Maduro 'pao' za nepuna dva sata, izvoz ruskog gasa u Evropu manji nego u vreme 'Hladnog rata' - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Novu 2026. godinu svet je dočekao sa novim nadama, ali i pojačanim strahovima zbog sve zaoštrenijih odnosa u međunarodnoj areni i globalnih izazova sa kojima se čovečanstvo sve teže suočava. Brzinom treptaja oka u noći 3. januara specijalne snage SAD su uhapsile predsednika Venecuele Nikolasa Madura i njegovu suprugu. Venecuelanski diktator izveden je pred savezni sud u Njujorku u ponedeljak u 12 časova po istočnom vremenu. Maduro se suočava sa višestrukim optužbama, uključujući zaveru za narkoterorizam, zaveru za uvoz kokaina i krivična dela vezana za oružje, nakon što je zarobljen u smeloj američkoj vojnoj operaciji. Postavljaju se ključna pitanja kako je Maduro uhapšen i odveden u SAD? Državni sekretar Marko Rubio prokomentarisao je za medije da „nije lako sleteti helikopterima usred najveće vojne baze u zemlji... sleteti u roku od tri minuta, razvaliti mu vrata, zgrabiti ga, staviti mu lisice, pročitati mu njegova prava, staviti ga u helikopter i napustiti zemlju bez gubitka bilo kog Amerikanca ili bilo kakve američke imovine.“ Rubio je dodao: „Ovaj čovek je imao više prilika da pronađe svoj put negde drugde i da smisli nešto drugo, mogao je sada da živi negde drugde veoma srećno. Umesto toga, želeo je da se pravi veliki dečko... Ne igrajte igre dok je ovaj predsednik na vlasti, jer se neće dobro završiti.“

Američka operacija “Apsolutna odlučnost” još jednom je potvrdila potpunu dominaciju SAD kao jedine preostale super sile. Pre pokretanja operacije Venecuela se nalazila pod potpunom pomorskom blokadom. Predsednik Tramp je više puta ponudio Maduru da se povuče, a ovaj sve to odbio. Kao šef kartela “de los Soles” Maduro se našao pred nalogom za hapšenje kako bi mu se sudilo. Uprkos tome američki predsednik Tramp je diplomatskim putevima odlagao akciju u nadi da će Maduro prihvatiti častan izlaz. Sama operacija je do tančina isplanirana na osnovu obaveštajnog rada. Mali tim CIA infiltrirao se u unutrašnji krug Nikolasa Madura i prikupio vrlo kvalitetne i izvšrne obaveštajne podatke. Sva je verovatnoća da je CIA imala operativne pozicije unutar unutrašnjeg Madurovog kruga jer su specijalci odreda DELTA vojske SAD akciju vežbali na verodostojnoj maketi objekata gde se skrivao Maduro. Druga komponenta je signalni obaveštajni rad i superiornost u sajber domenu – isključena struja i komunikacije, blokirani radari.

Treća komponenta je vojna sa ciljem da se očisti i osigura koridor za specijalce čiji je zadatak bio da uhapse Madura. Tramp je izdao naređenje u 22:46 prema istočnom vremenu, da bi odred Delta već u 02:01 bio u predsedničkom objektu. Američka avijacija je pokrenula između 150-200 aviona sa 20 lokacija koji su za 10 minuta uništili kompletan kineski radarski sistem i rusku PVO. U samoj palati došlo je do okršaja sa kubanskim plaćenicima, a sam Maduro nije uspeo da pobegne. Ovde je ostao nejasan detalj da li je Maduro bežao ka sigurnoj sobi, jer postoje informacije da je on uvek, baš kao i Vladimir Putin, spavao u prostoriji sa blindiranim vratima i vremenskom bravom. Post festum analize ukazuju i na vremenske uslove koji su bili povoljni. Naime, 3. januara je bila noć bez mesečine čime je ostvarena potpuna prednost sistema za noćne operacije. Kako se grupa približavala vazdušnom prostoru Venecuele, sproveden je sveobuhvatan set mera bezbednosti vazdušnog koridora. Avioni F-35, F/A-18 Super Hornet i EA-18G Growler počeli su da onesposobljavaju venecuelanske sisteme protivvazdušne odbrane kombinacijom direktnih udara i elektronskog ratovanja (posebno putem Growler platformi). Veliko suzbijanje komunikacionih sistema i nestanak struje sprovedeni su putem sajber operacija. Nacionalna bezbednosna agencija pratila je podatke o geolokaciji i vršila prikupljanje obaveštajnih podataka.

