Dok hibridni ratovi nadmašuju oružane, oči sveta uprte u ishod američkih izbora - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Sa povećanjem potrošnje za agresiju na Ukrajinu Rusija značajno pojačava potrošnju na propagandu dok smanjuje unutrašnje socijalne izdatke. Nacrt ruskog državnog budžeta za 2025. godinu predviđa više od 1,4 milijarde dolara za finansiranje državne propagande, uključujući tv kanale, medije i internet projekte. Ovo je povećanje od 13% u odnosu na prošlu godinu. Povećanje troškova propagande pokazuje da ruske vlasti pridaju važnost informativnom ratu protiv Ukrajine i Zapada, a očekivano je da će doći do povećanja obima ruskih psiholoških operacija i dezinfromacija u budućnosti.

Za to vreme evropske države upozoravaju na porast malignih uticaja autoritarnih zemalja na zapadne demokratije. U izveštaju službe Evropskog parlamenta za debatu o lažnim vestima, populizmu i dezinformacijama ukazuje se da autoritarne države kao što su Rusija, Iran i Kina, koriste tehnologiju i veštačku inteligenciju kako bi manipulisale demokratskim procesima, šireći ciljane dezinformacije, kojima se raspiruje nepoverenje u demokratski sistem. Kako se navodi, geostrateški interes i je slabljenje zapadnih demokratija, a glavni cilj kampanja: Sjedinjene Američke Države, Latinska Amerika i Afrika.

Na slične opasnosti je upozorio i direktor britanske kontraobaveštajne agencije MI5 Ken Mekalum koji je izjavio da se Velika Britanija suočava sa porastom pokušaja atentata na svojoj teritoriji od strane Rusije i Irana, dve države koje regrutuju kriminalce da "rade svoj prljavi posao" za njih. Šef britanske agencije je rekao da su se njegovi agenti zaustavili oko 20 zavera koje podržava Iran od 2022. godine i upozorio da bi Teheran mogao da proširi svoj uticaj u Velikoj Britaniji ako ih napadne Izrael. Mekalum je rekao da rastući sukobi na Bliskom istoku povećavaju rizik „povećanja ili širenja agresije iranske države u Ujedinjenom Kraljevstvu“.

Predstojeći samit BRIKS+ već sada daje obrise međunarodnog debakla Rusije u pokašuju da izgradi alternativni međunarodni sistem. Karengijeva zadužbina na svom sajtu piše da je Kina daleko dominantniji igrač u ovoj grupaciji, odgovorna za skoro 70 odsto ukupnog BDP-a koalicije, što je rezultiralo sporazumom u čvorištu u kome preovladavaju bilateralne veze ostale četiri zemlje sa Kinom. Rusija najavljuje učešće 32 države u na samitu u Kazanju od 22-24 oktobra. Međutim, već sada agencijske vesti navode da Kina i drugi partneri neće slati najviše zvaničnike već mlađe službenike iz oblasti javnih finansija. U takvim okolnostima posebno je razočaravajuće učešće generalnog sekretara UN Antonija Gutereša koji svojim učešćem na samitu daje legitimet Rusiji koja vodi agresivni rat protiv Ukrajine. Antoniju Guterešu je inače zabranjen ulazak u Izrael zbog pristrasnog odnosa u korist onih koji predstavljaju egzistencijalnu pretnju za jevrejsku državu. Na primeru Izraela vidimo da su Ujedinjene Nacije duboko kompromitovane jer su mnoge vođe i operativci terorističkih organizacija bili pripadnici UN misija na terenu. Za to vreme Saudijska Arabija još uvek preispituje odluku da li će se priključiti BRIKS-u.

