Darko Obradović: Evropska unija plete novu mrežu: Da li Indija i Centralna Azija postaju neprobojni zid za kinesku dominaciju?

Evropska unija sve više jača svoj geostrateški otisak. Pored toga što predstavlja drugu ekonomiju sveta, ona predstavlja jedan od glavnih inovacionih i tehnoloških centara. Svojim eknomskim politikama, ali i EGS standardima (ekološki, upravljački i socijalni kriteijumi) Evropska unija pokušava da trči globalnu utakmicu na način da ne krši pravila Svetske trgovinske organizacije. Okruženje u kome posluju evropske kompanije odlikuje nelojalna konkurencija kineskih kompanija. Sve to je dovelo do toga da mašine, složeni alati i proizvodi više nemaju tržišnu prednost. Zašto?

Postavlja se jednostavno pitanje, koje možemo banalizovati, a to je zašto hipotetički kupiti evropski šrafciger koji košta 10 eura i može da izvrši 1.000 šrafljenja, u odnosu na kineski koji košta 1 eura i može uraditi 100 šrafljenja. „Made in Germany“ nije više snažan brend kao što je nekada bio. Kada je reč o preciznoj mehanici Kina je kroz administrativnu meru „napravljeno u Kini“ eliminisala evropske dobavljače dok koristi pogodnosti tržišne ekonomije EU. U međuvremenu Evropska unija se štiti višeslojnim preprekama kroz standardizaciju za razliku od SAD koje pobroje spoprne dobavljače i kompanije i to unesu u svoje zakonodavstvo. Igrati na otvorenom tržištu protiv onih koji koriste netržišne mehanizme je veoma težak zadatk.

U svom izveštaju o konkurentnosti EU Mario Dragi je pobrojao kritične sektore i dao preporuku kako očuvati konkurentnost. Kakve su šanse EU kompanija u odnosu na konkurenciju koja svoju proizvodnju zasniva na kršenju ljudskih prava? Kako se boriti protiv totalno neodrživih ekonomskih modela subvencija koje imaju za cilj da stvore viškove proizvodnje i jeftine robe. Dobar primer je kineska proizvodnja električnih vozila. Do sada je od strane Kine kroz programe provincijalnih i centralnih subvencija proizvedno više vozila nego što je potrebno u narednih nekoliko decenija. Lideri EU sa pravom ističu da oni ne mogu biti „parking za kineske viškove proizvodnje“. U takvom ambijentu Evropska unija poslednjih godina agresivno diverzifikuje svoje trgovinske odnose kako bi smanjila zavisnost od Kine i ojačala sopstvenu konkurentnost. Strategija je jasna, treba pronaći nove partnere, osigurati sirovine i postaviti standarde koji pariraju kineskom državnom kapitalizmu.

Pregovori sa Indijom o slobodnoj trgovini potrajili su 20 godina. Obnovljeni su 2022.godine. EU vidi Indiju kao ključnu alternativu kineskoj proizvodnji. Na samitu G20 u Delhiju pokrenut je energetsko-transportni koridor Indija-Bliski Istok-Istočna Evropa (IMEC). Ovaj koridor za polaznu tačku ima indijski lučki grad Mumbaj. Celokupan koridor sastoji se od transportnog stuba koji je kičma samog koridora, energetski stub koji obuhvata energetske interkonekcije i električnu infrastrukturu, i digitalni stub za prekograničnu digitalnu infrastrukturu. Planirani koridor sa svoja tri kraka pristupa Srbiji i to kroz Pirej, Solun i Trst. Ovaj koridor je pozicioniran kao ključna inicijativa za regionalnu integraciju i infrastrukturu u narednim decenijama.

On jača sigurnost lanaca snabdevanja i usklađuje evroazijsku politiku oko principa otvorene povezanosti zasnovane na pravilima. Uz podršku tržišno orijentisanih i lokalno finansiranih investicija iz niza zemalja, IMEC nudi kredibilnu alternativu koridorima pod dominacijom jedne države, prvenstveno kineskoj inicijativi 'Pojas i put'. Kina više neće imati monopol za trgovinu sa Azijom. Ovaj proces će potrajati duže od očekivanog ali je nepovratan. Sporazum o slobodnoj trgovini sa Indijom predstavlja polaznu tačku u realizaciji IMEC-a. Tokom 2024. godine, ekonomska saradnja EU i Indije potvređena je robnom razmenom vrednom 120 milijardi evra. Iako Indija beleži značajan suficit (izvoz od 71 mlrd € naspram uvoza od 49 mlrd €), novi sporazumi teže ka potpunom otvaranju tržišta. Ambiciozni planovi predviđaju da će gotovo celokupna trgovina — preko 99% na strani EU i skoro 97% na strani Indije — biti obuhvaćena procesom liberalizacije, čime se praktično eliminišu carinske prepreke za većinu proizvoda. Prisustvujemo efikasnom spajanju druge i četvrte ekonomije sveta sa skoro 2 milijarde stanovnika.

Strategija privezivanja srodnih partnera deluje kao logičan izlaz u trenutnim okolnostima kada se ekonomija i lanci snabdevanja koriste kao oružje. Svojim učešćem u IMEC-u i ugovorom o slobodnoj trgovini sa EU Indija potvrđuje da BRIKS nije realno uporište za njen ekonomski razvoj. Pored trijumfa u Delhiju koji Ursula fon der Lajen naziva “majkom svih dilova” Evropska unija aktivno radi na području Centralne Azije. Region koji obuhvata Kazahstan, Uzbekistan, Kirgistan, Tadžikistan i Turkmenistan postaje ključan zbog energetske bezbednosti i minerala. EU je potpisala ugovore (npr. sa Kazahstanom i Uzbekistanom) koji olakšavaju trgovinu i investicije. U planu je Trans-kaspijski transportni koridor čijim razvojem puteva i komunikacija se zaobilazi Rusija direktnim povezivanjem Centralne Azije i Evrope. I ovaj koridor se može osloniti na Srbiju pri čemu možemo iskoristiti prednost svog geografskog položaja. Geografija nam nameće nove mogućnosti u ekskluzivnom partnerstvu i usaglašavanju sa Evropskom unijom. Monopol koji predstavlja Kina pokazaće se kao epizoda koju će se urušiti usled unutrašnje slabosti u samom Pekingu.

Evropska unija koristi svoju privlačnost koju kruniše dugoročnim partnerstvima čime se bori protiv kineske nelojalne prakse- državne subvencije, damping cene, krađa intelektualne svojine. U toj slagalici je ključno smanjenje rizika kroz pronalaženje novih partnerstava. Ako Kina zatvori slavinu, postojaće alternativna tržišta i dobavljači. EU standardi su globalni standardi kvaliteta.

Evropska unija neće praviti dogovore i ulaziti u projekte koji mogu uništiti ekologiju, narušiti praksu dobrog upravljanja ili izazvati društvene probleme. EU ne pravi kompromis sa radničkim pravima i transparentnošću. Kroz ove ugovore EU izvozi svoja pravila u ovim oblastima. Sa druge strane Kina često nudi investicije ili kredite bez tih uslova. Zaključak je jednostavan partnerstvo sa EU nudi dugoročnu stabilnost, pristup najbogatijem jedinstvenom tržištu i dodatnu vrednost za građane država partnera.