Autorski tekst Darka Obradovića za Kurir o veštačkoj inteligenciji
Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu napisao je za Kurir tekst o novom ratu za tehnološku dominaciju i veštačkoj inteligenciji u rasponu od bezbednosti u školama do geopolitičkog sukoba velikih sila.
Analizu Darka Obradovića donosimo ovde u celini:
Svet nije završio sa izazovima, rizicima i pretnja 20.veka, nalazi se u stanju nezavršenog Hladnog rata, a već se otvara novo polje za ukrštanje interesa vodećih država.
Fragmentacija se rađa na jednom zanimljivom polju za koje smo svi manje više čuli – veštačka inteligencija.
Neki će reći da nije reč o inteligenciiji, jer ona pripada ljudima, već je reč o velikim jezičkim modelima i mogućnosti obrade i ukrštanja velike količine podataka u maloj jedinici vrema. U svakom slučaju ovo tehnološko polje sve više oblikuje našu svakodnevnicu.
Veštačka inteligencija postala je sastavni deo rada vojnih tehnologija, medicinske opreme, velikih baza podataka, marketinga i ljudske bezbednosti. Primena veštačke inteligencije omogućava maksimalnu eksploataciju postojećih kapaciteta.
Upotreba u svakodnevnom životu
Veštačka inteligencija svoju punu upotrebu dobija u svakodnevnom životu. U svetu se uveliko koriste pametne kamere koje uz pomoć veštačke inteligencije pravoremeno detektuju hladno i vatreno oružje, rizične obrazce ponašanja, požare i druge bezbednosne pretnje.
Upotreba ovih kamera u školama u velikoj meri može sprečiti tragedije zbog rane detekcije školskog pucača, potegnutog noža u školskom dvorištu ili zapaljenog ormara. Veliki je spektar mogućnosti i samo jedan cilj što pre detektovati pretnju i otkloniti istu.
U medicini se uveliko koristi veštačka inteligencija za analizu različite vrste nalaza i postavljanje dijagnoze koja treba da eliminiše ljudsku grešku.
U ratnim uslovima prioritetne ciljeve počela je da obrađuje veštačka inteligencija koja smanjuje vreme koje bi bilo potrebno ljudskom operateru što smo videli u Izraelu i Ukrajini.
Svim ovim primerima je zajedničko to da je neophodna čovekova verifikacija i odluka, dostupnost tehnologije i infrastruktura, dakle nije veštačka inteligencija odmetnuti entitet izvan domena ljudskog odlučivanja.
Borba za vojnu, tehnološku i ekonomsku dominaciju
Zašto je veštačka inteligencija postala oblast od velike izloženosti za geopolitičke rizike? U pitanju je borba za vojnu, tehnološku i ekonomsku dominaciju. Utakmica velikih sila polju veštačke inteligencije nesumnjivo ubrzava inovacije korisne za čovečanstvo u celini.
Naučna oktrića u bitnoj meri su ubrzana zahvaljujući veštačkoj inteligenciji. Kina poseduje svoja dva poznata AI alata, Amerika je globalni lider u ovoj oblasti sa svojim AI alatima, Francuska je jedina evropska država koja ima svoj AI koji može konkurisati gore pomenutim.
Za sve to nam je potrebna infrastruktura, električna energija i kapaciteti računara i najvažnije dostupnost AI modela. Mnoge države su pred izborom da li da razvijaju sopstvenu veštačku inteligenciju ili da se uključe u strateško partnerstvo sa svojim saveznicima.
Dominacija SAD na polju AI posledica je posedovanja najsavremenije tehnologije i kontrole izvoza čipova. Kina još uvek nije korisnik najsavremenijih čipova ali se procenjuje da može razviti svoje alternative iz nužde. Kompletan ekosistem okupljen oko čipova uveo je geopolitičku terminologiju u upotrebu, govori se o "ratu za čipove", kao podgrupi trgovinskog rata.
Kompanije širom sveta nastoje da na geopolitičke rizike odgovore zapošljavanjem službenika iz oblasti geopolitičkih rizika. Pre svega što geopolitički rizici predstavljaju otežavajuću okolnost za poslovanje jer utiču na dostupnost tehnologija, bezbednost lanaca snabdevanja, dostupnost kapitala i tržišta.
