarice IRGC-a 2018. godine. Pre toga je od 2010. obavljao funkciju zamenika komandanta mornarice IRGC-a. Tangsiri je bio poznat kao otvoren i oštar komandant, navodi se, koji je ranije davao više izjava protiv Sjedinjenih Američkih Država i Izraela. Još 2019. godine zapretio je da će zatvoriti Ormuski moreuz ukoliko iranski izvoz nafte bude ugrožen.

I dok se nazire početak pregovora u Persijskom zalivu, podrška američkom predsedniku ⁠Donaldu Trampu poslednjih dana pala je na najniži nivo otkako se vratio u Belu kuću, usred naglog skoka cena goriva i širokog neodobravanja ⁠rata koji je pokrenuo protiv Irana, pokazalo je istraživanje Rrojtersa i Ipsosa. Anketa je pokazala da svega 36 odsto Amerikanaca odobrava Trampovo delovanje, dok je prošlonedeljna anketa Rrojtersa/Ipsosa pokazala podršku od 40 procenata. Stavovi Amerikanaca o Trampu značajno su se pogoršali s obzirom na njegovo upravljanje troškovima života, jer su cene benzina porasle otkako su Sjedinjene Države i Izrael pokrenuli napade na Iran. Samo 25 odsto ispitanika podržalo je Trampov način rešavanja tog problema, na kojem je temeljio svoju kampanju za predsedničke izbore 2024. godine. Istraživanje je pokazalo da 35 procenata Amerikanaca odobrava američke udare na Iran, što je pad za dva procenta u odnosu na prošlonedeljnu anketu. Nekih 61 procenat ne odobrava štrajkove saveznih službenika, u poređenju sa 59 procenata prošle nedelje, prenosi Rojters.

Iran je otvoreno počeo da se bavi državnom piraterijom. Prema informacijama iz Persijskog zaliva Teheran je počeo pojedinim komercijalnim brodovima da naplaćuje taksu za bezbedan prolaz preko Ormuskog moreuza, javlja novinska agencija Blumberg. Više neimenovanih izvora reklo je Blumbergu da Iran na ad hok osnovi traži do dva miliona dolara po prolazu, što u praksi predstavlja neformalnu putarinu. Oni su dodali da su neki brodovi platili taksu, ali nisu mogli da kažu kako se isplata vrši, ni koja valuta se koristi. Blumbergovi izvori ocenjuju da se naplata ne vrši sistematski. Kroz Hormuz prolazi oko 20 odsto svetske nafte i gasa, kao i velike količine druge robe, a tržišta u svetu pažljivo prate svaku promenu kontrole.

Rusija šalje pošiljku dronova Iranu, uključujući nadograđene verzije tehnologije dronova koju je Teheran prvobitno isporučio Moskvi nakon invazije na Ukrajinu, rekli su američki i evropski zvaničnici za Asošijejted pres. Evropski zvaničnik rekao je da njihovi obaveštajni podaci ukazuju na to da je pošiljka dronova na putu, ali da ne mogu tačno da potvrde kako se dronovi transportuju. Američki zvaničnik odbrane rekao je da je motivacija Moskve da Teheranu da naprednije dronove takođe nejasna, s obzirom na to da je svaka municija poslata Teheranu ona koju Rusija ne može da lansira na Ukrajinu.

Ruski i iranski zvaničnici su ovog meseca vodili "veoma aktivne" razgovore o transferu dronova iz Rusije u Iran, rekao je evropski obaveštajni zvaničnik za AP. Američki zvaničnik odbrane rekao je da nije jasno da li je pošiljka jednokratna isporuka ili deo serije. Nijedan zvaničnik nije mogao da kaže koliko je značajna isporuka ili koliko je dronova poslato. Drugi evropski zvaničnik rekao je da mali broj dronova neće imati veliki uticaj na ishod rata. Dva konvoja kamiona koji prevoze ono što je Rusija opisala kao humanitarnu pomoć putovala su u Iran iz Rusije preko Azerbejdžana i moguće je da sadrže dronove, rekao je evropski zvaničnik.

Američki list Vašington post objavio je informaciju da je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto godinama prenosio poverljive informacije Evropske unije Rusiji. Prema pisanju američkog lista, koji se poziva na anonimnog evropskog bezbednosnog zvaničnika, mađarske vlasti godinama prenose Moskvi poverljive informacije iz zakulisnih diskusija sa sastanaka lidera Saveta EU. List je preneo da je Sijarto između sastanaka EU pozivao Sergeja Lavrova kako bi ga obavestio o razgovorima evropskih lidera i predlagao moguća rešenja za ruske vlasti. Prema istim izvorima, "godinama se praktično svaki sastanak EU održava sa Moskvom za stolom", preneo je američki list. Mađarski medij Mandiner objavio je tekst i audio snimak na kojem istraživački novinar Sabolk Panji razgovara sa izvorom koji je dao i dva telefonska broja koje je Sijarto koristio da bi zvao "državni organ van EU".

