Autorski tekst prof. Duška Tomića, profesora na Beopolis univerzitetu u Beogradu i Americkom univerzitetu u UAE prenosimo u celosti:
Savremeni ratovi se više ne vode samo tenkovima, avionima i raketama. Sve češće, presudne bitke odvijaju se u sferi informacija, algoritama i digitalnih mreža. Operacija Epic Fury, koju su Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli protiv Irana krajem februara 2026. godine, predstavlja jedan od najupečatljivijih primera ove transformacije savremenog ratovanja.
U prvim satima operacije pogođeno je više od hiljadu ciljeva širom Irana – od komandnih centara Revolucionarne garde do raketnih baza, protivvazdušnih sistema i pomorskih instalacija. U operaciji su korišćeni stealth bombarderi B-2, krstareće rakete Tomahawk, borbeni avioni pete generacije F-35 i veliki broj napadačkih dronova. Međutim, ono što ovu operaciju čini istorijski posebnom jeste činjenica da je po prvi put u tako velikom obimu korišćena veštačka inteligencija kao deo operativnog sistema vođenja rata.
Drugim rečima, rat je prvi put ušao u fazu koju mozemo nazvati „algoritamskim bojištem“.
Brzina kao ključ savremenog rata
U modernim konfliktima presudan faktor postaje brzina obrade informacija. Dok su nekada vojni komandanti danima analizirali satelitske snimke i obaveštajne izveštaje, danas algoritmi mogu u roku od nekoliko sekundi da obrade ogromne količine podataka i identifikuju potencijalne ciljeve.
Veštačka inteligencija u ovom kontekstu ima tri ključne funkcije. Prvo, omogućava integraciju različitih izvora obaveštajnih podataka – od satelitskih snimaka i signalne obaveštajne aktivnosti do informacija sa društvenih mreža i otvorenih izvora. Drugo, AI sistemi mogu simulirati moguće reakcije protivnika i procenjivati scenarije eskalacije. Treće, ovi sistemi omogućavaju upotrebu autonomnih ili poluautonomnih platformi, naročito dronova koji mogu samostalno navigirati i identifikovati ciljeve.
Rezultat je dramatično skraćen proces donošenja odluka na bojnom polju. U vojnoj teoriji ovaj proces je poznat kao OODA petlja( (Observe–Orient–Decide–Act) – posmatranje, orijentacija, odluka i delovanje. Onaj ko uspe da ovu petlju izvrši brže od protivnika stiče ogromnu stratešku prednost.
Upravo zbog toga mnogi analitičari smatraju da će veštačka inteligencija u budućnosti imati sličan značaj kao nuklearno oružje u 20. veku – kao tehnologija koja fundamentalno menja odnos snaga u međunarodnoj bezbednosti.
Strategija „odsecanja glave“
Jedan od najdramatičnijih aspekata operacije bila je eliminacija vrhovnog iranskog liderstva, uključujući dugogodišnjeg vrhovnog vođu Alija Hamneija. Takva operacija predstavlja primer strategije poznate kao „decapitation strike“ – pokušaj destabilizacije protivničkog sistema uklanjanjem političkog i vojnog vrha.
Ideja iza ove strategije je jednostavna: bez centralnog autoriteta država gubi sposobnost koordinisanog odgovora. Međutim, istorija pokazuje da ovakav pristup ne daje uvek očekivane rezultate.
U nekim slučajevima uklanjanje liderstva dovodi do haosa i političke krize, ali u drugim slučajevima može proizvesti suprotan efekat – konsolidaciju sistema i jačanje nacionalnog jedinstva protiv spoljnog neprijatelja.
Iran je država sa snažnim institucionalnim strukturama, posebno unutar Revolucionarne garde i verskih institucija. Zbog toga ostaje otvoreno pitanje da li će ovaj udar dovesti do destabilizacije režima ili, paradoksalno, do njegovog dodatnog učvršćivanja.
Iranski odgovor: asimetrični rat
Iran se već decenijama priprema za scenario konflikta sa vojno nadmoćnijim protivnicima. Zbog toga je razvio kompleksnu strategiju asimetričnog ratovanja.
Prvi element te strategije predstavlja veliki arsenal balističkih raketa i dronova koji mogu gađati američke baze širom Bliskog istoka – od Bahreina i Katara do Kuvajta, Jordana i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Drugi element čine sajber operacije. Iran je tokom poslednje decenije razvio ozbiljne digitalne kapacitete koji mogu biti usmereni na energetsku infrastrukturu, bankarski sistem ili transportne mreže protivnika.
Treći element je mreža regionalnih saveznika i proxy organizacija, među kojima je najpoznatiji Hezbollah. Ove organizacije omogućavaju Iranu da proširi konflikt na različite geografske regione i time poveća pritisak na protivnike.