Lovački avioni su takođe pružali vazdušno obezbeđenje helikoptera dodeljenih specijalnoj operaciji i njihovim timovima Delta Forsa. Sami helikopteri su delovali sa aktiviranim sistemima za elektronsko ratovanje. Taktička avijacija je pružala vazdušnu zaštitu, dok su komandanti misije pratili akcije timova u realnom vremenu putem video prenosa i dronova. Ono što su SAD uradile za 3 sata, Rusija nije mogla da uradi za 4 godine u Ukrajini. „Trodnevna operacija“ i dalje traje 4 godine kasnije. Može li Kina da uradi Tajvanu ono što su SAD uradile u Venecueli? Mislimo da ne. Najdramatičniji deo priče, samo nekoliko sati pre nego što je Maduro uhapšen, sastao se u predsedničkoj palati, Miraflores, sa specijalnim izaslanikom Si Đinpinga za Latinsku Ameriku, Ćiu Sjaoćijem. Ćiu Sjaoći, koji je predstavljao Si Đinpinga, predvodio je delegaciju Komunističke partije Kine na tročasovnom sastanku sa Madurom kako bi razgovarali o jačanju bilateralnih odnosa, pregledu više od 600 postojećih sporazuma koji pokrivaju energetiku, trgovinu, politiku i druge oblasti i potvrđivanju podrške Maduru. Tokom razgovora, Maduro je izrazio zahvalnost Si Đinpingu, nazivajući Kinu i Venecuelu „strateškim partnerima koji su izdržali test“, ne samo u energetskoj saradnji, već i kao čvrsti politički saveznici.

Održavanje ovog sastanka pokazuje da kineska strana nije imala obaveštajne podatke o američkim namerama. Kina je pretrpela ogromnu diplomatsku i reputacionu štetu koja je stavlja u poziciju da njeni visoki kontakti nisu garancija protiv američkih akcija. Kineski „anti-stelt“ radar potpuno je zakazao u Venecueli, javlili su tajvanski mediji. Sistemi kineske proizvodnje bili su predstavljeni kao najjači sistem protivvazdušne odbrane u Južnoj Americi. Ali s obzirom na “kvar”, neki su radarske sisteme nazvali „skupim ukrasima“. Ovo je veće od Venecuele, piše penizionisani pešadinac major Samer Tor u svom članku čiji deo prenosimo. Njegova analiza iznosi tezu da su ruski S-300 i kineski sistemi protivvazdušne odbrane HQ-9 sada izloženi, ne uništeni, već dekodirani. To je još gore. Protivvazdušna odbrana nisu metal i rakete. To je radarska logika, vreme odziva, ponašanje softvera i doktrina operatera. Kada se jednom mapira, neutrališe se svuda. Američkim snagama nije potrebna borba. Potreban im je pristup izviđačkim letovima, elektronskom ispitivanju, sajber mapiranju, stimulaciji dronova. Venecuela im je dala taj pristup. Mit o S-300 je izgrađen na strahu. Ali kada se zabeleže njegove radarske frekvencije, prozori angažovanja i ograničenja praćenja, svaka baterija S-300 na zemlji postaje predvidljiva.

Narativ HQ-9 je još krhkiji. Marketingovan kao kineski ubica patriota, njegova izloženost u stvarnom svetu rizikuje kolaps izvoza i gubitak kredibiliteta širom Azije, Afrike i Bliskog istoka. Pentagon sada ne žuri. On posmatra, snima, simulira i piše kontrataktike, a zatim ih deli sa NATO-om i indo-pacifičkim komandama. Zato se Moskva i Peking osećaju prevarenim, ali I zabrinutim. Plaćali su oružjem, obukom, naftnim ugovorima, diplomatskom zaštitom i vetom, a zauzvrat dobili strateško curenje informacija. Venecuela nije trebalo da bude američka laboratorija. Trebalo je da bude tačka pritiska. Maduro je izabrao opstanak režima umesto strateške lojalnosti.