Poljski premijer Donald Tusk reagovao je na ova otkrića. "Vest da ljudi (mađarskog premijera Viktora) Orbana prenose detaljne informacije o sastancima Saveta EU Moskvi ne bi trebalo da bude iznenađenje. Odavno smo sumnjali u to", rekao je Tusk. "To je jedan od razloga zašto govorim samo kada je apsolutno neophodno i kažem samo najnužnije", napisao je Tusk u poruci objavljenoj na društvenoj mreži Iks (X).

Sijarto je reagovao na pisanje američkog lista navodeći da su to laži i da je sve usmereno na podršku opozicionoj stranci Tisa Petera Mađara pred parlamentarne izbore u Mađarskoj, zakazane u aprilu. Mađarski premijer Viktor Orban naredio je istragu o navodnom prisluškivanju ministra inostranih poslova te zemlje Petera Sijarta, kojeg su pojedini mediji označili kao osobu koja je poverljive razgovore sa sastanaka Evropske unije (EU) prenosila Rusiji. Orban, koji je na vlasti od 2010. godine, suočava se sa najtežom izbornom kampanjom u proteklih 16 godina, uoči izbora 12. aprila, jer - prema većini anketa javnog mišljenja - glavna opoziciona stranka Tisa je u prednosti nd Orbanovim Fidesom.

Nešto kasnije Sijarto je priznao da je zvao ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova tokom zatvorenih sastanaka Evropske unije (EU) tvrdeći da je to standardna diplomatska praksa, preneo je Euronews. "Diplomatija je razgovor sa liderima drugih zemalja", rekao je Sijarto na jednom predizbornom skupu u Mađarskoj, dodajući da razgovara i sa američkim, turskim, izraelskim ili srpskim zvaničnicima. Sijarto je rekao da se na ministarskom nivou u EU ne razmatraju osetljive informacije i negirao je bilo kakvo kršenje bezbednosnog protokola. Ta otkrića, koja je mađarska vlada prvobitno demantovala, objavio je nedavno američki list Vašington post koji tvrdi da je mađarski ministar spoljnih poslova redovno komunicirao sa Moskvom tokom tih poverljivih sastanaka.

Mađarska opoziciona stranka desnog centra TIZSA povećala je tokom ovog meseca prednost u odnosu na stranku Fides trenutnog premijera Viktora Orbana, pokazalo je istraživanje objavljeno danas. Parlamentarni izbori u toj zemlji biće održani 12. aprila. Orban, koji nastoji da zadrži vlast nakon 16 godina, suočava se prvi put na parlamentarnim izborima sa snažnim protivnikom, a ishod bi mogao imati velike posledice ne samo po Mađarsku, već i po Evropsku uniju i njene krajnje desničarske političke snage. Stranku, koju predvodi Peter Mađar, podržava 58 odsto opredeljenih birača, što je porast u odnosu na 55 odsto mesec dana ranije. Fides ima podršku od 35 odsto, isto kao u februaru.

Pristup poverljivim dokumentima EU koji imaju poslanici nemačke krajnje desničarske Alternative za Nemačku (AfD) izaziva zabrinutost među evropskim diplomatama i političarima zbog mogućeg curenja osetljivih informacija ka Rusiji, piše Politico. Kako navodi ovaj portal, nemački poslanici, uključujući i članove AfD-a, imaju pristup bazi podataka koja sadrži hiljade dokumenata Evropske unije. Među njima su i poverljive beleške sa sastanaka ambasadora država članica, na kojima se usaglašavaju stavovi o ključnim geopolitičkim pitanjima, poput finansiranja Ukrajine iz zamrznute ruske imovine. “Problem je što imamo stranku, AfD, za koju postoje opravdane sumnje da informacije mogu završiti u Rusiji ili Kini”, izjavio je za Politico predsednik Odbora za evropska pitanja Bundestaga iz redova Zelenih Anton Hofrajter.

Levičar Emanuel Gregoar osvojio je najviše glasova za gradonačelnika Pariza u drugom krugu lokalnih izbora u Francuskoj. Gregoar je zahvalio biračima koji su izabrali levicu i dodao da će "Pariz biti srce otpora protiv desničarskog saveza koji želi da oduzme ono što je najdragocenije ali i najkrhkije - radost zajedničkog života". Gregoar je pozdravio svoju protivnicu, desničarku Rašidu Dati. Levica je pobedila u Parizu, Lionu i Marseju, gde je vladala najveća neizvesnost zbog kandidata ekstremne desnice ili radikalne levice. Odmah po zatvaranju birališta, liderka ekstremne desnice Marin Le Pen je rekla da je njen tabor pobedio u nekoliko desetina opština širom Francuske.