Takva strategija omogućava Iranu da vodi dugotrajni konflikt sa znatno jačim protivnicima bez ulaska u direktni konvencionalni rat.
Novi geopolitički poredak
Operacija Epic Fury odvija se u trenutku kada se globalni politički sistem nalazi u procesu transformacije. Početkom 2026. godine Iran je potpisao sporazum o strateškoj saradnji sa Rusijom i Kinom, čime je dodatno ojačana osovina koja mnogi analitičari vide kao osnovu novog multipolarnog poretka.
Iako taj sporazum ne predstavlja formalni vojni savez, on uključuje elemente obaveštajne saradnje, tehnološke razmene i političke koordinacije. Takva dinamika dodatno komplikuje strateške kalkulacije Zapada i povećava rizik od šireg geopolitičkog rivalstva.
Bliski istok na ivici nove krize
Jedan od najvećih rizika ovog sukoba jeste mogućnost destabilizacije energetskih tokova u Arapskom/ zalivu u srbiji poznatiji kao Persijski zaliv. Posebno je osetljiv Hormuški moreuz, kroz koji prolazi veliki deo svetske trgovine naftom i gasom.
Svaka ozbiljnija eskalacija u tom regionu mogla bi izazvati snažan potres na globalnom energetskom tržištu.
Istovremeno, države Zaliva – uključujući Ujedinjene Arapske Emirate i Saudijsku Arabiju – nalaze se u delikatnoj poziciji jer su strateški partneri Zapada, ali se geografski nalaze u neposrednoj blizini Irana.
Rat budućnosti
Operacija Epic Fury jasno pokazuje da se karakter ratovanja ubrzano menja. Klasična vojna sila i dalje ostaje važna, ali sve veću ulogu imaju tehnologija, podaci i algoritmi.
Ratovi budućnosti neće se voditi samo na kopnu, moru i u vazduhu. Oni će se odvijati istovremeno u digitalnom prostoru, sajber mrežama i informacionim sistemima.
U tom novom svetu moć neće pripadati samo državama sa najvećim armijama, već i onima koje imaju najnaprednije tehnologije i najbrže algoritme.
Zbog toga je Operacija Epic Fury mnogo više od jedne vojne akcije. Ona predstavlja nagoveštaj budućnosti u kojoj će veštačka inteligencija postati jedan od ključnih faktora globalne bezbednosti.
Savremeni ratovi se više ne vode samo tenkovima, avionima i raketama. Sve češće, presudne bitke odvijaju se u sferi informacija, algoritama i digitalnih mreža. Operacija Epic Fury, koju su Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli protiv Irana krajem februara 2026. godine, predstavlja jedan od najupečatljivijih primera ove transformacije savremenog ratovanja.
U prvim satima operacije pogođeno je više od hiljadu ciljeva širom Irana – od komandnih centara Revolucionarne garde do raketnih baza, protivvazdušnih sistema i pomorskih instalacija. U operaciji su korišćeni stealth bombarderi B-2, krstareće rakete Tomahawk, borbeni avioni pete generacije F-35 i veliki broj napadačkih dronova. Međutim, ono što ovu operaciju čini istorijski posebnom jeste činjenica da je po prvi put u tako velikom obimu korišćena veštačka inteligencija kao deo operativnog sistema vođenja rata.
Drugim rečima, rat je prvi put ušao u fazu koju mozemo nazvati „algoritamskim bojištem“.
Brzina kao ključ savremenog rata
U modernim konfliktima presudan faktor postaje brzina obrade informacija. Dok su nekada vojni komandanti danima analizirali satelitske snimke i obaveštajne izveštaje, danas algoritmi mogu u roku od nekoliko sekundi da obrade ogromne količine podataka i identifikuju potencijalne ciljeve.
Veštačka inteligencija u ovom kontekstu ima tri ključne funkcije. Prvo, omogućava integraciju različitih izvora obaveštajnih podataka – od satelitskih snimaka i signalne obaveštajne aktivnosti do informacija sa društvenih mreža i otvorenih izvora. Drugo, AI sistemi mogu simulirati moguće reakcije protivnika i procenjivati scenarije eskalacije. Treće, ovi sistemi omogućavaju upotrebu autonomnih ili poluautonomnih platformi, naročito dronova koji mogu samostalno navigirati i identifikovati ciljeve.
Rezultat je dramatično skraćen proces donošenja odluka na bojnom polju. U vojnoj teoriji ovaj proces je poznat kao OODA petlja( (Observe–Orient–Decide–Act) – posmatranje, orijentacija, odluka i delovanje. Onaj ko uspe da ovu petlju izvrši brže od protivnika stiče ogromnu stratešku prednost.
