Džo Bajden je u svom mandatu vodio borbu protiv ekonomske krize i političke polarizacije. Povlačenje američkih snaga iz Avganistana bio je jedan od najkontroverznijih trenutaka Bajdenovog mandata.
Džo Bajden od 20. januara zvanično nije više predsednik Amerike. Došao je kao prekaljeni političar kom je poveren težak zadatak - da spasi Ameriku ekonomske krize i ujedini građane. Ovaj zadatak delimično je ispunio, ali će njegov mandat ipak biti upamćen po samom kraju - kada je, uprkos tome što je sve ukazivalo na to da ne može da pobedi, odlučio da ponovo izađe na crtu Donaldu Trampu, da bi se usred kampanje povukao iz trke.
Kada je Džozef Bajden položio zakletvu 20. januara 2021, postao je lider zemlje pogođene globalnom pandemijom, političkom polarizacijom i društvenim nemirima. Njegov mandat oblikovan je naporima da ujedini podeljenu zemlju, upravlja globalnim izazovima i sledi ambiciozni domaći plan. Njegovo nasleđe sada je složena mešavina uspeha, pogrešnih koraka i bolnih pitanja o budućnosti.
Ovo su najveće pobede i porazi Džoa Bajdena. Krenimo od pobeda.
Reakcija na pandemiju kovida
Tokom njegovih prvih dana na funkciji predsednika dominirala je borba protiv kovida. Kroz "plan spasavanja", stimulativni paket od 1,9 biliona dolara, njegova administracija je ubrzala distribuciju vakcina, obezbedila direktnu finansijsku pomoć Amerikancima i podržala preduzeća koja su u nevolji. Do sredine 2021. godine, Sjedinjene Države su postigle značajne prekretnice u vakcinaciji, doprinoseći smanjenju teških slučajeva i smrti.
Dvopartijski zakon o infrastrukturi
Jedno od Bajdenovih najvećih zakonodavnih dostignuća bilo je usvajanje Zakona o ulaganjima u infrastrukturu i zapošljavanju u vrednosti od 1,2 biliona dolara u novembru 2021. Ovaj značajan zakon dodelio je sredstva za popravku zastarelih mostova, puteva i sistema javnog prevoza uz ulaganje u čistu energiju i mrežu za proširenje. Dvostranačka priroda zakona pokazala je Bajdenovu sposobnost da podstakne saradnju u podeljenom Kongresu.
Foto: Tanjug AP/Seth Wenig
Klimatska akcija i međunarodno liderstvo
Ponovno pristupanje Pariskom klimatskom sporazumu bila je jedna od prvih Bajdenovih izvršnih akcija, što je signaliziralo obnovljenu posvećenost SAD globalnom klimatskom liderstvu. Na domaćem planu, Zakon o smanjenju inflacije iz 2022. predstavljao je najveću saveznu investiciju u čistu energiju i klimatsku otpornost u istoriji SAD, sa ciljem da se smanji emisija gasova staklene bašte i promoviše usvajanje obnovljive energije.
Jačanje globalnih saveza
Bajden je dao prioritet ponovnoj izgradnji saveza koji su oslabili pod vođstvom njegovog prethodnika. Njegova inicijativa u okupljanju NATO saveznika kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu je podvuklo važnost kolektivne odbrane i međunarodne saradnje. Američka vojna i ekonomska podrška Ukrajini postala je odlučujuća karakteristika njegove spoljne politike.
A kada je reč o porazima i greškama, čini se da će Amerikance još dugo boleti Avganistan.
Povlačenje Amerike iz Avganistana
Možda i najkontroverzniji trenutak Bajdenovog mandata predstavlja haotično povlačenje američkih snaga iz Avganistana u avgustu 2021. Slike očajnih Avganistanaca na aerodromu u Kabulu i tragični gubitak 13 američkih vojnika - duboko su urezani u sećanje građana Amerike. Dok je Bajden branio odluku da se okonča najduži rat u Americi, povlačenje je pokrenulo ozbiljna pitanja o planiranju i obaveštajnim podacima.
Inflacija i ekonomske borbe
Ekonomski oporavak nakon pandemije bio je poremećen rastućom inflacijom, koja je sredinom 2022. dostigla 40-godišnji maksimum. Dok su globalni faktori poput prekida lanca snabdevanja i rata u Ukrajini doprineli tome, kritičari su tvrdili da je Bajdenova ekspanzivna fiskalna politika, uključujući američki plan spasavanja, pregrejala ekonomiju. Agresivno povećanje kamatnih stopa Federalnih rezervi u cilju suzbijanja inflacije doprinelo je ekonomskoj neizvesnosti.
Foto: Tanjug AP/Susan Walsh
Granični i imigracioni izazovi
Bajden se suočio sa značajnim kritikama zbog svog postupanja sa imigracijom i graničnom bezbednošću. Rekordan broj migranata pokušao je da pređe američko-meksičku granicu tokom njegovog mandata, opterećujući resurse i izazivajući političke bitke. Napori da se reformiše imigraciona politika su zastali u Kongresu, zbog čega je pristup njegove administracije pod lupom.
Gafovi i slabosti
Bajdenovi kritičari su ga često prikazivali kao čoveka koji nema dovoljno snage da vodi Sjedinjene Države. Gafovi koji su u poslednjoj godini mandata postali sve češća pojava, pogrešni koraci tokom javnih nastupa i pitanja o njegovim godinama i zdravstvenom stanju, podstakli su stvaranje slike o predsedniku koji nije podoban za funkciju.
Debata i povlačenje iz izborne trke
Kako se najčešće i pamti samo ono što se poslednje desilo, tako sliku o Bajdenu u Americi i širom sveta sada uslovljavaju poslednji meseci njegovog mandata. On je, uprkos svemu, odlučio da se još jednom kandiduje i izađe na crtu Donaldu Trampu, uveren u svoju pobedu.
Foto: Tanjug AP/Richard Drew
Prelomni trenutak bila je debata sa Trampom, tokom koje je postalo jasno da on nema šanse u toj trci. Pokrenuta je velika kampanja, kako u javnosti, tako i u redovima uticajnih demokata, da se Bajden povuče iz trke. Nakon ubeđivanja i diplomatske ofanzive koju je predvodila Nensi Pelosi, Bajden se konačno povukao.
Palicu je preuzela njegova potpredsednica Kamala Haris i na izborima doživela veliki poraz od Trampa. Da li bi se isto desilo da je Bajden ostao u trci? Sigurno da.
Komplikovano nasleđe Džoa Bajdena
Kako se Bajdenov mandat bliži kraju, njegovo nasleđe još nije jasno definisano. Sa jedne strane, doprineo je transformaciji zakonodavstva i usmeravao zemlju kroz velike izazove, uključujući pandemiju, rat u Ukrajini i rat na Bliskom istoku. Sa druge strane, debakli njegove administracije, pre svega onaj u Avganistanu, umanjili su poverenje javnosti.
Autor: Jovana Nerić