Rusija je u međuvremenu blokirala aplikaciju Discord. Ovu aplikaciju su pre rata koristili gejmeri širom sveta. Ovo je još jedna zapdna aplikacija na koju se Rusija oslanjala za potrebe rukovođenja i komandovanja tokom vojnih operacija. Blokirane aplikacije do sada su Youtube, Fejsbuk, Linkedin i platform X. Britanski list Telegraf izveštava o rekordnim ruskim gubicima navodeći broj od 1.271 prosečno poginulih i ranjenih ruskih vojnika na dnevnom nivou. Podaci koje saopštava britanski Telegraf pokazuju da ruska komanda nema obzira prema ljudskim životima kako bi ostvarila taktičke ciljeve. Svojim javnim objavama podataka britanske obaveštajne službe demantuju rusku tezu o minimalnim ljudskim gubicima u Ukrajini i promišljenom odmerenom obimu operacija. Teza da Rusija napreduje sporo, ali snažno je u suprotnosti sa osvojenom teritorijom, strateškim značajem i brojem gubitaka za nekoliko desetina osvojenih kvadratnih kilometara.

Lideri afričkog regiona Sahel traže aktivnu rusku vojnu pomoć dok oružani konflikti i rizici rastu u Burkini Faso, Maliju i Nigeru. Ove države su nakon pučeva preuzele ruske vojne garancije dominatno kroz plaćeničke jedinice Vagnera. Sada se čini da je odlazak Zapada - Francuza i Amerikanaca ostavio bezbednosni vakuum.

Tokom prethodnih dana ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je imao niz sastanaka sa evropskim liderima. Samit Ukrajina-Jugoistočna Evropa u Dubrovniku je kroz svoju deklaraciju potvrdio jasan vrednosni sud u pogledu ruske krivice za agresivni rat i nastavka nepokolebljive pomoći Ukrajini koliko god je to potrebno. Stvara se vrednosna, strateška i međunarodna politička distance od Rusije. Države prepoznaju duh vremena i vode se realpolitičkim motivima. Najbolji primer za to je Srbija koja se od 20. jula 2024. nalazi u spoljnopolitičkom jurišu ka Zapadu. Vlada Srbije usvojila je Plan rasta i reformsku agendu Srbije čime je ispunila uslove za korišćenje sredstava EU iz Novog plana rasta za Zapadni Balkan, koji prema procenama 3 milijarde evra stavlja na raspolaganje Srbiji. Ukrajinski predsednik Zelenski održao je sastanak sa britanskim premijerom Kirom Starmerom i novim generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom u Londonu, Emanuelom Makronom u Parizu, italijanskom premijerkom Đorđom Meloni u Italiji i nemačkim kancelarom Olafom Šolcom. Nemačka je objavila novi paket pomoći Ukrajini u vrednosti od 600 miliona eura. Kao i na samitu u Dubrovniku, tako i na sastancima sa ostalim liderima Evrope fokus je bio na ukrajinskom planu za pobedu i pripremi drugog mirovnog samita.

Ukrajina je započela sa izgradnjom podzemnih fabrika oružja. Uprkos pokušajima Rusije da podrije međunarodnu podršku Kijevu, nastavak partnerstva i savezništva sa Ukrajinom odvija se u koordiniranom okviru. Na sastanku Zelenski-Šolc objavljena je nova saveznička pomoć u vrednosti od 1,4 milijardi evra koja obuhvata učešće Nemačke, Belgije, Danske i Norveške. SAD su donirale više od 90 milijardi dolara pomoći dok će Slovačka proširiti svoje kapacitete za popravku ukrajinske vojne opreme, izjavio je slovački ministar spoljnih poslova Juraj Blanar. Pomoć Ukrajini je strateška odluka i neće se menjati u odnosu na ishod američkih predsedničkih izbora.
Izborna trka u Americi ulazi u svoju završnu fazu i sprint deonicu. Jako malo je vremena ostalo do izlaska na birališta. Kampanja spada u jednu od najkraćih u američkoj istoriji, a ni jedan od kandidata ne poseduje odlučni i veliki momentum koji bi mu zagarantovao glasove tkz. kolebljivih država koje nose 93 elektorska glasa. Kamala Haris je u desantu na televizije, a procene govore da je potrošeno više od 10 milijardi dolara na izbornu utakmicu od početa procesa prošle godine. Osvajaju se glasovi i na društvenim mrežama, dok se pokušaja atentata na Donalda Trampa gotovo niko više i ne seća. Elon Mask je uzeo lično učešće na Trampovom mitingu, za koji je u svojoj analizi za Pinkov portal srpski analitičar Jovan Babić primetio da posle egzaltiranog ulaza, govor bio isti takav. Iznosio je paušalne tvrdnje da će ovi izbori biti poslednji ako Tramp ne pobedi i da će Tramp sačuvati demokratiju u Americi. Ni u jednom trenutku nije objasnio kako misli da će to biti poslednji izbori, jer su ovo 60-ti izbori od osnivanja SAD i ne postoji nijedan znak da neće biti 61-ih izbora, ko god da sada pobedi. Isto tako nije otkrio ni ko to „krade“ demokratiju u SAD, pa da neko mora da je sačuva.

