Otvaranje komercijalnih farmi za uzgoj nekih vrsta zmija moglo bi da obezbedi alternativne proteine za ljudsku ishranu, pogotovo u delovima sveta gde konzumacija mesa reptila nije tabu!
Zmije bi mogle, prema tvrdnjama nekih naučnika i istraživača, postati uobičajena hrana na jelovniku čoveka. Prema pisanju Theguardian, ova tema je dugo predmet istraživanja, a stručnjaci kažu da bi komercijalne farme zmija, posebno pitona, mogle da obezbede održive i alternativne proteine za ljudsku ishranu.
Jedan od istraživača dr Danijel Natuš podelio je svoja iskustva sa obrocima u kojima je piton bio glavna namirnica. Kako kaže, jeo je pitona spremljenog na sve moguće načine: pečenog na roštilju, u ražnjićima, kariju... dok je boravio u divljini malezijske džungle. Jedan od specijaliteta starosedelaca koji su bili domaćini dr Natušu je nekuvano meso pitona koje se suši sa začinskim biljem.
Ovaj stručnjak za gmizavce tvrdi isto što i većina ljudi koji su jeli zmijsko meso: da ima ukus piletine.
Da bi običan čovek probao ove specijalitete, trebalo bi da ode na Tajland ili u Vijetnam, gde su dr Natuš i njegov kolega iz Bocvane, dr Patrik Aust, nadgledali komercijalne farme pitona. Oni su otkrili da komercijalni uzgoj ovih gmizavaca može da ponudi održivu alternativu konvencionalnom stočarstvu u regijama poput južne Afrike i drugih oblasti gde vlada oskudica hrane i klimatske promene.
Zalihe zmijskog mesa ne bi poticale iz lova u divljini, već bi se uzgajale i dobijale iz jaja sa farmi: najbolji izbor kako se tvrdi bili bi burmanski piton, mrežasti piton i južnoafrički kameni piton.
"Ove zmije mogu da žive skoro mesec dana bez vode, a bez hrane čak čitavu godinu", kaže Natuš.
Naučnici podsećaju da nije reč o tome da svi nužno treba das pređu na ishranu ove vrste, ali treba razgovarati i o mesu pitona kao jednoj od opcija koja bi dobila istaknutije mesto u poljoprivredi mnogih zemalja.
Dr Natuš, predsedavajući Međunarodnom unijom za očuvanje prirode, sa posebnim osvrtom u grupi posvećenoj zmijama, kaže da pitoni imaju i druge prednosti: ove zmije mogu postati bolji izvor proteina od stoke, živine ili nekih vrsta riba. Ovu hipotezu dr Natuš potkrepljuje činjenicama da je gmizavcima potrebno manje vode, proizvode manje gasova, otporniji su na ekstremne klimatske uslove i ne prenose bolesti poput ptičjeg gripa ili Covid-19.
"Ako je čovečanstvo ozbiljno u pogledu istinske primene održive prakse svake vrste i obezbeđivanja budućnosti, treba razmišljati šire i van komercijalnih okvira", rekao je Natuš.
Istraživači kažu da je veća verovatnoća da se komercijalna poljoprivreda ovog tipa razvije u delovima Afrike i Azije gde konzumacija zmija nije tabu. Patrik Aust veruje da bi to mogla biti održiva opcija u južnoj Africi, posebno u delovima gde teška suša ubija stoku.
Komercijalni uzgoj pitona je daleko manje verovatan u nekim delovima sveta, gde ove zmije nisu endemici.
Lin Švarckof, šef zoologije i ekologije na Univerzitetu Džejms Kuk kaže da je potrebno detaljnije ispitivanje svih aspekata uzgoja pitona pre nego što čovečanstvo odluči treba li da počne da jede reptile svakodnevno. Ona podvlači da bi prva informacija pre početka uzgoja pitona trebalo da bude kako bi se odvijao lanac snabdevanja. Osim toga, pitoni rastu brzo, ali se ne uzgajaju lako, pa bi morali da im se obezbede adekvatni uslovi života, a to često nije moguće ili je izvodljivo, ali veoma skupo, pogotovo u industrijskom obimu. Švarckof predlaže alternativu uzgoju zmija za ljudsku ishranu i kaže da je bolje ponuditi svetu biljnu hranu, ako je potrebno više ljudi spasavati od gladi.
