Nakon što je provela 24 godine zaključana u podrumu, gde ju je zatočio izopačeni otac, Elizabet Fricl uživa u slobodi, daleko od očiju javnosti.
Jozef Fricl ju je držao u podrumu porodične kuće u austrijskom Amštetenu od njene 18. do 42. godine, gde ju je skoro svakodnevno silovao. Napravio joj je sedmoro dece, od kojih je jedno preminulo nedugo po rođenju, pa ga je Fricl hladnokrvo bacio u peć.
Troje dece je ostavio u podrumu sa majkom, a troje je živelo sa njim i suprugom, odnosno njihovom bakom Rozmari.
Bez sunčeve svetlosti, svežeg vazduha i interakcije sa drugim ljudima, Elizabet je živela u pravom paklu sve dok jedno dete nije završilo u bolnici, što je podiglo uzbunu.
Fricl je 2009. osuđen na doživotnu robiju, a ove nedelje je iz psihijatrijske ustanove prebačen u regularni zatvor. U martu će biti odlučeno da li će biti pušten na uslovnu slobodu, na šta ima pravo.
Zatvor u podrumu Fricl je 28. avgusta 1984. pozvao ćerku da mu se pridruži u renoviranom podrumu kuće da mu pomogne oko postavljanja vrata. Međutim, omamio ju je eterom i tada je počela njena noćna mora. Prve dve godine je provela sama, a onda je počeo da je siluje, mada se govorilo da ju je zlostavljao još od njene 11. godine. Prvo dete, ćerku Kerstin, rodila je u avgustu 1988. Dve godine kasnije je rodila i Stefana. Pokušavala je da ih uči osnovnim stvarima koje je i sama znala. Decu koju je izvodio "na površinu", ostavljao bi u obližnjem žbunju ili pred vratima, sa porukom koju je navodno napisala Elizabet, koja je poručila da decu ostavlja roditeljima na čuvanje. Šokantno, socijalne službe nikada nisu ništa preispitivale i Friclovima je dozvoljeno da se brinu o njima. Za sve se saznalo kada se Kerstin (19) razbolela, a Elizabet je uspela Fricla da ubedi da je odvede kod lekara. Fricl je tada tvrdio da ima poruku od majke deteta koja objašnjava o kakvom zdravstvenom problemu se radi. Policija je nedelju dana ispitivala Kerstin i pokušavala da nađe nekoga ko je poznaje. Potom su uočili brojne nepravilnosti. Da li zbog pritiska, ili poslednje trunke savesti, Fricl je 26. aprila 2008. oslobodio Elizabet. Odmah je otišla u bolnicu da vidi ćerku gde je bolničko osoblje pozvalo policiju. Nakon što joj je policija obećala da ne mora više nikada da vidi oca, ispričala je šta joj se dogodilo.
Sloboda
Kada je Elizabet oslobođena 2008. godine, sa troje "podrumske dece" je morala da prođe kroz niz terapija.
Tim socijalnih radnika, psihijatara i terapeuta je svakodnevno radio sa njima u klinici izvan Amštetena. Najmlađi Feliks je najviše vremena provodio u dvorištu, dodirujući travnjak. Svaki oblak je za njih bio pravo čudo.
Nedugo po oslobađanju, Elizabet je razvila opsesiju čišćenjem, pa se tuširala 10 puta dnevno. Postepeno se ponovo ujedinila sa troje dece koja su živela u kući, iznad njih.
Podrumska deca nikada nisu upoznala Lisu, Moniku i Aleksandra.
Vezu sa majkom Rozmari je bilo veoma teško popraviti. Elizabet nije mogla da veruje da majka nije znala šta se događa u podrumu.
Rozmari je policiji prijavila nestanak ćerke, a kako nedeljama nije bilo nikakvih vesti, pomislila je na najgore. Iznenada, dobila je pismo od Elizabet u kome je tvrdila da joj se smučio život sa porodicom i da je zato pobegla. Fricl je policajcu rekao da veruje da im se ćerka pridružila nekoj sekti.
Ipak, Fricl je vrlo dobro znao gde je Elizabet, a Rozmari navodno ništa nije sumnjala.
Kada se pročulo za skandal, Rozmari je otišla od kuće i pokušala da živi od male penzije i prodaje ručno pravljenih torbi i slika.
Posle nekog vremena, uspela je da obnovi odnos sa ćerkom. koju je počela da obilazi jednom nedeljno.
Novi život na selu
Nakon suđenja, koje je pratio ceo svet, Elizabet je dobila novi identitet, a danas sa svoje šestoro dece živi u kući u jednom austrijskom selu, na nepoznatoj lokaciji. Ime sela ne sme da se otkrije i u medijima se spominje samo kao "selo iks".
Deca, koja danas imaju između 21 i 35 godina, spavaju u sobama čija su vrata stalno otvorena, jer su zbog godina provedenih u podrumu doživela veliku traumu. Njihova kuća je pod konstantnim nadzorom i redovno je čuvaju stražari. Bilo kog znatiželjnog posetioca će za nekoliko minuta pokupiti policija.
I lokalni meštani se trude da zaštite njihovu privatnost.
- Postoji samo nekoliko meštana tamo i svi su u dogovoru sa policijom. Brzo su me okružili i rekli su mi: "Ne žele da pričaju sa tobom, ne žele da te vide, gubi se" - rekao je svojevremeno jedan fotograf koji je želeo da se prikrade izolovanoj porodici.
Vlasnik lokalnog restorana je rekao: "Dobro su. Često dolaze kod mene i ophodim se prema njima kao i prema bilo kom drugom gostu. Svi u selu ih znaju."
- Imajući u vidu kroz šta su sve prošli, veoma su fini, srećni i smeju se često - rekao je još jedan meštanin.
Samo godinu dana nakon suđenja, mediji su prenosili da se Elizabet zaljubila u Tomasa Vagnera, jednog telohranitelja koji je imao zadatak da je čuva. Iako je bio 23 godine mlađi od nje, uselio se u njenu kuću.
Psihijatri su procenili da joj je romansa pomogla da prevaziđe traume, zbog čega je značajno smanjena njena terapija kojom je lečila posttraumatski poremećaj.
- Ovo je vidljivi dokaz da je ljubav najsnažnija sila na svetu - rekao je jedan od psihijatara.
U međuvremenu, nastavila je sa "običnim" životnim aktivnostima - naučila je da vozi, pomagala je deci sa domaćim zadacima, sprijateljila se sa komšijama...
- Izgubila je najbolje godine svog života u tom podrumu, veoma je usredsređena da joj svaki dan bude ispunjen aktivnostima - naveo je.
U to vreme su mediji preneli da je Tomas postao namučenoj deci poput starijeg brata.
Jedna rođaka je 2011. otkrila da se Elizabet vratila normalnom životu, koliko je to moguće.
- Voli da ide u kupovinu. To nije mogla da radi dok je bila zaključana. Voli farmerke sa svetlucavim džepovima, a vožnju je položila bez teškoća. Deca idu u školu i uče - rekla je tada izvesna Kristin R.
Kako je istaknuto, Elizabet nema finansijskih teškoća jer joj država obezbeđuje dečji dodatak koji joj je bio uskraćen tokom zatočeništva.