Nemci imaju JUPITER, Francuzi Mistral
U tom veoma složenom mozaiku razvoj AI ide svojim zavojitim stepenicama. Američke kompanije, pa i zapadne kompanije, na osnovu svoje otvorenosti tragaju za optimalnim i najisplativijim rešenjima. Optimizacija troškova, istraživanje i razvoj predstavljaju komercijalne zahteve koji nisu uvek u saglasju sa potrebama nacionalne bezbednosti. Primera radi zašto graditi AI laboratorije i super računare u državama sa skupom električnom energijom.
Nemačka poseduje najnapredniji super računar JUPITER, četvrti po globalnom rangiranju, ali ne poseduje svoj AI. Razlog leži u potrošnji električne energije. Francuska koja ima dominaciju u nuklearnoj energiji poseduje svoj AI pod nazivom Mistral. Zanimljivo da Velika Britanija nema svoj strateški AI ali je postigla dogovore sa svojim saveznikom SAD o koriščćenju njihovih strateških AI uz obavezu da uloži u razvoj budućih tehničkih kapaciteta uključujući i čipova.
Logika je jednostavna, umesto razvoja AI razvijaće se infrastruktura koja će biti potrebna za sposobnosti AI u budućem vremenu. Princip interoperabilnosti na delu. Iz razloga potrebnih energetskih i tehničkih kapaciteta nastupiće vreme različitih partnerstava. Princip je kao sa nuklearnom energijom, čiju tehnologiju odaberete za njega se vezujete u narednih sto godina.
Upotreba sistema u sajber ratovanju
U domenu naoružanja i vojnih sposobnosti razmatraju se strategijski koncepti za upotrebu AI upravljanih sistema u sajber ratovanju kako bi se onesposobila kritična infrastruktura neprijatelja i njegov sistem rukovođenja i komandovanja. Autonomni sistemi podržani AI modelima već su realnost borbenih dejstava.
Amerikanci razvijaju poseban segment ove oblasti koji će unaprediti postojeće eksperimentalne ali praktične modele. Već sada tehnologije podržane veštačkom inteligencijom detektuju i određuju ciljeve u nekoliko sekundi. Dobro "istreniran" AI može biti neprocenjiv alat za obaveštajnu analitiku, analizu fotografija, prevod različitih jezika, identifikaciju osoba i predmeta. Da ne govorimo mogućnostima za primenu "teorije igara" i različitih scenarija. Uz ogradu da svakom upotrebom AI koji nije pod našom kontrolom mi zapravo "učimo" AI na našim podacima koje on može da koristi u radu sa drugim korisnicima.
Američka dominacija u polju veštačke inteligencije dobila svoje kineske konkurente, već poznati DeepSeek, i manje poznate Moonshot AI i K2. Pitanje da li će Kina dobiti tehnološku utakmicu je sekundarno u odnosu na to čiji će se AI model globalno koristiti.
Kina je na tržište veštačke inteligencije izašla sa svojim otvorenim modelom koji je podložan prilagođavanju potrebama korisnika. U suštini infrastruktura ostaje u rukama Komunističke partije Kine. Njihov pristup je baziran na dokazanom mehanizmu - niska cena, otvoren model i zadovoljenje potreba zemalja u razvoju. Baš kao i bivši projekat Puta svile, za koji se pokazalo da nije baš tako povoljan pristup kapitalu kako se predstavljao na početku.
Države u razvoju koje žele da pristupe dobrobitima AI tražiće najlakše dostupnu tehnologiju. Krećemo se izvan okvira borbe za tržište i vojnu primenu i ulazimo u najširu moguću primenu za lokalne potrebe od zdravstva, obrazovanja, javne bezbednosti, saobraćaja do marketinga.
Prednost otvorenih modela kakav je kineski leži u promociji meke moći i ovladavanju kritičnom infrastrukturom. Zapadni pristup se opredelio za zatvorene modele sa naglaskom na korporativnu bezbednost i sprečavanje da države poput Kine dođu u posed tehnologije koju mogu koristiti u vojnim i ekonomskim oblastima.
Zapadna Meta ima svoj AI koji je otvoren model koristan za istraživanje i razvoj. Ekspertske publikacije već upozoravaju da Vašington u svojoj AI strategiji mora da obrati dužnu pažnju na otvorene modele svojih kompanija jer uprkos tome što su američka rešenja vodeća postoji opasnost da Kina može ostvariti međunarodnu dominaciju.