Francuska ekstremno desničarska stranka Nacionalno okupljanje liderke Marin Le Pen ostvarila je mešovite rezultate na lokalnim izborima u Francuskoj gde je stranka izgubila u velikim gradovima, uključujući Marsej i Tulon, dok je pobedila u manjim kao što su Karkason i Manton, preneo je britanski list Fajnenšel tajms. Najpozitivniji rezultat je u Nici gde je Erik Sioti, saveznik Nacionalnog okupljanja koji predvodi sopstvenu stranku UDR, izabran za gradonačelnika petog najvećeg grada u Francuskoj. Tokom predizborne kampanje, Marin Le Pen i njen zamenik Žordan Bardela pozvali su birače u 35.000 francuskih opština da podstaknu uspon Nacionalnog okupljanja uoči predsedničkih izbora zakazanih 2027. godine. Iako građani uglavnom biraju svoje gradonačelnike i odbornike na osnovu lokalnih pitanja i ličnosti, Nacionalno okupljanje i druge stranke širom političkog spektra koristile su lokalne izbore kao zagrevanje, da testiraju svoje strategije za formiranje saveza uoči predsedničke trke u kojoj neće više učestvovati sadašnji lider, centrista Emanuel Makron. Žerom Žafre, profesor na univerzitetu Političkih nauka - Sijans Po rekao je da rezultati pokazuju kako veliki gradovi nastavljaju da izmiču ekstremnoj desnici, lišavajući je "trofeja potrebnih za izgradnju zamaha ka predsedničkoj kampanji".

Italijani su na referendumu danas odbacili reformu pravosuđa koju je predložila desničarska vlada premijerke Đorđe Meloni. Odbijanje referenduma predstavlja veliki udarac za Meloni i njenu vladajuću koaliciju, jer se referendum, koji se tiče statusa sudija, pretvorio u ogorčenu političku bitku između vlade i opozicije. Premijerka je objavila da jereforma odbačena, opisujući je na društvenim mrežama kao "propuštenu priliku za modernizaciju zemlje". Prema analizi početnih rezultata prebrojavanja glasova koju je emitovao RAI, tabor "protiv", koji podržava opozicija, osvojio je 54 odsto glasova, u poređenju sa 46 odsto "za", što su zagovarali Meloni i njena vlada. Italijani su zamoljeni da glasaju o reformi koja bi razdvojila funkcije sudija i tužilaca, deleći Visoki savet pravosuđa na dva nezavisna tela, čiji članovi više ne bi bili birani već bi se imenovali žrebom.

Izlaznost na referendumu procenjuje se na oko 60 odsto, što je mnogo više od očekivanog. Milanski dnevnik "Korijere dela sera" smatra da je referendum pokazao potpunu političku podeljenost građana i stranaka i pozvao na temeljit dijalog u Parlamentu o budućim bitnim reformama. Francuski ekonomski dnevnik "Lezeko" ističe da su Italijani ustali u odbranu pravosuđa, bitne nezavisne poluge vlasti u demokratiji.

Evropska komisija usvojila je predlog o pokretanju procesa da EU postane osnivačka članica Specijalnog tribunala za zločin agresije protiv Ukrajine. Kada članice EU odobre predlog, Komisija će moći da to objavi i EU će zatim imati centralnu ulogu u radu Tribunala, uključujući kao članica Upravnog odbora koji će upravljati Specijalnim tribunalom. Specijalni tribunal će imati mandat da goni visoke političke i vojne lidere za zločine agresije protiv Ukrajine. Tribunal se osniva u okviru Saveta Evrope nakon potpisivanja sporazuma između Ukrajine i te organizacije o njegovom uspostavljanju u junu 2025. Šefica spoljnopolitičke službe EU Kaja Kalas rekla je da je pravda za žrtve agresije najbolji put ka trajnom miru, kao i da je u trenutku kada je međunarodno pravo pod istorijskim pritiskom, pravi odgovor veća a ne manja odgovornost.