Kina je potrošila preko 100 milijardi dolara podupirući Venecuelu — a zatim je gledala kako je njen „nepokolebljivi saveznik“ uhapšen i izbačen avionom u besprekornoj američkoj operaciji. Godinama je venecuelanska vojska ulagala ogromne sume u nabavku vojne opreme kineske proizvodnje, gradeći ono što je tvrdila da je „najmoderniji“ odbrambeni sistem u Južnoj Americi. U njenom jezgru bila je mreža protivvazdušne odbrane usredsređena na kontra-stelt radaru JY-27, za koji se nekada verovalo da je sposoban da se efikasno suprotstavi američkim stelt avionima poput F-22. U međuvremenu, njen marinski korpus – opremljen amfibijskim oklopnim vozilima VN-16 i VN-18 – široko je smatran zastrašujućom oklopnom silom u regionu. Međutim, tokom najnovije američke vojne operacije, ovi sistemi kineske proizvodnje pretrpeli su ono što je opisano kao „katastrofalna paraliza“. Radarski sistemi su bili zaslepljeni u prvom talasu elektronskog ratovanja, dok teška kopnena oprema – bez vazdušne nadmoći i zaštitnog pokrivača – nije uspela da pruži očekivane borbene performanse i uništena je ili napuštena. Vojni analitičari kažu da ovo ističe značajan tehnološki jaz koji i dalje postoji kada se kineski sistemi naoružanja suočavaju sa protivnicima najvišeg ranga poput američke vojske u složenim elektromagnetnim i preciznim okruženjima.

U oktobru 2025. godine, ruska Državna duma ratifikovala je sporazum o strateškom partnerstvu sa Venecuelom. Dokument je potpisan 7. maja 2025. godine, nakon pregovora između predsednika Rusije i Venecuele, Vladimira Putina i Nikolasa Madura, u Moskvi. U dokumentu je navedeno da je cilj „izgradnja multipolarnog sveta, omogućavanje Venecueli da se razvija kao suverena država i omogućavanje narodu Venecuele da planira sopstvenu budućnost“. Volodin je izjavio da je multipolarni svet već stvarnost. Stoga je ratifikacija sporazuma predstavljena kao konkretni korak ka miru, razvoju i stabilnosti ne samo za Venecuelu, već i za Latinsku Ameriku u celini. Još jednom se pokazalo očiglednim da Kremlj nema stvarnog uticaja, ne želi i ne može da pomogne svojim takozvanim „saveznicima“, već umesto toga demonstrira nemoć i međunarodnu beznačajnost. Maduro je verovao u „pomoć Moskve“ do poslednjeg trenutka, ali je svrgnut za samo 30 minuta.

Najviše kontraverzi povlači pitanje legalnosti hapšenja Nikolasa Madura. Postoje oni koji se pozivaju na princip personalnog imuniteta dok drugi ukazuju da Maduro nije legalni predsednik već vođa bande koji je silom održavan na vlasti. Da bi opravdale upotrebu sile na teritoriji Venecuele radi hapšenja, SAD mogu da se pozovu na Član 51 Povelje UN, koji dozvoljava samoodbranu. Kada smo i kod ovog prava, američka akcija je skladu sa Poveljom UN. Nigde ne piše da je suverenost atribut za neometano rasturanje narkotika na teritoriji trećih zemalja i vođenje kriminalnih organizacija. Istovremeno američka diplomatija je predočila Maduru dokaze sa kojima raspolaže i ostavila mu prostora da se stvari srede. Argument je da je „državno sponzorisana“ trgovina drogom kontinuirani napad na nacionalnu bezbednost SAD, što opravdava „misiju sprovođenja zakona“ koju podržava vojna sila kako bi se zaustavila pretnja. Iako je ovo domaće pravilo, zagovornici tvrde da ono omogućava da se suđenje legalno nastavi kada se pojedinac nađe na tlu SAD, čak i ako je početno hapšenje bilo međunarodno kontroverzno. Ministarstvo pravde SAD optužilo je Madura za narkoterorizam, tvrdeći da predvodi „Kartel sunca“. Što se tiče supruge Cilije Flores ona nije obična prva dama već je bila aktivni učesnik preraspodele moći. Smatra se direktnim arhitektom represije.

