Birališta su otvorena u sedam sati po lokalnom vremenu, a glasanje će trajati do 18 sati. Konačni rezultati očekuju se oko 20:30, prenosi Rojters.

Anastasijades (71) se na izborima suočava sa dva glavna protivkandidata, a prvi je Nikolas Papadopulos, lider Demokratske partije desnog centra (DIKO) i bogati potomak pokojnog bivšeg kiparskog predsednika Tasosa Papadopulosa.

Drugi je Stavros Malas, kandidat kog je podržala komunistička Napredna stranka radnog naroda (AKEL).

Ankete pokazuju da Anastasijades ubedljivo vodi u odnosu na oba protivkandidata, ali je malo verovatno da će osvojiti više od 50 odsto glasova i tako izbeći drugi krug, planiran za 4. februar.

Pravo glasa, kako prenosi AP, ima 551.000 ljudi.

Neizvesno je, međutim, da li će se Papadopulos (44) ili genetičar Malas (50), koji je i 2013. godine bio protivkandidat Anastasijadesu, naći eventualno u drugom krugu.

Drugi kandidati za predsednika Jorgos Lilikas, bivši ministar spoljnih poslova, i Hristos Hristu, lider krajnje desničarske ELAM partije, poprilično za njima zaostaju u anketama.

Anastasijades, koji se kandiduje za drugi i, kako tvrdi, poslednji predsednički mandat, predstavlja političku "staru gardu".

Kaže da je zahvaljujući njegovom iskustvu i političkom umeću načinjen napredak u poslednjoj rundi pregovora sa kiparskim Turcima o ponovnom ujedinjenju ostrva kao federaciji sa dve zone. To je, prema njegovoj oceni, najbliže što su se za više od četiri decenije primakli dogovoru prihvatljivom za obe strane.

Ti pregovori su, međutim, u julu doživeli neuspeh, a Anastasijades je za to optužio tursku "iracionalnu opsesiju" da Kipar stavi pod sopstvenu "šapu" i pretvori ostrvo u svoj "protektorat" tako što će zadržati snage na ostrvu i pravo na vojnu intervenciju.

Anastasijades ističe da su mirovni pregovori i dalje njegova glavna briga, obećavši da će ih ponovo pokrenuti ako bude izabran za predsednika.

Ekonomija je, kako smatra AP, jedna od ključnih tema koja će odrediti pobednika.

I Papadopulo i Malas su kritikovali Anastasijadesa zbog efekata koji je trogodišnji paket mera štednje imao na srednju klasu, budući da je Kipar od 2013. tražio od partnera evrozone paket pomoći da bi izbegao bankrot usred bankarske krize pogoršane prekomernom državnom potrošnjom.