Svet je pred kolapsom, a posledice mogu biti razorne - to su upozorenja klimatologa širom sveta. Možemo li nešto da promenimo ili je klimatski haos sada neizbežan? Ili je možda već počeo?
Najnovije prognoze svetskih klimatologa su više nego zabrinjavajuće. Jer kako tvrde, zbog slabljanja ključnih morskih struja u Atlantskom okeanu, naša planeta je na ivici kolapsa. Ova promena dovešće do prekomernog zagrevanja severne hemisfere, što će biti katastrofalno za ceo svet, a posledice će se osećati vekovima. Ovo je prognoza 44 vodeća svetska klimatologa iz 15 zemalja koji su u pismu upozorenja o klimatskim promenama pozvali čelnike nordijskih zemalja da se hitno pozabave slabljenjem okeanske cirkulacije u Atlantiku, koja može imati razoran uticaj na klimu.
Na sva ova pitanja odgovore je za Blic dao klimatolog Vladimir Đurđević.
Ako pogledamo šta se sve dogodilo samo u poslednjih mesec dana, uragan Milton na Floridi, pa uragan Oscar koji je pogodio Kubu, pa uragan John, razorio južnu obalu Meksika, pa tropska oluja Trami,, Filipinima, koja je odnela na desetine života, ali i razorne poplave u Bosni i Hercegovini, to je već dovoljno da našeg gosta pitamo da li je taj kolaps već nastupio. - Najbolja vest u vezi svega toga jeste da je moguće zaustaviti najavljene klimatske promene, iako smo, da kažem, izlistali ste ove nemile događaje koje su se desile u zadnje vreme i koje nam ukazuju na to da se klima drastično promenila, i mi znamo da će se dodatno promeniti, ali ono što je dobra vest u svemu tome jeste da isto znamo da mi možemo ove promene da zaustavimo, rekao je klimatolog Đurđević.
Prema njegovim rečima ne moramo da idemo u totalnu eskalaciju gde će golfska struja da se zaista zaustavi i da nećemo ići u eskalaciju.
- Recimo da ovo leto koje je za nama i koje je bilo jako toplo, neka vrsta blagog leta u budućnosti je da sva leta u stvari budu daleko toplija nego što je ovo leto, tako da mi ceo proces klimatskih promena možemo da zaustavimo i da ostavimo u nekim granicama koje su prihvatljive. Kako? Tako što treba da prestanemo da emitujemo gasove, a pre svega, ugljen dioksid, rekao je klimatolog.
Kako je istakao, sve zemlje na svetu su prihvatile i potpisale sporazum koji se zove "Pariški sporazum" i u okviru tog sporazuma su se dogovorile da do sredine ovog veka prestanu da koriste ugalj, naftu i gas i da svu energiju proizvode iz obnovljivih izvora energije.
- I to nisu potpisale zato što je to samo lepo i što će spasiti planetu, nego zato što je to moguće. Tako da taj dogovor nije postignut na osnovu lepih želja, nego na osnovu mogućnosti. I jedino što treba da uradimo je to što su naše mogućnosti da realizujemo. I za to treba 30 godina. Obično kad se spomene ta tema o obnovljivim izvorima energije svi kažu: "Jao, pa to je jako teško. Kako ćemo mi sad zatvoriti termoelektrane i da pređemo na te vetrenjače i solarne panele?" Jer ne može to preko noći. I mi znamo da to ne može preko noći. Ali imamo još period od 30 godina kada treba polako da pređemo na obnovljive izvore energije, pojasnio je Đurđević.
Klima će se stabilizovati, dodaje, kada više ne budemo emitovali gasove sa efektom staklene bašte, na prvom mestu ugljen dioksid.
- I onda će klima da se stabilizuje. Znači, i dalje će biti malo ekstremnija možda nego što je danas. Ali neće biti tih posledica koje su stvarno katastrofalne. Kao što je recimo to zaustavljanje morske struje. Ili kažemo opet da mi preko celog leta u Beogradu imamo toplotni talas bez ikakvih osveženja i prekida, da imamo kolaps ekosistema, rekao je klimatolog Vladimir Đurđević.
Nordijske zemlje
A zašto je izdato upozorenje baš nordijskim zemljama?
- Zato što zaustavljanje Golfske struje, odnosno te atlantske cirkulacije, najviše će pogoditi nordijske zemlje. One će baš da budu u velikom problemu ako se to desi. Tako da kod nas će ta promena isto da se oseti kao drastična promena klime, ali kod njih može to da bude vrlo, vrlo dramatično i u tom smislu posebno njih upozoravaju na taj problem, istakao je.
Inače, taj problem je jako dugo poznat, još iz 90-ih godina, i naučnici su uvek povremeno upozoravali da do toga može doći, ali pošto se ništa nije dešavalo, niko to nije shvatao ozbiljno, a danas smo se približili tom trenutku kada to zaista može da se desi, onda su ovo upozorenja...
- U svetu u kojem se to dešava, taj problem je samo jedan u nizu. Bilo bi jako mnogo problema širom sveta i to bi bio jedan od problema. Tako da druge posledice koje bi se desile zbog generalno značajno većeg zagrevanja planete nego što je to sad, moglo bi potencijalno dovesti do kolapsa biodiverziteta na celoj planeti, odnosno do narušavanja biodiverziteta, brojnost životinja i biljaka bi se drastično smanjila, što bi direktno uticalo na to da li mi možemo uopšte da proizvodimo hranu, recimo za sve nas, objasnio je Đurđević.
Da li je 2.100. godina ključna?
Kao godina u kojoj će se fatalne posledice svega osetiti pominje se 2.100 godina. Koliko smo blizu toga?
- Znate šta, obično kad radimo te analize, mi radimo analize do 2100. godine, ali pošto su neki procesi u klimatologiji, to sad zvuči tako drastično da će se ovde i dan put preko noći da se desi da će se ohladiti, recimo te skandinavske zemlje. Kao što se ni ovo sad nije desilo preko noći, nego je došlo postepeno. Tako da bi to trajalo nekoliko decenija, tako da bi to počelo da se dešava, recimo sredinom ovog veka, kulminacija bi se desila oko 2100. godine. Tako da to je, kod klime malo da kažem, stvar u tom smislu treba drugačije da razmišljamo nego što razmišljamo inače o ovom vremenu koji nam se dešava iz dana u dan. Znači mi imamo danas recimo 20 stepeni, pa za pet dana može da bude 5 stepeni, da pada kiša, totalno se promeni vreme. Klima je dosta inertniji sistem, tako da vi kad pomerite sistem u jednom smeru, onda ga je teško preokrenuti, a mora da sačeka to ipak nekoliko decenija da vidite punu promenu koja se desi. I u tom smislu je, to upozorenje opet na to ukazuje da ako nešto neće da se desi, neće da se desi, istakao je sagovornik emisije "Blic dan".
Prema najnovijim istraživanjima, ukoliko se ne preduzmu ozbiljni koraci u borbi protiv klimatskih promena, do 2100. godine bićemo suočeni sa drastičnim promjenama koje će znatno uticati na cijeli svet. Ključno pitanje koje se sve više postavlja jeste – kako će izgledati naš svet ukoliko nastavimo da zanemarujemo klimatske izazove koji su pred nama?
Hladna mrlja - indikator klimatskih promena
Već sada primećujemo značajan porast ekstremnih vremenskih događaja kao što su visoke temperature, suše, ekstremne poplave i sve razorniji uragani. Jedna od najzagonetnijih i najmanje proučenih pojava jeste takozvana “hladna mrlja” koja se pojavljuje u Atlantskom okeanu, južno od Grenlanda. O čemu se zapravo radi?
- Hladna mrlja je fenomen koji se vezuje za usporavanje ključne Atlantske okeanske struje, poznate kao Golfska struja. Planeta se zagreva brže nego ikada, što dovodi do ubrzanog topljenja ledenih kapa na Grenlandu, severnom i južnom polu. Kako se led topi, u okean se ispuštaju velike količine slatke vode, koja je manje slana u poređenju sa okolnim okeanskim vodama. Hladna mrlja, koja se pojavljuje oko Grenlanda, zapravo je indikator smanjenja saliniteta i usporavanja ove ključne okeanske struje, rekao je Vladimir Đurić.
Uragani
Klimatske promene takođe doprinose sve većoj snazi i učestalosti uragana.
- Planeta je danas toplija zbog ljudi. Pošto smo ugrejali planetu, onda u vazduhu imamo 7% više vodene pare. A za uragane, vodena para je benzin. Što date više uraganu benzina, on će biti snažniji, brže će se razvijati, preći će veću razdaljinu, a da neće da se ugasi, da neće da oslabi. Za kraće vreme će da pređe iz te prve kategorije u petu, rekao je Đurđević.
Takođe, poplave koje su se desile kod nas 2014. godine, uzrok tih poplava su isto na neki način klimatske promene.
- Ali u smislu cirkulacije atmosfere uzrok je isti kao poplave koje su se desile sad u Centralnoj Evropi. Pre nekoliko nedelja imali smo u Poljskoj, Češkoj. Ista situacija je bila. Imali ste ciklon koji je trebao da otputuje prema Rusiji, umesto da je otputovao prema Rusiji, on je ostao da se vrti iznad Centralne Evrope i proizvodio je velike količine padavina. To se isto desilo kod nas 2014. godine. Učestali događaji su bili daleko ređi, ali se njihova učestalost polako povećavala. Ali ipak je vreme između tih događaja bilo veliko da ljudi zaborave. Ali sad, pošto učestalost raste, dešavaju se sve češće i češće, onda ljudi imaju utisak kao da se preko noći nešto desilo, iako je taj proces polako rastao. Možda ste čuli iz nekih drugih, da kažem, naučnih analiza o toj eksponencijalnoj krivoj. Da su stvari u početku išle polako, polako, polako. Mi znamo da su stvari već počele da se menjaju, onda za kratko vreme naglo skoče. Tako je u ovom slučaju. Znači, učestalost je danas postala toliko velika, i još što je zanimljivije, pokazano je da u stvari od 2012. ne postoji deo na planeti gde u toku pojedinačnog dana negde nije desio neki događaj koji je direktno povezan s klimatskim promenama, zaključio je Đurđević.
Autor: Dubravka Bošković
