Protekli jul bio je jednak najtoplijem, ako ne i najtopliji ikad zabeleženi mesec, saopštio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš nove podatke Svetske meteorološke organizacije i Programa za klimatske promene Kopernik.

- Prema najnovijim podacima Svetske meteorološke organizacije i njenog klimatskog centra - temperatura proteklog jula bila je jednaka ili viša od bilo kog meseca od kada se vrše merenja, a tome je prethodio najtopliji ikada zabežleni jun - rekao je Gutereš.

Upozorio je da ako odmah ne preduzmemo mere za ublažavanje klimatskih promena takvi ekstremni vremenski fenomeni će biti samo vrh ledenog brega.

- I taj se ledeni breg takođe se brzo topi. Vodeći svetski naučnici ukazuju da moramo ograničiti porast temperature na 1,5 stepeni C ako želimo da izbegnemo najgore posledice klimatskih promena. Moramo smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 45 odsto do 2030. godine. Moramo postići karbonsku neutralnost do 2050 - upozorio je Gutereš.

Prema njegovim rečima neophodno uključiti klimatske rizike u sve odluke kako bi se podstakli klimatski otporan rast, smanjili ranjivost od klimatskih promena i izbegli ulaganja koja bi mogla prouzrokovati još veću štetu

Ovo saopštenje dolazi i kao uvod u predstojeći Samit o klimatskoj akciji 2019. na najvišem nivou, a koji će u septembru biti održan u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Generalni sekretar je pozvao lidere svetskih vlada, kompanija i civilnog društva da dođu na Samit sa konkretnim planovima - jasnim koracima za jačanje nacionalnih doprinosa do 2020. godine i strategijama za karbonsku neutralnost do 2050. godine.

Pomenuo je i neke dosadašnje akcije i rezultate

Iniicijativa za čist vazduh Samita o klimatskoj akciji koja poziva nacionalne i podnacionalne vlade da se obavežu da će osigurati kvalitet vazduha koji će biti bezbedan za njihove građane i da će uskladiti svoje politike u oblasti klimatskih promena i zagađenja vazduha do 2030. godine.

Globalni dogovor UN je objavio da 28 kompanija sa ukupnom tržišnom vrednošću od 1.300 milijardi američkih dolara prelazi na novi nivo klimatskih ambicija, u skladu sa ciljem da se porast globalne temperature ograniči na 1,5 stepen C.