Portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da rešavanje pitanja Kosova i Metohije pre svega zavisi od stava naroda i rukovodstva Srbije i da ne bi trebalo prepustiti Zapadu da sam odlučuje o tome.
U odgovoru na pitanje Sputnjika Srbija o tome kako rešiti pitanje Kosova i Metohije, ona je rekla da "Srbija bukvalno brani centar Evrope od totalnog uništenja".
"Pitanje je da li je moguće u centru Evrope uništiti zemlju i temelj kulture jednog naroda ili se to može sprečiti na osnovu međunarodnog prava, činjenica. Rešavanje tog pitanja nije stvar horoskopa, nego je presudan stav naroda i rukovodstva po tom sudbonosnom pitanju za Srbiju, ceo Balkan, ali i šire", rekla je Zaharova za Sputnjik.
Ona je, takođe, odgovarala na pitanja srpskih medija u onlajn formatu, u organizaciji beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Zaharova je rekla da svi moraju da znaju, i u Srbiji, kao i u Rusiji, da su oni sa kojima se vode razgovori o rešavanju nekog pitanja istorijski bili kolonizatori, da su vodili osvajačke ratove, da su eksploatisali druge države i svoju politiku izgradili na lažima, manipulacijama i insceniranim situacijama.
Kako je dodala, "svi znaju da za SAD, EU ili kolektivni Zapad ne važi obavezno ispunjavanje onogo što je na papiru dogovoreno".
"Srbija, Rusija, bilo koja zemlja, mora da zna koje su realne, faktičke garancije ako se postigne sporazum. Mogu da navedem milion primera, kao recimo kada je bivši američki predsednik Donald Tramp obećao kredite Srbiji, investicije, potpisao neke sporazume i ništa nije ispunjeno", navela je Zaharova.
Ona je, na pitanje da li je Beograd nekako mogao da spreči masovno iseljavanje Srba tokom poslednjih osam godina, s obzirom na to da je, prema pojedinim podacima, u tom periodu Kosovo i Metohiju napustilo 45.000 Srba, rekla da razlog proterivanja naroda sa KiM nije politički, već etnički.
"U osnovi političke filozofije i mentaliteta zapadnog režima je njihova uverenost da ljudi nisu jednaki. I to ne samo SAD, najaktivniji igrač su uvek bili Nemačka i Britanija, sve to se radi njihovim rukama. Prištinski politički zvaničnici nisu čak ni separatisti, već borci sa krvavim rukama, a preko njih pokušavaju da utiču na region i odluke koje donosi Beograd", napomenula je Zaharova.
Prema njenim rečima, "mora se priznati da se Srbija, narod i političari bore u najtežim uslovima", kada se mešaju u njene unutrašnje poslove i obmanjuju je.
"Tu se ne radi samo o suprotstavljanju, NATO već i o tome da Srbija ume da prepozna kada pokušavaju da je prevare", istakla je ona.
Kako je rekla Zaharova, situacija bi bila još teža da Beograd nije imao stav da "brani nacionalne interese Srbije".
Upitana da li bi Srbija mogla da postane član organizacije BRIKS, Zaharova je rekla da to isključivo zavisi od nje.
"Ako je Srbija zainteresovana, ako to želi, ona može da pretenduje na članstvo u toj organizaciji. Ali to je isključivo odluka Beograda. I mi smo član BRIKS, nema nikog ko je glavni i kome se potčinjavaju, odluke donosimo ravnopravno. Ako Srbija to želi i ostali članice ne budu protiv, onda nema prepreka za to", zaključila je ona.