Suverenitet nije štit za kriminal. Dok međunarodna zajednica često debatuje o granicama državnog suvereniteta, slučaj Nikolasa Madura i američke optužnice protiv njegovog režima postavlja ključno pitanje: da li titula predsednika može služiti kao imunitet za vođenje globalne kriminalne mreže? Analiza pravnih činjenica i bezbednosne situacije sugeriše da američka akcija nije samo legitimna, već i u dubokom skladu sa duhom međunarodnog prava. Osnovni argument kritičara često je pozivanje na Povelju UN i nepovredivost suvereniteta jedne države. Međutim, pravo jasno definiše da suverenitet nije apsolutni atribut koji dozvoljava neometano rasturanje narkotika na teritoriji trećih zemalja. Kada jedna država postane logistička baza za „narkoterorizam“, ona gubi moralni i pravni osnov za zaštitu koju pružaju međunarodne konvencije. Ministarstvo pravde SAD je precizno targetiralo Madura kao lidera „Kartela sunca“. U takvoj konstelaciji, akcija protiv njega ne posmatra se kao politički prevrat, već kao „misija sprovođenja zakona“.

Prema argumentaciji Vašingtona, državno sponzorisana trgovina drogom predstavlja kontinuirani napad na nacionalnu bezbednost SAD, što aktivira pravo na samoodbranu i zaštitu građana od spoljne pretnje koja ne dolazi u uniformama, već u paketima kokaina. Kada se postavi pitanje eventualne „kontroverznosti“ samog čina hapšenja, pravna nauka nudi jasan odgovor kroz tzv. „Ker-Frisbie“ doktrinu. Prema ovom pravilu, moć suda da sudi pojedincu nije narušena načinom na koji je on doveden pred sud. Jednom kada se optuženik nađe na tlu SAD, proces se odvija po strogim pravilima zakona, bez obzira na to koliko je inicijalno hapšenje bilo međunarodno osporavano. Borba protiv narko-kartela koji se kriju iza državnih zastava je imperativ modernog doba. Ako međunarodna zajednica dozvoli da se „suverenitet“ koristi kao licenca za vođenje kriminalnih organizacija, temelji svetskog poretka će se urušiti. Akcija protiv Madura i njegovih najbližih saradnika, poput Cilije Flores, predstavlja neophodan korak u odbrani ne samo američke bezbednosti, već i integriteta samog međunarodnog prava.

Datum 3. januar bio je baksuzan datum za neke od protivnika Sjedinjenih Američkih Država. Na taj dan, pre tačno 36 godina, šef panamske vojske Manuel Norijega napustio je ambasadu Vatikana u Panama Sitiju, gde je potražio utočište i predao se američkim snagama. Potom je prebačen u SAD kako bi se suočio sa optužbama za trgovinu drogom. Norijegino hapšenje i prebacivanje u SAD — u okviru operacije nazvane „Pravedna stvar“ - bio je poslednji put da je de fakto vladar neke države uhapšen od strane američkih snaga u sopstvenoj zemlji. Kao i Nikolas Maduro, Norijega je optužen i u sudskom postupku osuđen zbog saradnje sa kolumbijskim narko-kartelima i delovanja kao posrednika u švercu kokaina u SAD. Savezna velika porota na Floridi podigla je optužnicu protiv Norijege zbog trgovine drogom 1988. godine. Tadašnji predsednik Džordž H. V. Buš, pozivajući se na zaštitu američkih građana i borbu protiv droge, naredio je ulazak američkih trupa u Panamu 20. decembra 1989. godine. Nakon što mu je kazna smanjena, Norijega je proveo 17 godina u zatvoru, a zatim je bio u zatvorima u Francuskoj i Panami pre nego što je preminuo.

Norijega i Maduro nisu jedine ličnosti koje su bile na meti SAD baš na ovaj datum. Pre šest godina, tokom prve Trampove administracije, izveden je precizan napad u Bagdadu u kojem je ubijen jedan od najmoćnijih ljudi u iranskom režimu: Kasem Sulejmani. Sulejmani je bio komandant Kuds snaga u okviru Korpusa čuvara islamske revolucije, i smatra se ključnim strategom Teheranovih posredničkih sukoba na Bliskom istoku. U tom napadu ubijen je i Abu Mahdi al-Muhandis — zamenik komandanta iračkih Narodnih mobilizacionih snaga (PMF), koje podržava Iran. Pentagon je optužio Sulejmanija za napade na koalicione baze u Iraku, uključujući i jedan u kojem je poginuo američki ugovorni saradnik, kao i za napad na američku ambasadu u Bagdadu.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je mirovni sporazum za okončanje rata sa Rusijom „90 odsto spreman“, u novogodišnjem obraćanju koje je u velikoj meri bilo posvećeno otporu prema potpunoj invaziji Moskve, prenosi BBC. Zelenski je rekao da će preostalih 10 odsto sporazuma, kojim bi se okončao skoro četvorogodišnji sukob, „odrediti sudbinu mira, sudbinu Ukrajine i Evrope“. On je naglasio da Ukrajina želi mir i da je umorna od rata, ali da nije spremna na predaju i sopstveni nestanak kao države.

