Sead Kukuruzović nestao je pre 13 godina, tačnije 17. marta 2011. godine, a njegova porodica tek je nedavno saznala kako je zapravo pronađen četiri meseca nakon nestanka. A sve to vreme, telo je stajalo u Zavodu za sudsku medicinu.
O stravičnom slučaju se putem Facebooka oglasila sestra nestalog Seada, Alma Smojver. Istakla je kako je cela porodica izuzetno pogođena.
- Budući da priča o mom bratu postaje javna, zatekli su me danas u inboksu novinarski pozivi, dobijam obaveštenja da se na fejsu piše o ovoj noćnoj mori, a budući da ne želim da se stvaraju priče, evo da se oglasim po pitanju toga što nam se dogodilo - započela je svoju ispovest.
- Pre 8 dana pronađen je moj brat. Danas smo ga sahranili. Da, priči je došao kraj, jednim delom. Ja se ne osećam kao da je kraj jer je priča o njegovom pronalasku apsolutno neverovatna, bezumna, i potpuno suluda. Naime, pronađen je 25.7.2011. godine u reci Savi kod mosta na Sajmišnoj cesti kod Mičevca, zapleten u nekakve stupove ili žice kod mosta, našli su ga radnici koji su tih dana valjda nešto radili na tom istom mostu. Potom su zvali policiju, policija ga je odnela na Zavod za sudsku medicinu gde su 26.7. uradili obdukciju, po svemu sudeći uzeli DNK i potom leš u stanju raspadanja, tzv. saponifikacije i potpuno bez mogućnosti fizičkog raspoznavanja, strpali u svoj frižider. Gde će moj brat ostati narednih 13 godina. Trinaest godina ćemo se mi svaki dan pitati gde je naš brat i sin, ujak i stric, posećivati psihijatre, piti tablete, tugovati, pomiriti se sa sudbinom, buljiti u prolaznike koji te podsete na njega, plakati dok gledaš spotove na kojima igra, čeznuti da je tu da ti vidi decu i da ih poduči nekoj dobroj plesnoj fori... Uglavnom, trinaest godina agonije. U kojoj moj brat leži sve to vreme na kilometar vazdušnom linijom na Šalati - stoji u objavi Seadove sestre Alme.
Objasnila je kako su ih obavestili gde se telo zapravo nalazi.
- I onda jednog dana, jedan policajac nazove mog brata, kaže mu da je EU pokrenula projekt formiranja kartoteke nestalih osoba na području država članica i bismo li hteli njega uvesti u kartoteku. Buraz pristaje, roditelji odlaze dati DNK. Dva i po meseca posle, pogađate, nama javljaju da leš s tim DNK imaju na Zavodu za sudsku medicinu... Puno više od toga ne znam ni ja i molim vas ne pitajte me ništa više od ovoga što sam napisala. Ko tu nije radio svoj posao, ne znam ni to jer moguće je da je na niz strana napravljena greška - istakla je Alma još jednom naglašavajući da je cela porodica pogođena.
Autor:
