Posle toga stres ponovo raste.
Istraživanja pokazuju da redovan odmor može poboljšati sreću, produktivnost, pa čak i zdravlje.
Nije važno koliko dugo ste odsutni, već koliko često sebi pružate toliko potrebno bekstvo od svakodnevice.
Kratka, ali dobro isplanirana putovanja mogu vas osvežiti i napuniti energijom za nove izazove.
Idealna dužina odmora zavisi od mnogih faktora, uključujući vaš način života, tip posla i lične preferencije. Ipak, istraživanja pokazuju da postoji optimalno trajanje koje donosi maksimalne koristi za telo i um.
Kratak odmor (3-4 dana)
Ako nemate vremena za duže putovanje, čak i kratak odmor može imati pozitivan efekat. Vikend putovanja ili beg na nekoliko dana pomažu da se oslobodite stresa i osvežite energiju. Ključ je u dobroj organizaciji – birajte destinacije koje nisu previše udaljene kako biste maksimalno iskoristili vreme.
Srednje dug odmor (7-10 dana)
Mnogi stručnjaci smatraju da je ovo idealna dužina odmora. Zapravo, tačno osam dana. Prvih nekoliko dana organizam se prilagođava promeni okruženja, a tek nakon toga osećate pravi efekat opuštanja. Ovaj period je dovoljan da se potpuno isključite iz svakodnevice, napunite baterije i vratite motivisani.
Dug odmor (14 dana ili više)
Ako imate priliku za duži odmor, možete u potpunosti usporiti i dublje se opustiti. Međutim, neki ljudi nakon dve nedelje počinju da osećaju dosadu ili anksioznost zbog posla koji ih čeka. Takođe, istraživanja pokazuju da efekat odmora ne traje beskonačno – već nakon nekoliko nedelja, nivo stresa može ponovo početi da raste.
Najbolji odmor nije nužno najduži, već onaj koji vam omogućava da se osećate osveženo i motivisano. Umesto da se oslanjate na jedan veliki godišnji odmor, pokušajte da planirate više kraćih odmora tokom godine. Na taj način ćete češće imati priliku da se resetujete i poboljšate kvalitet života.
Autor: Snežana Milovanov
