Nakon što je iranski vrhovni vođa Ali Hamnei ubijen u američko-izraelskim vazdušnim napadima, mnogi su se zapitali da li je poginuo i njegov moćni sin Modžtaba.
Nije bilo vesti o tome danima.
Međutim, u utorak (3. marta), iranski državni mediji izvestili su da je Modžtaba živ i da učestvuje u „konsultacijama i analizi važnih poslova u zemlji“.
Ipak, on tek treba da se pojavi u javnosti.
Modžtaba se sada smatra glavnim kandidatom za vođu, javio je Rojters pozvavši se na dva iranska izvora.
Takve tvrdnje je i dalje teško potvrditi.
U međuvremenu, priča se da je Skupština eksperata - versko telo od 88 članova sa zadatkom izbora vrhovnog vođe - „blizu zaključka“.
Ne očekuje se da će njihova odluka biti saopštena pre sahrane Alija Hamneija, prema poluzvaničnoj agenciji Fars njuz, povezanoj sa elitnom Islamskom revolucionarnom gardom (IRGC).
Za razliku od njegovog oca, Modžtaba se uglavnom trudio da živi povučeno.
Nikad nije bio na položaju u vladi.
Nije držao javne govore ili davao intervjue, a objavljen je svega ograničen broj njegovih fotografija i snimaka.
Međutim, već dugo kolaju glasine o njegovom uticaju čoveka koji kontroliše pristup njegovom ocu.
Američke diplomatske depeše, koje je objavio Vikiliks krajem 2000-tih, opisale su ga kao „autoritet iza odora“ koji se naširoko smatra „sposobnim i energičnim vođom“ u okviru režima, prema AP-u.
Ali potencijalni izbor Modžtabe Hamneija mogao bi da se pokaže kontroverznim.
Islamska Republika je osnovana 1979. godine nakon rušenja monarhije sa vlasti, a njena ideologija je zasnovana na principu da vrhovni vođa treba da bude izabran zbog njegovog verskog statusa i dokazanog liderstva, a ne linijom nasleđene loze.
Ali Hamnei je govorio samo uopšteno o budućem vođstvu Islamske Republike.
On se protivio ideji da Modžtaba postane kandidat za budućeg vođu, izjavio je član Skupštine eksperata pre dve godine i nikada se nije javno osvrnuo na takve spekulacije.
Ko je, dakle Modžtaba Hamnei?
Rođen 8. septembra 1969. godine u severoistočnom gradu Mašhadu, Modžtaba je drugo od Hamneijevih šestoro dece.
Sekundarno obrazovanje završio je u verskoj školi Alavi u Teheranu.
Sa 17 godina, Modžtaba je služio u vojsci u nekoliko kratkih navrata tokom iransko-iračkog rata, prema iranskim medijima.
Osmogodišnji krvavi sukob učinio je režim još podozrivijim prema SAD i Zapadu, koji su podržavali Irak.
Modžtaba je 1999. godine išao u Kom, sveti grad koji se smatra važnim centrom šiitske teologije, da bi nastavio verska učenja.
Upadljivo je da nije nosio versku odeždu sve do tog perioda, a nije najjasnije ni zašto je odlučio da pođe u versku školu u 30. godini, jer se to uobičajeno radi u mlađim danima.
Modžtaba ostaje klerik srednjeg ranga, što bi moglo da postavlja prepreku za njegov uspon do mesta vrhovnog vođe.
Autor: Iva Besarabić
