'DOK VI OVO GLEDATE, JA SAM MRTVA' Žena se odlučila za smrt eutanazijom, a sada su objavljene njene POSLEDNJE REČI

Paola Mara juče je umrla u 53. godini u kontroverznoj švajcarskoj klinici, nakon što je rekla da je osećala da nema drugog izbora nego da se odluči na ovaj potez nakon duge i teške borbe sa rakom dojke i debelog creva.

Bivša muzičarka i humanitarna radnica je pre smrti snimila video u kom govori o asistiranom samoubistvu. U video klipu objavljenom danas, rekla je:

- Kada budete gledali ovo, ja ću biti mrtva. Izabrala sam da odem na ovaj način jer odbijam da dopustim terminalnoj bolesti da diktira uslove mog postojanja.

- Bol i patnja mogu postati nepodnošljivi. To je spora erozija dostojanstva, gubitak nezavisnosti, oduzimanje svega što čini život vrednim življenja. Asistirano samoubistvo ne znači odustajanje. Zapravo, radi se o povratku kontrole. Ne radi se o smrti. Radi se o dostojanstvu. Radi se o pravu ljudi da okončaju svoju patnju pod svojim uslovima.

- Dakle, dok gledate ovo, ja sam mrtva. Ali vaše gledanje ovoga može pomoći u promeni zakona o asistiranom samoubistvu.

U pratećem otvorenom pismu liderima stranaka u Vestminsteru, Mara je rekla da je, zbog trenutnog zakona, morala sama da putuje u Švajcarsku jer nije želela da njene voljene "ispituje policija ili da zapadnu u pravne nevolje.

Kanađanka, koja je živela u Londonu više od 30 godina, napisala je: "Ogorčena sam što nemam izbora. Mislim da je to nepravedno i okrutno. Šta je sa svim onim teško bolesnim ljudima koji nemaju 15.000 funti, koliko je potrebno da biste došli u Dignitas? Ovaj okrutni zakon će ih naterati da podnose bolnu smrt, ili ih naterati da sami okončaju svoje živote na brutalan način."

Fotograf koji je autor Paolinog poslednjeg snimka rekao je da ju je upoznao prošle godine i da je bio dirnut njenom pričom.

- Želeo sam da prikažem osobu koja nije suicidna. Nije bila depresivna, nije bila nesrećna, nije bila žena koja nije volela svoj život. Veoma je volela svoj život i zaista je želela da ostavi neki trag.

Ranije ovog meseca, Ser Keir Starmer, vođa opozicije u Ujedinjenom Kraljevstvu, rekao je da je "posvećen" omogućavanju glasanja o legalizaciji eutanazije ukoliko Laburisti pobede na opštim izborima u Velikoj Britaniji.

Asistirano samoubistvo je zabranjeno u Engleskoj, Velsu i Severnoj Irskoj, sa maksimalnom kaznom zatvora od 14 godina. U Škotskoj, to nije specifično krivično delo, ali pomaganje u smrti drugoj osobi može biti okarakterisano kao ubistvo.

Sara Vuton, izvršna direktorka organizacije Dignity in dying, rekla je na ovu temu za Dejli mejl: "Paolina poslednja molba dolazi u prelomnom trenutku za kampanju za asistirano samoubistvu u Velikoj Britaniji."

"Promene postaju sve izglednije u delovima Britanskih ostrva, sa rastućim nivoom podrške javnosti za bolji i humaniji zakon za teško bolesne ljude. Širom zemlje, veliki broj ljudi moli za promenu zakona koji je surov i star više od šest decenija - bez obzira na to ko su, gde žive ili za koga glasaju."

Organizacija je citirala svoje nedavno istraživanje javnog mnjenja koje pokazuje da sada postoji podrška za promenu zakona u svakoj pojedinačnoj izbornoj jedinici u Velikoj Britaniji.

Šta srpski zakoni kažu o eutanaziji?

Kako u Srbiji eutanazija nije legalizovana, ono što je najpribližnije tome jeste član Zakona koji se odnosi na ubistvo iz samilosti, a kazna za njega jeste manja u odnosu na druge oblike ubistva, osim za ubistvo iz nehata, za koje je zaprećena ista kazna u trajanju od šest meseci do pet godina.

- Ko liši života punoletno lice iz samilosti zbog teškog zdravstvenog stanja u kojem se to lice nalazi, a na njegov ozbiljan i izričit zahtev, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina - navodi se u Krivičnom zakonu.

Kako je ranije objasnio advokat Jugoslav Tintor, kod eutanazije nije u pitanju nehat, te se ne može okarakterisati kao krivično delo ubistvo iz nehata.

- Kod ubistva iz samilosti, gde je motiv da ublaži drugome patnju i muke, zakonodavac propisuje kaznu u ravni krivičnog dela ubistvo iz nehata, što daje reč o jednom privilegovanom obliku krivičnog dela. Zakonodavac prepoznaje te situacije, jer da nije propisano delo ubistvo iz samilosti, bilo bi reči o ubistvu, za koje je zaprećena kazna zatvora od 5 do 15 godina -rekao je Jugoslav Tintor prošle godine, kada je javnost potresao slučaj iz Zemuna kada je muž ubio suprugu na njen zahtev jer je bila teško bolesna.

Kako je Tintor objasnio, za krivično delo ubistvo iz samilosti gde je zaprećena kazna zatvora do pet godina, osuđeni bi mogao da dobije i uslovnu osudu.

- Kada je reč o krivičnom delu ubistvo, za koje je zaprećena kazna od 5-15 godina zatvora, zakon kaže da se kazna za krivično delo gde je minimum pet godina zatvora, kazna može ublažiti do 3 godine.

Kako je naveo, zakonodavac je prepoznao da to nije pravično u određenim situacijama. Kada je reč o ubistvu iz samilosti, najvažniji je momenat dokazivanja, da su okolnosti situacije zaista takve da je neko lišen života kako bi se lišio neizdržive patnje.

- Tu je stvar dokazivanja, ako imate na primer nekoga na aparatima gde mu je od strane lekara konstatovano da je u komi sa neizvesnom situacijom ili situacije teške bolesti i patnje kroz koje prolaze ljudi. Potrebno je da postoje dokazi o medicinskom stanju. Sud bi procenjivao u svakom konkretnom slučaju, bilo bi veštačeno od strane veštaka.

Dokle god osoba koja je lišena života je u stanju u kojem može da se leči, osumnjičeni ne može da se pozove na to da je želeo da je liši patnje. Takođe, nedokazivo je da je osoba tražila od nekoga da je ubije, a nakon što je pokojna, sve se svodi samo na reč izvršioca.

U Srbiji je bilo reči o uvođenju eutanazije, to jest prava na dostojanstvenu smrt, ali se ona svela samo na Nacrt građanskog zakonika, koji do sada nije ušao u procedure usvajanja.

Žena iz Zemuna tražila od muža da je ubije

Zoran Ž. (73) je prošle godine ubio suprugu Vlatku Ž. (71) u Zemunu, a zatim je presudio i sebi. Kako su ispričale komšije i porodica, u pitanju je bila njihova zajednička želja, a sumnja se da je razlog taj što je Vlatka bila teško bolesna.

Zločin se dogodio u Zemunu 16. jula kada su u kući pronađena tela supružnika. Zoran je suprugu upucao u leđa sa nekoliko metaka, a potom sebi presudio pucnjem u glavu.

Komšinica tvrdi da je verovatno ovakav čin bio "sporazumna odluka Zorana i Vlatke, da okončaju živote zajedno zbog njene bolesti".

Autor: