Aleksandar Stanković, diplomirani inženjer menadžmenta, spoljni saradnik Centra za stratešku analizu, objavio je novi autorski tekst koji prenosimo u celosti:
U stalno menjajućem globalnom političkom i ekonomskom pejzažu, Evropa se našla sa značajnim oružjem u svom arsenalu: snažnom industrijom teške proizvodnje. Ova industrijska moć, posebno u oblastima čelika, automobilske industrije, brodogradnje i vazduhoplovstva, pozicionira Evropu povoljno u strateškoj konkurenciji sa Sjedinjenim Državama. Kako se geopolitičke dinamike menjaju, evropska proizvodna snaga postaje sve važnija za njenu ekonomsku stabilnost i bezbednost.
Sila u proizvodnji
Evropa, sa Nemačkom na čelu, globalni je lider u proizvodnji ključnih industrijskih dobara. Industrijski sektor ne samo da pokreće ekonomski rast, već i podržava stratešku autonomiju Evrope. Ova industrijska snaga je ključna u budućnosti u kojoj se uloga SAD kao garanta bezbednosti smanjuje. Zbirna proizvodnja zemalja članica EU u ovim ključnim industrijama nadmašuje proizvodnju SAD, što ističe evropski potencijal da se nametne na globalnoj sceni.
Evropska industrija je takođe ključna za održavanje stabilnih lanaca snabdevanja, što je posebno važno u kontekstu odbrambene proizvodnje. Na primer, Evropa proizvodi više vozila i čelika od SAD, a Airbus je proizveo dvostruko više aviona od Boeinga u 2024. godini. Ove sposobnosti su od suštinskog značaja za brzo naoružavanje i podršku saveznicima u slučaju bezbednosnih kriza.
Ekonomske i bezbednosne implikacije
Evropska proizvodna baza je vitalna i za ekonomsku stabilnost i za odbrambene sposobnosti. Ona generiše značajan rast produktivnosti, neophodan za finansiranje povećanih odbrambenih troškova. Pored toga, sposobnost Evrope da proizvodi vozila, čelik i avione u velikim količinama osigurava da može brzo da se naoruža i podrži saveznike poput Ukrajine, čak i kada SAD menjaju svoj fokus. Industrijski sektor zapošljava 30 miliona ljudi u EU, u poređenju sa 13 miliona u SAD, značajno doprinoseći bruto dodatoj vrednosti EU i pružajući finansijsku stabilnost potrebnu za savladavanje ekonomskih izazova.
Evropska industrija takođe igra ključnu ulogu u podršci inovacijama i razvoju čistih tehnologija. Na primer, izvoz čistih tehnologija čini 4% nemačkog BDP-a, što je više nego u bilo kojoj drugoj G-7 ekonomiji ili čak Kini. Ovo pokazuje da Evropa može da bude lider u oblasti održivog razvoja i istovremeno održi svoju industrijsku bazu.
Izazovi sa istoka i zapada
Usprkos svojim snagama, Evropa se suočava sa značajnim izazovima. Kineska agresivna trgovinska praksa, uključujući prekomernu proizvodnju u ključnim sektorima, ugrožava evropska tržišta. Na primer, Kina je postala neto izvoznik vozila, smanjujući tržišni udeo evropskih proizvođača automobila. U 2023. godini, Kina je izvezla 5 miliona više vozila nego što je uvezla, dok je Nemačka polovinu svojih neto izvoza automobila izgubila od početka pandemije COVID-19. U isto vreme, SAD razmatra uvođenje carina na evropsku robu, što dodatno povećava pritisak. Ovi spoljni izazovi podvlače potrebu da Evropa štiti i ulaga u svoju industriju.
Nadalje, iako je američki tehnološki sektor veoma profitabilan, on zapošljava daleko manje ljudi u poređenju sa evropskim industrijskim sektorom. To ističe važnost održavanja jake industrijske baze za podršku zapošljavanju i ekonomskom rastu.
Pravci politike za jaču Evropu
Da bi održala svoju konkurentsku prednost, Evropa mora usvojiti proaktivnu industrijsku politiku. To uključuje:
- Ulaganja u odbranu i infrastrukturu: Povećana ulaganja u ove oblasti mogu stimulisati domaću potražnju i nadoknaditi gubitke na izvoznim tržištima. Nemačka je nedavno najavila masovni paket ulaganja u odbranu i infrastrukturu, koji čini 11% njenog BDP-a, što je korak u pravom smeru. Ova ulaganja mogu takođe da pomognu u revitalizaciji evropskih berzi i privrednog rasta.
- Trgovinska i industrijska politika: Usmeravanje potražnje ka evropskoj proizvodnji i pregovaranje o sektorskim politikama za podršku strateškim industrijama. EU treba da koristi alate zaštite trgovine kako bi štitila svoja tržišta od nepoštene konkurencije.
- Koordinisano delovanje: Osiguranje da ugovori o odbrani i industrijska politika budu koordinisani među zemljama članicama EU kako bi se maksimizirala efikasnost i uticaj. To može uključivati specijalizaciju, gde zemlje fokusiraju određene industrije, ili deljenje proizvodnje širom kontinenta.
Buduće perspektive
Veliko tržište Evrope, kvalifikovana radna snaga i postojeća industrijska infrastruktura pružaju čvrstu osnovu za uspeh. Međutim, ostvarivanje ovog potencijala zahteva odlučne akcije i koordinaciju među evropskim liderima. Ulaganjem u svoju proizvodnu bazu i odbranom svoje industrijske snage, Evropa može osigurati svoju ekonomsku budućnost i stratešku autonomiju.
Pored toga, evropska konkurentska prednost u proizvodnji može se iskoristiti za održavanje njene pozicije kao nezamenljivog partnera SAD, čak i kada se ove poslednje trude da ponovo industrializuju. Prednost EU u oblastima kao što su čista tehnologija i proizvodnja odbrambenih proizvoda može se dodatno pojačati kroz ciljana ulaganja i politike.
Zaključak
Ukratko, evropska teška industrija je više od ekonomske vrednosti; ona je strateška prednost u svetu promenljivih saveza i konkurentskih interesa. Iskorišćavanjem ove snage, Evropa može osigurati svoju bezbednost i prosperitet u narednim decenijama. Snaga evropske proizvodnje, u kombinaciji sa njenim obavezivanjem inovacijama i održivosti, pozicionira je dobro da savlada izazove 21. veka.
Autor: Aleksandar Stanković