Zvanična Moskva je optužila Ukrajinu da je pokušala da napadne rezidenciju ruskog predsednika Vladimira Putina u Novgorodskoj oblasti i poručila da će zbog toga Rusija razmotriti svoju pregovaračku poziciju. Šef kremaljske diplomatije Sergej Lavrov je izjavio da je Ukrajina napala Putinovu rezidenciju sa 91 bespilotnom letelicom velikog dometa, koje je uništila ruska vazdušna odbrana. On je tom prilikom izneo ocenu da se radi o državnom terorizmu i zapretio da su već odabrani ciljevi koje će, kao odgovor, napasti ruske oružane snage. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je ruske optužbe okarakterisao kao laž, uz tvrdnju da Moskva priprema teren za napad na zgrade ukrajinske vlade u Kijevu. „Ova navodna priča o ‘napadu na rezidenciju’ potpuna je izmišljotina, namenjena opravdavanju dodatnih napada na Ukrajinu, uključujući Kijev, kao i sopstvenog odbijanja Rusije da preduzme neophodne korake za okončanje rata. Tipične ruske laži“, rekao je on.

Naknadnom istragom, na osnovu podataka svojih službi, SAD su utvrdile da Ukrajina nije ciljala ruskog predsednika. Američki zvaničnici zaduženi za nacionalnu bezbednost izjavili su da Ukrajina nije ciljala ni ruskog predsednika, niti jednu od njegovih rezidencija, a taj zaključak je potkrepljen procenom Centralne obaveštajne agencije (CIA). Agencija je utvrdila da nije bilo pokušaja napada na Putina. To je potvrdio i predsednik SAD Donald Tramp rekavši da su američki zvaničnici utvrdili da u spornom napadu Ukrajina nije ciljala rezidenciju ruskog predsednika. Tramp je rekao da se "nešto dogodilo u blizini" Putinove rezidencije, ali da američki zvaničnici nisu otkrili da je ona bila ciljana. "Ne verujem da se taj napad dogodio. Ne verujemo da se to dogodilo, sada kada smo mogli da proverimo", rekao je Tramp novinarima u avionu na letu za Vašington. Evropski zvaničnici ranije su ocenili da je tvrdnja o napadu na Putinovu rezidenciju samo pokušaj Moskve da sabotira mirovne napore.

Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda opao je 2025. godine za 44 odsto, na najniži nivo od sredine 1970-ih, posle zatvaranja tranzitne rute preko Ukrajine i odluke Evropske unije da postepeno ukine uvoz fosilnih goriva iz Rusije. Turski tok je jedina preostala ruta za tranzit ruskog gasa ka Evropi, a preko njega, pored Turske, gas dobijaju Srbija, Mađarska i Slovačka. EU je najavila da će do kraja 2027. godine potpuno prestati da uvozi ruski gas da bi okončala zavisnost od ruskih energetnata i da Moskva ne bi ta sredstva koristila za finansiranje rata u Ukrajini. Ranije je Evropa bila najveći izvor budžetskih prihoda Rusije od prodaje nafte i gasa, isporučivanih gasovodima izgrađenim 1960-ih I 1970-ih koji su povezivali Sovjetski Savez i zapadnu Evropu. Izvoz ruskog gasa u Evropu putem cevovoda bio je najveći 2018. i 2019. godine, kada je iznosio više od 175-180 miliijardi kubnih metara godišnje i donosio desetine milijardi evra prihoda Gaspromu u kojem ruska vlada ima kontrolni udeo.

