Muamer Zukorlić, narodni poslanik, izjavio je da je donja crta ljudskosti, da se promene pravila igre pre 'produžetaka', kao i da se to desilo pod takozvanom demokratskom vlašću i pod pokroviteljstvom ondašnjeg ministra za ljudska i manjinska prava, u junu 2010. godine.
Zukorlić je povodom izbora za nacionalna veća koja se održavaju u nedelju rekao da su to treći izbori u formi neposrednog biranja članova saveta, odnosno veća i da njegova iskustva po tom pitanju kreću od 2010. godine, kada su se „u toku igre promenila pravila“.
- Zapravo su to bili prvi izbori gde su se na ovaj način birali članovi veća i ja sam tada imao priliku i čast da predvodim listu Bošnjačke kulturne zajednice, tada kao muftija. U pitanju su bile veoma burne godine na prostoru Sandžaka, jer je to bilo svega tri godine nakon onog udara na islamsku zajednicu. Između ostalog, tada je moj motiv kandidovanja bio da pomognem odbrani islamske zajednice, zato što je napad na islamsku zajednicu došao iz Bošnjačkog nacionalnog veća, ma koliko to paradoksalno zvučalo - izjavio je Zukorlić u emisiji Pravac, autora i voditelja Ksenije Vučić.
Foto: TvPink Printscreen
Zukorlić je podsetio na ondašnju izjavu gospodina Ugljanina, koji je 2006. godine rekao „Od danas ne postoji više mešihat islamske zajednice, sva verska pitanja Bošnjaka će biti u nadležnosti Bošnjačkog nacionalnog veća“, u kojem je on bio predsednik.
- Nakon tri godine veoma kompleksnih problema braneći se islamska zajednica, mi smo shvatili da je neophodno ići prema tom veću i otkloniti žarište koje kreće. To su godine kada je Ugljanin bio ministar u početku sa Koštunicom, pa nastavio sa Tadićem, do 2008 godine u Koštuničinoj vladi, posle toga u Tadićevoj vladi. On je zapravo zloupotrebio i Bošnjačko nacionalno veće, ali to nije bilo dovoljno pošto mu BNV nije imalo operativne mehanizme, bila mu je potrebna država, odnosno državni mehanizmi - kazao je Zukorlić i dodao:
- Bez struktura vlasti, kao što je policija, ministarstvo vera i ostali mehanizmi vlasti, on nije mogao operativno ništa uraditi. Njemu je tada Koštuničina vlast, a kasnije i Tadićeva dala kompletne mehanizme na raspolaganje, da se obračuna sa islamskom zajednicom, odnosno sa mnom i da pokuša preuzeti islamsku zajednicu - istakao je Zukorlić.
Kako kaže, on je tada odlučio da ide prema veću, a narod je to shvatio i odlučio je da kazni Ugljanina.
- Mi smo tada imali izbore, iako bez ikakve političke infrastrukture, Ugljanin i Ljajić su tada imali svu vlast u Sandžaku. Uz sve to, mi, kao potpuni amateri u politici, odnosno u ovoj vrsti politike, ja sam se kandidovao, Bošnjačku kulturnu zajednicu kao nevladinu organizaciju smo imali i izašli smo sa kandidatima i uz svu njihovu mašineriju i sve ono što prati izbore, rezultat je bio sledeći, ja sam imao oko 49 odsto, Ugljanin je imao 34 odsto, Ljajić je imao 14 odsto - naveo je Zukorlić.
Foto: TvPink Printscreen
Prema njegovim rečima tada je nastala opšta panika, totalni haos.
- To je bilo iznenađenje koje oni nisu mogli da shvate ni da ga prihvate. Bez obzira što sam imao procenat ispod 50 odsto, sa još dva većnika Ljajićeve liste, mi smo imali većinu i trebalo je sasvim normalno da konstituišemo veće. Svi saveti u Srbiji se konstituišu prema jednom pravilniku, ali pošto nastaje panika na relaciji Ljajić-Ugljanin sa jedne strane, Tadić-Čipljić u Beogradu, sa druge strane, donose odluku da se promeni pravilnik za konstituisanje veća - ocenio je Zukorlić.
On ističe da su se „u toku igre promenila pravila“.
- Meni je to donja crta ljudskosti, da promenite pravila igre pre produžetaka. To se desilo pod takozvanom demokratskom vlašću, pod pokroviteljstvom Čipljića, ministra za ljudska i manjinska prava. Mi konstituišemo veće, oni ga ne priznaju. Onda pošto nemaju pravni mehanizam da to spreče, oni su nezakonito doneli odluku da priznaju tehnički mandat veća, što ne postoji, bukvalno nam ukradu četiri godine legitimiteta - istakao je Zukorlić.
