Ilija Životić, profesor bezbednosti objavio je tekst o hapšenju predsednika Venecuele Nikolasa Madura, koji prenosimo u celosti.
Uvod u hapšenje Madura počinje Trampovom strategijom za borbu protiv droga. Desetine hiljada ljudi godišnje umre od konzumiranja Fentanila čija osnova se pravi u Kini a onda švercuje za Kanadu i Latinsku Ameriku i odatle u Ameriku. Iz tog razloga je netrpeljivost prema Kini kao i ideja da Kanada bude nova država SAD, jer ne može da obezbedi granicu. Nakon toga je rešio da strategiju proširi na Meksiko i Venecuelu. Čak su bili predviđeni udari na baze narko kartela u Meksiku, što je vlast tamo uspela da odloži samo zahvaljujući tome jer su dokazali da ne učestvuju u švercu. Venecuela sa druge strane, nije uradila ništa da spreči šverc kokaina preko svoje teritorije u Ameriku. Niti je Maduro uspeo niti se potrudio da dokaže da on nema ništa sa tim. Greška broj 1. Sledeća, Greška broj 2, Maduro se odlučio da u dvorištu Vašingtona bude proxy igrač Kine i Rusije. A one su na drugoj strani sveta.
Razrada hapšenja Madura su bili predsednički izbori u Venecueli i sve što ih je pratilo. Zapadna civilizacija predvođena Amerikom, nije priznala rezultate tih izbora dakle ni Madura za predsednika. Od tog dana on je za Amerikance bivši predsednik. Običan čovek bez imuniteta protiv koga mogu da pokrenu istrage sve Američke bezbednosne agencije, svi komiteti i podkomiteti, da se za to potroše milioni a da niko u Kongresu to ne dovede u pitanje. Dakle sa Američke formalne strane, pravno pokriveno sto posto. Koliko to god nama da zvuči paradoksalno možda, za Amerikance je veoma bitno.
Nakon toga Trump je proglasio teroristima dve vodeće Venecuelanske narko organizacije Tren de Aragua i Cartel de los Soles. Pri čemu ova druga predstavlja skup vladinih zvaničnika koji pokrivaju narko biznis. Logično, Maduro je proglašen njenim liderom. I opet, Maduro nije shvatio poruku. Nije imao nameru da zaustavi narko kartele u svojoj zemlji, nastavio je da se busa u grudi i daje zapaljive izjave koje su samo još više provocirale predsednika Trampa. Onog trenutka kada je započela pomorska blokada Venecuele bilo je sve jasno. Maduru je došao kraj. Operacija pripremana mesecima, izvedena hiruški precizno, brže nego li neke specijalne jedinice oslobode taoce iz zgrade, ući će u bezbednosne udžbenike.
Brilijantan obaveštanji rad koji je dao precizne podatke o Madurovom kretanju, ličnoj pratnji i jedinicama koje bi eventualno mogle da mu priskoče u pomoć rezultirao je prvo uništavanjem pvo sistema ( nezvanično nekoliko s300) kako bi helikopteri mogli da izvrše desant na lokaciju gde se nalazio, uništavanje baze odakle je mogla da dođe pomoć i na kraju savladavanje ličnog obezbeđenja i izvlačenje iz Venecuele. Ova operacija je praktično nadogradnja operacije likvidacije Bin Ladena.
Kao i kod svakog diktatora, i ovde je izostala reakcija naroda. Niko nije ni pokušao da dođe da ga brani. Niko od onih miliona koji su navodno glasali za njega. I to su Amerikanci dobro znali kada u planirali akciju. Znali su da je u pitanju samo naduvani mehur od sapunice.
Autor: Ilija Životić