Prošle, 2025. godine Gasprom je Evropi isporučio samo 18 milijardi kubnih metara kroz podmorski gasovod Turski tok, prema proračunima Rojtersa zasnovanim na podacima Evropske mreže operatora prenosnog sistema za gas (Entsog). To je najniži nivo od ranih 1970-ih godina, navodi Rojters. Prema podacima Gasproma, Sovjetski Savez je 1973, u prvim godinama izvoza sibirskog gasa, isporučio Evropi 6,8 milijardi kubnih metara gasa, a 1975. godine izvoz je povećan na 19,3 milijarde.

Rejting odobravanja američkog predsednika Donalda Trampa na kraju 2025. godine niži je nego u istom periodu njegovog prvog mandata, kao i u odnosu na bivšeg američkog predsednika Džozefa Bajdena, pokazuju podaci poslednje ankete koje su sproveli "Economist" i "YouGov". Prema istraživanju, Trampa krajem decembra podržava 39 odsto ispitanika, dok ga 56 odsto ne odobrava, što predstavlja neto rejting od minus 17 poena, preneo je Forbs dodajući da je to tri poena gore nego u isto vreme tokom njegovog prvog mandata i sedam poena slabije u poređenju sa Bajdenom nakon prve godine vlasti. Istraživanja pokazuju da su stavovi o stanju ekonomije ključni faktor pada Trampove popularnosti. Više od polovine ispitanika, 51 odsto, smatra da se ekonomska situacija u SAD pogoršava, a odobravanje njegovih postupaka u vezi s vođenjem ekonomije među glasačima palo je na 36 odsto, što je najniži nivo u oba njegova mandata.

Prema podacima Galupa, Trampov prosečan rejting tokom drugog mandata iznosi 41 odsto, isto koliko i tokom prvog, što je najniži prosečan rejting među svim američkim predsednicima još od Harija Trumana. U pokušaju da popravi imidž, Tramp je nedavno započeo turneju posvećenu pitanjima troškova života, nakon što su republikanci pretrpeli izborne gubitke u novembru, što su analitičari ocenili kao kritiku njegove ekonomske politike. Pad popularnosti zabeležen je i nakon uvođenja širokih carina na robu iz gotovo svih trgovinskih partnera SAD, kao i zbog kontroverznih poteza poput smanjenja savezne administracije i pojačanih deportacija, koji su izazvali pravne sporove i kritike javnosti. Ankete pokazuju i slabljenje podrške unutar Republikanske stranke, kao i među belim biračima sa visokom stručnom spremom, dok demokrate trenutno imaju blagu prednost pred naredne međuizbore.

Iran je zahvatio novi talas protesta čiji je neposredni povod bilo dodatno slabljenje domaće valute i visoka inflacija. Kao razlog z abrzo širenje protesta i neuspeh vlasti u njihovom suzbijanju navodi se i značajna šteta koju su iranskom bezbednosnom sektoru naneli izraelski vazdušni udari tokom kratkof rata izemđu dve zemlje tokom juna 2025. godine. Usled masovnosti protesta šef centralne banke Irana je podneo ostavku pošto su u Teheranu i još nekoliko gradova izbile demonstracije usled naglog novog, rekorodnog pada vrednosti domaće valute u odnosu na američki dolar. Vest o ostavci Mohamada Reze Farzina objavila je državna televizija. U centru Teherana u ulici Sadi okupile su se stotine trgovaca, kao i u kvartu Šuš kraj glavne teheranske pijace - Velikog bazara. Trgovci su odigrali ključnu ulogu u Islamskoj revoluciji iz 1979. godine u kojoj je zbačena monarhija a na vlast došla islamska teokratija. Zvanična novinska agencija IRNA potvrdila je da su izbili protesti, a očevici govore o sličnim okupljanjima u drugim iranskim gradovima, uključujući Ishafan, Širaz i Mašad.