Upozorenja stručnjaka Americi
Borba je za korisnike i infrastrukturu. Eksperti dodatno upozoravaju da SAD mogu izgubiti strateški uticaj na polju tehnološke diplomatije u ključnim svetskim regionima. Klackalica balansira između rizika po nacionalnu bezbednosti i potrebe da se američke inovativne tehnologije prošire u druge delove sveta.
Sa modifikovanom strategijom, Sjedinjene Države i američke tehnološke kompanije za veštačku inteligenciju imaju mogućnost da istisnu svoje konkurentne kroz otvorene modele i spreče da Kina postane glavni globalni snabdevač veštačkom inteligencijom.
Zavisnost od Kine rađa mnoge bezbednosne rizike. U prvom redu opasnost od korporativne špijunaže i preuzimanja intelektualne svojine. Zavisnost od tehnološke infrastrukture predstavlja dugoročni problem za privlačenje tehnoloških kompanija koje ne žele da rade pod rizikom od Kine. Treće, AI je pitanje budućnosti koje zahteva pažljiv odabir partnera koji neće predstavljati geopolitički rizik u dugoročnom smislu.
Srbija mnogo polaže u razvoj tehnologija zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, poseduje superačunar u Kragujevcu u okviru državnog centra za podatke. Utakmica za razvoj veštačke inteligencije se svakim danom sve više usložnjava. Ni jedan AI model nije savršen, svaki od njih poseduje određene prednosti i mane, od potrebne infrastrukutre, količine potrebne energije do samih računarskih operacija.
U Srbiji se razvijaju respektabilna rešenja koja učestvuju na globalnim tržištima i koriste razlčite AI modele. Ključ leži u otvorenosti AI modela za razvoj, u suštini zemlje u razvoju će pristupiti onom modelu koji će im omogućiti pouzdan razvoj veštačke inteligencije u cilju unapređenja postojećih sistema.
Odabir AI koji nazivamo strateškim je nešto sasvim drugo i predstavlja dugoročno geopolitičko opredeljenje. Svi bismo želeli da im deca uz pomoć pametnih kamera budu bezbednija u školama, ali isto tako su veoma zainteresovani kako se ti podaci čuvaju i obrađuju. Zbog toga domaća rešenja i infrastruktura će uvek imati prioritet na ovako osetljivim temama.
Kina svesna da će pre ili kasnije doći u posed zapadnih tehnologija
AI tehnologija sa svojim sposobnostima ide ispred strategija nacionalne bezbednosti vodećih država Zapada. Dovoljno je konstatovati prednost u vojnom domenu i ograničiti dostupnost. Kina sa druge strane igra dugoročnu utakmicu svesna da će pre ili kasnije doći u posed trenutnih zapadnih tehnologija. Zapad zato mora da napreduje brže kao što je to činio zadnjih 80 godina.
Potreba da se uz pomoć AI unapredi lečenje kroz analizu statistike bolesti stanovništva zanemaruje geopolitičke implikacije. Kompanije i države imaju jasan cilj da takvo rešenje primene. Kad se stvari postave na takav način od malog je značaja argumentacija da kineski otvoreni modeli mogu biti zloupotrebljeni za potrebe cenzure, ili izmenu informacija na teme poput kineske globalne politike, ljudskih prava, istorije ili geostrateških ciljeva.
Jednom kada AI zameni internet pretraživače prednost će imati onaj ko je te modele "trenirao" i "nahranio" svojim podacima. Zašto bi to bilo briga kompanije sa Zapada koje ulažu milijarde u svoje zatvorene AI modele i žele da od profitiraju. Za to vreme svi smo u opasnostii da nepoželjni otvoreni modeli zagospodare tehnologijom od autmobila do pametnih gradova i kuća, zdravstva i javne bezbednosti.
Sem Altman, direktor OpenAI, je priznao da je kompanija otišla na pogrešnu stranu istorije i da će morati da promisli svoju strategiju za otvoreni model. Kina još ne može postati globalni distributer AI tehnologije iz razloga što je Amerika zavela "tehnološku blokadu". Amerika treba da ponudi bolje alternative, strateška partnerstva i transfer tehnologija.
Trampova administracija je objavila AI plan akcije gde je prepoznala geostrateški značaj otvorenih modela gde se navodi: "Mi moramo da budemo sigurni da Amerika ima vodeće otvorene modele zasnovane na američkim vrednostima".
Trgovinske barijere ne mogu da spreče kineske kompanije da proizvedu napredne AI modele.
Autor: D.B.
