Nova analiza EUvsDisinfo, operativne grupe Evropske službe spoljnih poslova EU.
Ove nedelje, ruska Spoljna obaveštajna služba ponovila je stare tvrdnje da evropske zemlje planiraju da Ukrajini daju nuklearno oružje. FIMI narativi optužili su Ukrajinu i Ujedinjeno Kraljevstvo za planiranje sabotaža na gasovodima. I na kraju, širene su neosnovane tvrdnje o tome kako su zalivske države tražile od Rusije da postane garant mira na Bliskom istoku, jer nijedna druga zemlja to ne može da učini.
„Evropa preti Rusiji oružjem za masovno uništenje“
Ruski državni medij oslonio se na neproverljive izveštaje ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR) kako bi tvrdio da su Francuska i Britanija skovale plan da Ukrajini daju kompletnu nuklearnu bombu ili barem „prljavu“ radiološku bombu. Više medija je plasiralo ovu tvrdnju na različitim jezicima, što ukazuje na visok nivo koordinacije. Članak Sputnjika otišao je korak dalje, navodeći da je pravovremeno otkrivanje zavere od strane SVR-a sprečilo „nuklearnu katastrofu“. Ideja je bila da, pošto je SVR razotkrio plan, London i Pariz neće imati drugog izbora osim da od njega odustanu.
Suvišno je reći da članci nisu pružili nikakve dokaze za ove navode, ali su ih ipak objavili. Ukrajina, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska su demantovali ruske tvrdnje. Ovo je lažna optužba koju Rusija neprestano reciklira, često koristeći SVR za plasiranje lažnih navoda i predviđanja koja se ne ostvaruju, kao što smo i ranije analizirali.
„Ukrajina i MI6 planiraju dizanje gasovoda u vazduh“
Prokremljovski mediji su takođe tvrdili da Ukrajina i njeni zapadni partneri tajno planiraju uništavanje gasovoda u Crnom moru. Čitav niz medija na ruskom jeziku citirao je Putina koji tvrdi da je Ukrajina odlučna u nameri da ošteti gasovode Turski tok i Plavi tok u Crnom moru, sa ciljem da metaforički „digne u vazduh“ mirovne pregovore. U drugom tekstu se navodi da je britanska obaveštajna služba MI6 bila uključena u planove za oštećenje gasovoda Turski tok.
Kao što je već postalo tradicionalno, osim Putinovih reči, nikakvi drugi dokazi nisu potkrepili ove tvrdnje. Poznato nam je da je tokom godina Moskva iznela brojne optužbe protiv Ukrajine, uključujući one da zemlja koristi biološko oružje, lažira ruska zverstva i podmeće Rusiji napade toksičnim supstancama. Dokazi za bilo koju od ovih optužbi, ili za mnoge druge slične njima, nikada se nisu pojavili.
Što se tiče navodne umešanosti MI6, prokremljovski mediji često prikazuju Ujedinjeno Kraljevstvo kao ratnohušačku silu koja se protivi miru. Zapravo, prokremljovski nacionalisti u Rusiji ponekad pokazuju posebnu paranoju prema Britaniji. Oni veruju da Ujedinjeno Kraljevstvo, kao pravi moskovski „arhineprijatelj“, vodi neobjavljeni rat protiv Rusije poslednjih 500 godina.
„Zalivske države se okreću Rusiji radi osiguravanja mira“
Prokremljovski mediji na španskom jeziku plasirali su narativ da su zalivske zemlje, konkretno Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija, tražile od Rusije da deluje kao garant mira i hitnog prekida vatre u regionu. Oni tvrde da je Rusija jedina zemlja sposobna da pregovara o miru i prekidu vatre.
Ovom lažnom tvrdnjom, prokremljovska FIMI mašinerija pokušava da iskoristi tekući rat između SAD, Izraela i Irana kako bi Rusiju prikazala kao neizostavnog geopolitičkog aktera. Nakon američko-izraelskog napada, Putin je obavio niz telefonskih razgovora sa liderima Katara, Bahreina, Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao i Irana. Međutim, ove kontakte je inicirala Rusija i oni nisu proizašli iz zahteva dotičnih država, što je jasno iz zvaničnih izveštaja Kremlja o tim pozivima.
Ova priča ima za cilj da preuveliča geopolitički uticaj Rusije i predstavi je kao daleko moćnijeg i značajnijeg aktera nego što ona zapravo jeste. Ovo bi takođe mogao biti pokušaj da se suprotstavi sve većem broju analiza o navodnom gubitku uticaja Rusije na globalnoj sceni nakon svrgavanja, zarobljavanja ili ubistva mnogih njenih međunarodnih saveznika, kao što su Bašar el Asad u Siriji, Nikolas Maduro u Venecueli i Ali Hamenei u Iranu. Rusija sistematski nastoji da se prikaže kao velika međunarodna sila, podržana od strane „globalne većine“, koja je tokom poslednjih godina navodno samo ojačala. Stvarnost dokazuje suprotno.