Prema nepotvrđenim izveštajima tokom demonstracija u Iranu poginulo je najmanje šest ljudi, a nezvanične procene govore i o više desetina mrtvih. Trenutni protesti najveći su u Iranu od 2022. godine, kada je smrt 22-godišnje Mahse Amini u policijskom pritvoru pokrenula demonstracije širom zemlje. Najveće nasilje pogodilo je Aznu, grad u iranskoj pokrajini Lorestan, oko 300 kilometara jugozapadno od Teherana. Poluzvanična novinska agencija Fars izvestila je da su poginule tri osobe. "Protesti koji su se dogodili posledica su ekonomskih pritisaka, inflacije i kolebanja valute i predstavljaju izraz egzistencijalne zabrinutosti građana. Glas građana mora se pažljivo i promišljeno čuti, ali ljudi ne smeju dozvoliti da njihove zahteve zloupotrebe pojedinci koji u tome vide ličnu korist", rekao je zamenik guvernera Lorestana Said Purali agenciji "Student njuz netvork", koja se smatra bliskom odredu Basidž. Iranska vlada, na čelu sa reformističkim predsednikom Masudom Pezeškijanom, nastoji da pošalje poruku da je spremna na dijalog sa demonstrantima. Ipak, Pezeškijan je priznao da su mogućnosti vlade ograničene, s obzirom na nagli pad vrednosti iranske valute - za jedan američki dolar sada je potrebno oko 1,4 miliona rijala.

Povodom protesta u Iranu i pojačanog nasilja vlasti protiv demonstranata, američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će SAD intervenisati ukoliko Iran “zapuca na demonstrante i ubija ih”. „Ako Iran puca i nasilno ubija mirne demonstrante, što im je običaj, Sjedinjene Američke Države će im priteći u pomoć. Naoružani smo i spremni za akciju. Hvala na pažnji posvećenoj ovom pitanju! Predsednik Donald Džej Tramp“, napisao je u petak na mreži Truth Social, piše CNN. Iranski zvaničnici uputili su oštra upozorenja protiv američkog mešanja u unutrašnje poslove zemlje. Ali Laridžani, šef iranske nacionalne bezbednosti, rekao je na mreži X da bi američko mešanje izazvalo „destabilizaciju čitavog regiona i uništenje američkih interesa“.

Kineski predsednik Si Đinping pohvalio je tehnološki napredak svoje zemlje u oblastima kao što su veštačka inteligencija i poluprovodnici, istovremeno ponovo insistirajući da će Kina anektirati samoupravni Tajvan. Tokom obraćanja za Novu godinu koje su preneli državni mediji, Si je istakao napredak Kine u ključnim sektorima, uključujući vojnu tehnologiju i istraživanje svemira, prenosi AP. Na ekranu su se pojavljivale slike humanoidnih robota koji izvode kung fu, kao i novih hidroelektrana dok je govorio. „Pokušali smo da podstaknemo razvoj visokog kvaliteta kroz inovacije“, rekao je Si, zahvalivši kineskom narodu na doprinosu ekonomskom rastu zemlje u poslednjih pet godina. Si je takođe pohvalio sve veći uticaj Kine na svetskoj sceni, navodeći važne političke događaje i međunarodne razmene koje je zemlja organizovala tokom prethodne godine. Što se tiče Tajvana, samoupravne demokratije koju Kina smatra svojom teritorijom, Si je ponovio nameru Pekinga da anektira ostrvo. „Mi, Kinezi sa obe strane Tajvanskog moreuza, delimo krvnu i porodičnu povezanost. Ujedinjenje naše domovine, trend vremena, nezaustavljivo je", rekao je on. Kina je tokom prošle nedelje sprovela dvodnevne vojne vežbe oko Tajvana, lansirajući rakete i šaljući avione i ratne brodove kao odgovor na planiranu prodaju oružja ostrvu od strane SAD. Predsednik Tajvana Lai Čing-te osudio je vojne vežbe, ali je naveo da će njegova teritorija postupati odgovorno, bez eskalacije sukoba ili izazivanja sporenja.

Moldavija i Ukrajina postale su deo EU zone rominga, prema informacijama koje je objavila evropska komesarka za proširenje Marta Kos. "Dobrodošli Moldavijo i Ukrajino u EU zonu rominga bez dodatnih troškova! Od danas možete da 'romingujete kao kod kuće', jer vam pripremamo dom u Evropskoj uniji. Prednosti naše Unije približavaju Evropljane širom kontinenta - i pre samog pristupanja EU", napisala je Kos na Iksu. EU zona rominga, poznata po pravilu "roam like at home", omogućava građanima da u državama članicama EU koriste mobilni telefon pod istim uslovima kao u svojoj zemlji - bez dodatnih troškova za pozive, SMS poruke i mobilni internet. Ova pravila važe i u državama Evropskog ekonomskog prostora.