Legendarni košarkaš Kobi Brajant poginuo je u 41. godini zajedno sa svojom ćerkom Đijanom Marijom i još sedmoro osoba posle pada helikoptera u gradu Kalabas u Kaliforniji. Posle njegove smrti, košarkaški svet je ostao u šoku, jer je "otišao" košarkaš koji je ostavio trag na generacije i koji je bio cenjen i voljen. 

Ipak, iako je sve u životu Kobija delovalo savršeno, uz porodicu, ženu i svoje ćerke, mnogo problema imao je sa roditeljima. 

Brajant je rođen 23.  avgusta 1978. godine u Filadelfiji iz braka Pem i Džoa koji su se uzeli tri godine ranije i pored Kobija dobili još dve ćerke. Naravno, roditelji su bili podrška slavnom košarkašu tokom karijere, a prvi problemi nastali su kada je Kobi poželeo da se oženi Vanesom, a kulminirali su 2013. godine kada su Pem i Džo odlučili da prodaju vredne sportske rekvizite iz karijere svog sina, i to, bez njegovog znanja, sa ciljem da kupe novu kuću.

To je bio i jedan od glavnih razloga zbog kojeg nisu bili i na Brajantovom oproštaju od košarke 2016. godine. Prema pisanju medija u SAD-a, njihov odnos je do njegove smrti ostao zategnut i hladan.

Kobi je svoju veliku i najveću ljubav, tada osamnaestogodišnju Vanesu, upoznao kada je imao tek 21 godinu i brzo je zaprosio. Tada je majka Pem odlučila da ne podrži njihovu vezu i brak jer je smatrala da su isuviše mladi. Iz tog razloga, cela porodica, uključujući oca i dve sestre, nije prisustvovala venčanju te 2001. godine.

Ipak, samo rođenje Natalije, prve Kobijeve ćerke uticalo je na veliko pomirenje koje je potrajalo skoro deceniju, do 2013. godine.

- Naši odnosi su s*anje. Kažem, kupiću im jako lepu kuću, a odgovor koji sam dobio je bio da ona nije bila dovoljna. I onda prodaju moja s*anja - rekao je Kobi tada u jednom od intervjua za ESPN.

Pismo Kobija svom sedamnaestogodišnjem sebi - poruka roditeljima

Smatra se da je sve što je prošao jedan od glavnih razloga zbog kojih je u pismu koje je sam sebi napisao, i zbog kojeg je dobio oskara za kratki film, istakao da u porodicu treba investirati, a ne davati njima.

- Očito, davanje materijalnih sredstava može izgledati kao prava odluka. Voliš ih, i uvek su bili tu za tebe, tako da je ispravno da oni sa tobom dele tvoj uspeh i sve što dolazi sa njim. Tako, kupiš im auto, veliku kuču, platiš sve račune. Želiš da vode lep i udoban život, je li tako - napisao je on i onda nastavio.

- Najvažniji savet koji ti mogu dati je da se pobrineš da roditelji ostanu roditelji, a ne menadžeri. Pre nego potpišeš taj prvi ugovor, obezbedi pravi budžet za svoju porodicu, onaj koji će im omogućiti da žive lepo, dok sa druge strane ti rasteš u svom poslu i praviš veliki uspeh. Na taj način, deca tvoje dece će moći da investiraju u svoju budućnost kada za to dođe vreme. 

Posle svega, roditelji nisu bili sa Kobijem na njegovoj oproštajnoj utakmici, a ni onda kada su Lejkersi povukli dresove sa brojevima 24 i 8 koje je Brajant nosio tokom karijere. Takođe, roditeljima se nije ni zahvalio u svom obraćanju.

- Želim da kažem, hvala vam mnogo. Nisu samo moji dresovi koji tu vise za mene. To je sve zbog dresova koji su tu bili okačeni i pre mene. Oni su me inspirisali da igram ovu igru na visokom nivou. Medžik, Karim Abdul-Džabar, Šek, "gurali" su me svakog dana. Bejlor, Čemberlen, Gudrič, Vest, Vorti. Nastavlja se dalje i dalje.

On se zahvalio ćerkama za koje je rekao da bez obzira što su odrastale sa mnogo privilegija, od njih očekuje da naporno rade u životu

Roditelji su planirali da sportske rekvizite svog sina prodaju na aukciji jedne prestižne kuće. Očekivalo se da će stvari dostići vrednost od oko 500.000 dolara. Ali, usledio je novi veliki preokret u odnosima dve strane. Tako je samo nedelju dana pre početka zakazane aukcije, došlo do pomirenja.

- Žalimo zbog postupka koji smo uradili, kao i zbog izjava upućenih Kobiju Brajantu. Izvinjavamo se za nesporazum i neplanirani bol koji smo možda prouzrokovali našem sinu i cenimo finansijsku podršku koju nam on omogućava tokom godina. 

Utisak je da je Kobi i preko ovog postupka prešao bez problema. Tako je često isticao kako je ponsan na svoju porodicu, posebno na sestre.

- Zaista sam ponosan na njih. Uspele su da dođu do svog posla, žive svoje živote, brinu se o sebi. Sada bolje razumeju sebe, i ko su kao ljudi, umesto da se budu ogorčene jer se stalno oslanjaju na mene. 

Autor: Pink.rs