Evropa i Kanada prošle godine su povećale troškove za odbranu za petinu, mada su razlike među članicama NATO znatne, pokazao je danas objavljeni godišnji izveštaj tog vojnog saveza. Sve 32 članice NATO su dostigle cilj potrošnje za odbranu od dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a ukupna potrošnja dostigla je 1,4 hiljade milijardi dolara i bila je šest odsto veća nego 2024. "To pokazuje da NATO saveznici prepoznaju promenu bezbednosnog okruženja i potrebu da se ispune naše kolektivne obaveze", napisao je generalni sekretar NATO Mark Rute u uvodu izveštaja. Rute je rekao da očekuje da samit NATO u Ankari u julu nadogradi postignuto u 2025. "Nema mesta samozadovoljstvu, niti gubljenju vremena", istakao je Rute, preneo je briselski Politiko.

Evropa ne spada u regione koji veoma zavise od nafte i gasa iz Persijskog zaliva odakle su isporuke poremećene zbog rata SAD i Izraela s Iranom, piše danas austrijski list Štandard. Grčka s Bliskog istoka uvozi 36 odsto nafte i gasa, Litvanija i Poljska po oko 30 odsto, Srbija 29 odsto. Italija i Albanija su 2024. godine iz zemalja Persijskog Golfa uvezle po 22 odsto energenata, a Francuska oko 18 odsto. Oko 10 odsto je udeo u uvozu Holandije, a još manji od toga je u Španiji, Rumuniji ili Nemačkoj. Na samom dnu tabele su Estonija i Severna Makedonija (po dva odsto), Hrvatska i Švajcarska (po jedan odsto) i BiH i Slovačka sa manje od jedan odsto u ukupnom uvozu. Zavisnost država u svetu od nafte i gasa iz Kuvajta, Iraka, Bahreina, Katara, UAE, Saudijske Arabije izračunao je, na osnovu udela u ukupnom uvozu izraženom u dolarima, američki Njujork tajms na osnovu podataka portala "Obzervatori of ikonomic kompleksiti" (Observatory of Economic Complexity).

Ukrajinske vlasti saopštile su danas da su tokom februara oborile više od 10.000 ruskih dronova koristeći dronove presretače, i to u proseku više od 350 dnevno. Ukrajinsko Ministarstvo odbrano napisalo je na Telegramu da je to rekord za "malu ukrajinsku protivvazdušnu odbranu". Ukrajina je mesecima razvila stručnost u ovoj oblasti i sada pokušava da se učini nezamenljivom u ratu dronovima, preneli su francuski mediji. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski najavio je danas potpisivanje sporazuma o saradnji sa Saudijskom Arabijom. Prema rečima neimenovanog visokog ukrajinskog zvaničnika, cilj sporazuma je da Ukrajina pomogne (saudijskoj vojsci) da razvije sve neophodne komponente protivvazdušne odbrane koje joj trenutno nedostaju da bi se suprotstavila Šahedu i drugim dronovima.

Pod uslovom da Kijev prepusti čitav Donbas Rusiji, Sjedinjene Američke Države ponudiće bezbednosne garancije Ukrajini, izjavio je danas ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Prema njegovim rečima, usled rata SAD i Izraela protiv Irana, američki predsednik Donald Tramp vrši pritisak na Ukrajinu da što pre okonča rat sa Rusijom, prenosi Rojters. "Bliski istok definitivno ima uticaj na predsednika Trampa i njegove sledeće korake. Predsednik Tramp, nažalost, prema mom mišljenju, i dalje bira strategiju da izvrši veći pritisak na ukrajinsku stranu", rekao je Zelenski.

Ukrajinski lider je više puta isticao da su potrebne čvrste bezbednosne garancije od međunarodnih partnera kako bi se osiguralo da Rusija u budućnosti ne napadne ponovo Ukrajinu, ukoliko bi bio postignut mirovni sporazum. „Amerikanci su spremni da finalizuju ove garancije na visokom nivou čim Ukrajina bude spremna da se povuče iz Donbasa“, rekao je on.

Nešto kasnije američki državni sekretar Marko Rubio odbacio je tvrdnju predsednika Ukrajine da administracija predsednika Trampa od Kijeva traži da preda Rusiji kompletan Donbas u zamenu za američke bezbednosne garancije. Rubio je pred novinarima nakon sastanka Grupe sedam najrazvijenijih zemalja u Francuskoj osporio nedavne komentare Zelenskog i rekao da SAD nisu postavile takav uslov u razgovorima sa Ukrajinom. "To je laž", rekao je Rubio i dodao: "I video sam ga kako to govori. I žalosno je što on to kaže, jer zna da to nije istina i da to nije ono što mu je rečeno". Rubio tvrdi da je samo preneo Kijevu ono što Rusija zahteva i rekao je da bezbednosne garancije mogu biti pružene samo nakon okončanja borbi. Prema njegovim rečima, SAD će nastaviti da traže mirnovno rešenje.

Autor: Pink.rs