Upravo zbog toga mnogi analitičari smatraju da će veštačka inteligencija u budućnosti imati sličan značaj kao nuklearno oružje u 20. veku – kao tehnologija koja fundamentalno menja odnos snaga u međunarodnoj bezbednosti.
Strategija „odsecanja glave“
Jedan od najdramatičnijih aspekata operacije bila je eliminacija vrhovnog iranskog liderstva, uključujući dugogodišnjeg vrhovnog vođu Alija Hamneija. Takva operacija predstavlja primer strategije poznate kao „decapitation strike“ – pokušaj destabilizacije protivničkog sistema uklanjanjem političkog i vojnog vrha.
Ideja iza ove strategije je jednostavna: bez centralnog autoriteta država gubi sposobnost koordinisanog odgovora. Međutim, istorija pokazuje da ovakav pristup ne daje uvek očekivane rezultate.
U nekim slučajevima uklanjanje liderstva dovodi do haosa i političke krize, ali u drugim slučajevima može proizvesti suprotan efekat – konsolidaciju sistema i jačanje nacionalnog jedinstva protiv spoljnog neprijatelja.
Iran je država sa snažnim institucionalnim strukturama, posebno unutar Revolucionarne garde i verskih institucija. Zbog toga ostaje otvoreno pitanje da li će ovaj udar dovesti do destabilizacije režima ili, paradoksalno, do njegovog dodatnog učvršćivanja.
Iranski odgovor: asimetrični rat
Iran se već decenijama priprema za scenario konflikta sa vojno nadmoćnijim protivnicima. Zbog toga je razvio kompleksnu strategiju asimetričnog ratovanja.
Prvi element te strategije predstavlja veliki arsenal balističkih raketa i dronova koji mogu gađati američke baze širom Bliskog istoka – od Bahreina i Katara do Kuvajta, Jordana i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Drugi element čine sajber operacije. Iran je tokom poslednje decenije razvio ozbiljne digitalne kapacitete koji mogu biti usmereni na energetsku infrastrukturu, bankarski sistem ili transportne mreže protivnika.
Treći element je mreža regionalnih saveznika i proxy organizacija, među kojima je najpoznatiji Hezbollah. Ove organizacije omogućavaju Iranu da proširi konflikt na različite geografske regione i time poveća pritisak na protivnike.
Takva strategija omogućava Iranu da vodi dugotrajni konflikt sa znatno jačim protivnicima bez ulaska u direktni konvencionalni rat.
Novi geopolitički poredak
Operacija Epic Fury odvija se u trenutku kada se globalni politički sistem nalazi u procesu transformacije. Početkom 2026. godine Iran je potpisao sporazum o strateškoj saradnji sa Rusijom i Kinom, čime je dodatno ojačana osovina koja mnogi analitičari vide kao osnovu novog multipolarnog poretka.
Iako taj sporazum ne predstavlja formalni vojni savez, on uključuje elemente obaveštajne saradnje, tehnološke razmene i političke koordinacije. Takva dinamika dodatno komplikuje strateške kalkulacije Zapada i povećava rizik od šireg geopolitičkog rivalstva.
Bliski istok na ivici nove krize
Jedan od najvećih rizika ovog sukoba jeste mogućnost destabilizacije energetskih tokova u Arapskom/ zalivu u srbiji poznatiji kao Persijski zaliv. Posebno je osetljiv Hormuški moreuz, kroz koji prolazi veliki deo svetske trgovine naftom i gasom.
Svaka ozbiljnija eskalacija u tom regionu mogla bi izazvati snažan potres na globalnom energetskom tržištu.
Istovremeno, države Zaliva – uključujući Ujedinjene Arapske Emirate i Saudijsku Arabiju – nalaze se u delikatnoj poziciji jer su strateški partneri Zapada, ali se geografski nalaze u neposrednoj blizini Irana.
Rat budućnosti
Operacija Epic Fury jasno pokazuje da se karakter ratovanja ubrzano menja. Klasična vojna sila i dalje ostaje važna, ali sve veću ulogu imaju tehnologija, podaci i algoritmi.
Ratovi budućnosti neće se voditi samo na kopnu, moru i u vazduhu. Oni će se odvijati istovremeno u digitalnom prostoru, sajber mrežama i informacionim sistemima.
U tom novom svetu moć neće pripadati samo državama sa najvećim armijama, već i onima koje imaju najnaprednije tehnologije i najbrže algoritme.
Zbog toga je Operacija Epic Fury mnogo više od jedne vojne akcije. Ona predstavlja nagoveštaj budućnosti u kojoj će veštačka inteligencija postati jedan od ključnih faktora globalne bezbednosti.
