Ljudi obično imaju hobije poput fotografije, sporta ili izrade rukotvorina, ali Krunoslavu je hobi uzgajanje divovskog povrća i biljaka u porodičnom vrtu.
Krunoslav Peić (40) iz Lovasa u Hrvatskoj uzgajanjem divovskog povrća bavi se pet godina. Na sajmu u Tovarniku s bundevom teškom 382 kg osvojio je četvrto mesto, supruga mu je bila treća s bundevom od 396 kg.
- Seme nabavljam iz Nemačke jer sam član Evropskog udruženja uzgajivača divovskog povrća. Oni mi šalju pakete tog semena. Nađe se tu svega, divovskih mrkvi, suncokreta, paprika, bundeva i sličnog - kaže Krunoslav Peić (40) iz srijemskog sela Lovasa.
Ljudi obično imaju hobije poput fotografije, sporta ili izrade rukotvorina, ali Krunoslavu je hobi uzgajanje divovskog povrća i biljaka u porodičnom vrtu. Time se u Hrvatskoj bavi samo 10 ljudi. S uzgajanjem megapovrća krenuo je iz radoznalosti. S obzirom na to da se time sad već bavi oko pet godina i ima nekoliko vrednih nagrada, može se reći kako je u tome uspešan.
Nedavno se takmičio na 14. Tovarničkom jesenskom sajmu, gde je osvojio treće mesto za najdužu tikvu, koja je bila dugačka 283 centimetra. Na toj Bundevijadi, jedinom takmičenju u megabundevama u Hrvatskoj, nije osvojio nagradu prvi put. Naime, već ranije je u dugačkim bundevama osvojio i prvo, i drugo i treće mesto. Kaže kako se tim hobijem bavi većinom sam iako i žena nekad pripomogne, a deci su ti divovi jako zanimljivi.
Tako je i njegova supruga Vedrana ove godine odlučila okušati se u takmičenju na Bundevijadi. Osvojila je treće mesto s bundevom teškom 396 kg, a na četvrtom mestu pratio ju je upravo suprug Krunoslav s malo lakšom bundevom od 382 kg. Za razliku od Hrvatske, u Nemačkoj postoji više takmičenja, poput onih na kojima se mere veliki suncokreti i kupusi, koje i Krunoslav uzgaja, međutim, još se nije odvažio ići na takmičenja u inostranstvo. Skromno kaže kako mu rezultati još ne dostižu te nivoe. Seme biljaka posredstvom društvenih mreža razmenjuje i s Amerikancima, Italijanima i Srbima.
- Da uzgajite bundevu, potreban je dugotrajan proces, to se seme u aprilu seje pa se presađuje početkom maja u vrt - objašnjava Krunoslav. Dodaje da se mora napraviti i maleni plastenik kako bi izrasle tako velike bundeve. Kaže kako je najbolje odmah napraviti veliki plastenik, ali sve zavisi od nečijih finansijskih mogućnosti.
- Klimatski uslovi takođe trebaju biti idealni da bi se mogla postići velika kilaža bundeve - objašnjava dalje Krunoslav tajnu uspeha uzgoja velikog povrća. Naglašava kako je veoma važno preduzeti agrotehničke mere kako bi se u tome ipak moglo uspeti.
- Najbitnija je analiza tla kako bi se videlo šta u zemlji ima, a šta bi se trebalo dodati ako zemlji treba od kojekakvih gnojiva ili mikroelemenata - kaže Krunoslav.
Najveća bundeva koju je dosad uspeo da proizvede težila je 440 kilograma, a bila je dugačka gotovo tri metra. A bundeve nisu jedini divovi koji se mogu videti u Krunoslavovom vrtu. Velika je atrakcija i njegov mamutski suncokret visok preko četiri i po metra s prečnikom zlatne glave od 48 centimetara.
Šali se kako ga je ove godine posadio čisto rekreativno.
- Dobio sam seme, posejao ga i slučajno je eto naraslo preko četiri metra – govori Krunoslav.
Kaže da ga je iznenadio rast njegovog megasunncokreta jer mu je ipak to bio prvi koji je posadio. Naglašava kako svoje ogromno povrće ne uzgaja za ljudsku prehranu nego isključivo za takmičenja. Od potencijalnih grdosija za konzumaciju je jedino paradajz. Ove godine ih je u vrtu imao čak 18 vrsta i s njima je išao i na mnogobrojne izložbe.
- Bilo je i onih težih od kilogram, ali to je isto dosta posla jer se mora raditi selekcija. Kao i kod bundeve, na biljci se ostavi jedan plod da bi mogao dovoljno narasti. Kad ih ostavite više, onda oni dele težinu i budu manji - opisuje Krunoslav. Kaže kako, nažalost, ljude odbijaju nepoznanica, pa nisu skloni kupovini i konzumaciji, na primer, žutih paradajza.
Uzgaja i ukrasno bilje, bobičasto voće, maline, kupine i slično, tako da se u njegovom vrtu ne nalaze samo ogromni primerci nego i oni manji za svakodnevnu upotrebu.
- Pre svega morate to voleti raditi, a onda ostalo. To je ljubav prema biljkama, povrću i voću - zaključuje Krunoslav, čije će bundeve jednog dana možda i nadjačati trenutnog hrvatskog rekordera od 660 kilograma.