Čikaški savet za globalne poslove objavio je u svojoj istraživačkoj studiji da skoro 60 odsto birača kaže da će ekonomija i inflacija u velikoj meri uticati na njihov izbor u novembru, dok manje od 20 odsto kaže isto za ratove koji su u toku u Gazi i Ukrajini.

Usled elementarnih nepogoda otkazan je sastanak Ramštajn grupe za odbranu Ukrajine zbog otkazivanja prisustva američkog predsednika Bajdena. Ovaj događaj je poslužio kao novi zamajac za novo recikliranje već viđene ruske propagandne matrice koja počiva na tezi da “saveznici napuštaju Ukrajinu”. Iako nema apsolutno nikakvih naznaka u tom pravcu ovakva propaganda ima manjeg ili većeg uspeha na Globalnom jugu gde mediji i analitičari bliski ruskom narativu već unapred slave fikciju o skorom kraju ukrajinskog otpora i velikoj pobedi Rusije.

Bivša predsednica Tajvana kreće u posetu Evropi kako bi afirmisala međunarodnu poziciju demokratskog ostrva. Tsai Ing-wen će govoriti na konferenciji Forum 2000 koja se održava u Pragu. Podaci inače govore da je Tajvan veći ulagač u Češkoj Republici od NR Kine.

Izrael nastavlja ograničenu kopnenu operaciju Severna strela na jugu Libana. Portparol izraelskih oružanih snaga admiral Danijel Hagari je saopštio da su u šiitskim selima uz granicu napravljene terorističke baze. Otkrivena je velika količina zaliha opreme i oružja za potrebe Radvan jedinice Hezbolaha. Snajperske puške, protiv-raketni bacači, jurišne puške, mitraljezi, balistički prsluci i naočare za noćna osmatranja uskladištene u civilnim kućama sa ciljem preduzimanja velikog napda kodnog naziva “osvajanje Galileje”. Operacija osvajanje Galileje je istovetan scenario po kome je Hamas izveo napad na civile uz Pojas Gaze 7. oktobra prošle godine. Za to vreme vlasti u Teheranu prave svojevrsni lov na veštice u atmosferi u kojoj niko nikome više ne veruje. General iranske revolucionarne garde Esmail Gani se nalazi u pritvoru kako navode međunarodni izvori. Raste sumnja u iranskom establišmentu u prilog infiltracije izraelskih službi u sam centar planiranja i odlučivanja. Novi vođa Hamasa Jahja Sinvar se dve nedelje nije oglasio što ide u prilog glasinama da je likvidiran u nekom od izraelskih napada. Nema još uvek potvrđenih informacija o likvidaciji Sinvara, a u Teheranu dodatno raste anksioznost u iščekivanju izraelske odmazde. Medijski natpisi ukazuju na razmimoilaženje između Izraela i Amerike u pogledu potencijalnih cilejva predstojećeg napada. Teheran preti da će gađati naftna polja u arapskim zemljama i Azerbejdžanu ukoliko se njihova naftna industrija nađe na izraelskoj meti. Iran nema sposobnost dugotrajnog vođenja rata na velikim distancama.